TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

IDEOLOŠKI RAD U MOJOJ ČETI Ne znam odakle, ali u našeg pomoćnika komesara 3. čete 4. bataljona Nikole Pilipovića Majaša našla se u komesarskoj torbici, pored nekih drugih materijala, i Istorija SKP (b). To je bio dragocen materijal, jer je bilo retkost u četi posedovati takav materijal. Većina nas članova KPJ oskudevalo je u teoretskom znanju o revoluciji, zakonima kretanja društva i o mnogim drugim oblastima nauke. Mnogi od nas, odlaskom u partizane napustili su školske klupe, stado ili ralo. To je generacija kojoj je okupator nametnuo surovi rat, latila se oružja, ali je morala i učiti. Uslovi za učenje i rad bili su veoma teški iz više razloga. Vršeni su česti marševi i borbe, a nije se raspolagalo partijsko-političkom literaturom. Istoriju SKP (b), koju smo imali, nosio je i čuvao Majaš kao kap vode na dlanu. Pa, ipak, posle svake borbe interesovali smo se da li je Majaš sačuvao knjigu. Poučeni iskustvom, bili smo primorani da čak i na partijskim sastancima upozoravamo drugove pušače da ne kidaju listove iz Istorije. Upućivali smo ih da za zamotavanje duvana koriste letke koje nam je neprijatelj bacao kao propusnice za predaju. Pušači iz čete su ipak popušili poslednju glavu Istorije. Majaš Pilipović je organizovao izučavanje istorije SKP (b) sa članovima KPJ i kandidatima, dok su druge materijale pojedini članovi KPJ i SKOJ-a sami izučavali. Postavilo se pitanje vremena za proradu, jer se ono nije moglo unapred planirati. Često, kad smo planirali kolektivnu proradu, neprijatelj nam je nametnuo borbu. Koristili smo svaki odmor i predah između borbi za čitanje i diskusije. Za vreme ofanziva o proradi nije moglo biti ni govora. Prvi naš sastanak kada smo počeli proučavati prvu glavu održan je posle jednog dužeg marša bataljona. Dok su se ostali borci odmarali, članovi KPJ i kandidati su prorađivali Istoriju. Komesar je čitao. Mnogi pojmovi bili su nam nejasni, jer ih prvi put čujemo: dekabristi, kadeti, berštajnovci, legalni marksisti... i sve tako bez ikakvih objašnjenja. Mislim, nemamo vremena pa zato niko ne traži objašnjenja! Tek posle ovog prvog časa iz marksizma videli smo koliko nam nedostaje teoretskog znanja. Po završetku časa, kao puškomitraljezac, otišao sam sa svojim pomoćnikom na predstražu. Smenili smo drugove. Moj pomoćnik Pilipović, hrabar i veoma dobar drug, nešto se zamislio. Gledao je ispred sebe. Obojica smo ćutali. U jednom momentu Pilipović reče: — Druže Marjanoviću, danas nam Majaš čitao Istoriju SKP(b), pa ne znam šta mu to znači SKP(b)? Meni bi neprijatno, jer ni ja nisam znao objasniti tu skraćenicu. Rekoh mu da je to tek početak i da ćemo na sledećem sastanku pitati komesara. Medutim, na sledećem sastanku Pilipovića nije bilo među nama. Poginuo je pre nego što je uspeo da sazna šta ova skraćenica znači. Brojno stanje naše partijske ćelije stalno se menjalo. Iz svake ofanzive iz svake veće borbe, izlazilo nas je sve manje komunista. Ali posle svake ofanzive i borbe primani su novi drugovi iz redova kandidata i članova SKOJ-a. Ta česta promena članova KPJ u četnoj ćeliji imala je uticaja na naš rad. Zbog mladih članova SKJ morali smo se vraćati tamo odakle smo počeli. Zbog tog ponavljanja gradiva, a i čestih borbi i marševa do našeg prelaska u Srbiju (u drugoj polovini 1944. godine), uspeli smo da proradimo samo tri glave Istorije SKP(b). Preostale su ostale da se prorade u slobodnoj domovini. Pored teoretskih, održavali smo i radne sastanke. Posle svake borbe četna ćelija bi analizirala kako je četa izvršila borbeni zadatak, kako su se komunisti držali u borbi i dr. Ono što će mi ostati u trajnoj uspomeni jeste iskrena i otvorena kritika i samokritika čIanova KPJ na tim sastancima. Nije sekretar ćelije imao potrebe da iznosi svoja zapažanja i da podstiče na diskusiju. Svaki član KPJ je iznosio šta je uradio, jer je imao zaduženje i za nešto odgovarao. Komunisti su tako raspravljali da ako četa nije uspela u borbi — za to je najmanje kriv komandir. Odgovornost ostalih komunista nije mogla ničim biti zanemarena. Naša brigada je bila u situaciji da se u toku rata često nalazila uz Vrhovni štab i CK KPJ. Zato smo bili u mogućnosti da dobijemo nešto više partijsko-političke literature nego druge jedinice. Ti materijali uvek su nam dobro došli za šire sagledavanje uloge KPJ i druga Tita u narodnoj revoluciji. A posebno živa reč izraslih revolucionara mnogo je značila za nas mlade komuniste. Kad je god bilo mogućnosti naši rukovodioci bataljona, brigade i divizije pričali su nam o ulozi KPJ, ciljevima naše borbe, o tome šta znači imati druga Tita na čelu revolucije i Partije, i nizu drugih pitanja. To je za nas komuniste bila prava škola, koja nam je otvarala oči i osvetljavala put u svetliju budućnost. Više puta, na našim partijskim sastancima isticana je važnost učvršćivanja bratstva i jedinstva našeg naroda kao uslova pobede NOP-a. Mi komunisti smo to u praksi i sprovodili. Novim drugovima koji su stupali u naše redove najpre smo objašnjavali ciljeve borbe, potrebu učvršćenja bratstva i jedinstva u našim redovima, odnos prema narodu i narodnoj imovini i sl. U svim tim pitanjima prednjačili su komunisti, bili nosioci političkog rada u četi i na terenu kojim smo prolazili. Svaka četa u našoj brigadi, pa i naša, bila je čvrst vojnički kolektiv, u kome je preovladavala svesna disciplina i velika partijska odgovornost svakog člana Partije. Komunisti su radili na političkom i kulturnom polju i van jedinice. Kud god smo prolazili pronosili smo čast i slavu proletera. Posebno moram istaći da smo mnogo radili sa narodom i omladinom. Zbog takvog našeg uticaja bio je veliki priliv omladinaca i omladinki u našu brigadu, čak toliki da ponekad nismo mogli sve ni da primimo. Slavko MARJANOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument