TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Prošlo je više od godinu i po dana otkako smo ovde pod borbom forsirali Drinu i pod vrlo teškim uslovima, na njenoj desnoj obali, osvajali dominirajući greben Goli vrh i Ifsar. Tada smo izvršili njeno prvo forsiranje. Većina ljudi nije znala da pliva, a neukrotiva Drina valjala je drvlje i kamenje. Sa desne obale tukli su nas četnici i Italijani. Bili smo prethodno iznureni u operacijama na Neretvi. Nismo imali sredstava za prelaz, pa ipak, kada smo došli do obale i videli splav koga su na brzu ruku izradili borci naše divizije, bili smo iznenađeni. Prelazili smo dugo, na njenu desnu obalu, ali smo uspešno obavili taj zadatak.

Evo nas opet skoro na istom mestu, u istom sastavu prema istom neprijatelju. Prosto kao da se ništa nije izmenilo za godinu dana! Naš 4. bataljon štiti prelaz divizije preko reke. Postavili smo se prema Ustikolini, zbacili neprijateljske snage sa Krstaca, i kasno uveče 5. jula 1944. godine svrstali se na začelje brigade za prelaz preko reke. Sa položaja nisu stigli komandir voda Milica Ciganović, bolničarka Dragica Cetar i borci Nikola Blanuša, Stevo Keča i Obrad Vuković. Kada smo to primetili, poslali smo komandira voda Lazu Vekića i borce Pavla Kneževića i Radu Majstorovića Pitara da ih pronađu i krenu za nama preko Drine. Niko od njih nije stigao, pa smo bili zabrinuti.[2]

Noć je tamna, a ni vodiča nemamo. Treba doći do Drine i preći je, opet pod borbom kao i prošle godine. I tek što smo prešli na njenu desnu obalu i malo se odmorili, bataljon je stupio u borbu. Umesto četnika i Italijana, ovoga puta Krčino brdo i Kapak branili su Nemci. Davali su žilav otpor. Mi smo, pak, bili rešeni da ovladamo nemačkim položajima i po ceni velikih žrtava.

Našem 4. bataljonu pomagali su 1. i 2. bataljon. Nemci ipak nisu izdržali. Potisli smo ih iz rovova i naterali na Drinu. Kada smo 1943. godine sa mukom odavde potisli Italijane i četnike, nisu se zaustavili ni do Pljevalja. Naš 4. bataljon je tada ušao u Čajniče, potom stigao do Pljevalja, a da mu se nije niko suprotstavio. Danima je sakupljana oprema i naoružanje italijanske vojske po grmovima, jer su u nezadrživom bežanju bacali sve što bi ih zamaralo. Ovoga puta, na Krčin brdu smo osvojili ratnu zastavu nemačke jedinice. Oko nje i u rovovima ležali su mrtvi i ranjeni Fricevi. Njihova ratna zastava bila je dragocen plen boraca 4. bataljona.

Takva se borba dugo pamti! U nemački rov prvi je uskočio zamenik komandanta bataljona Sretko Trikić, koga su sledili najhrabriji, a zatim i ceo bataljon. Švabe su se našle u čudu. Verovatno nisu ni pretpostavljale da ćemo tako brzo savladati takvu prepreku kao što je Drina i da će naš napad biti tako silovit. Kada smo ih potisli iz rovova, bezglavo su bežali prema Drini. Gorelo im je pod nogama. Naš nišandžija skinuo je "bredu" sa postolja, naslonio cev na rašlju hrasta i rušio one najbliže. Prikovani za zemlju na obali Drine, preostale Švabe su se tek pod zaštitom mraka povukle na njenu levu obalu.

Put prema Ifsaru i dalje za Sandžak bio je otvoren. Još jedna nemačka ratna zastava "sahranjena" je u našu komoru! Još jedna nemačka jedinica potučena je do nogu!

[1] Autor članka umro 1966. godine u Beogradu.

[2] Kasnije smo saznali da su, našavši se usamljeni, krenuli za Bosansku krajinu gde su se priključili 10. krajiškoj diviziji.