TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

NI KORAKA NAZAD SA CRNOG VRHA U zoru 23. juna 1944. godine, posle dugog noćnog marša, gladne i umorne borce 2. bataljona, tek što su se počeli odmarati na visoravni Crnog vrha, neposredno pored brigadnog saniteta, uznemirili su rafali neprijateljskih mitraljeza. Brzo sam ustao i sa drugovima iz štaba krenuo u pravcu neprijatelja. Pretpostavljajući da je neprijatelj blizu, trubicom sam dao znak za pokret bataljona u pravcu odakle smo čuli pucnjavu. Iako umorni i gladni, borci su se veoma brzo svrstavali u četne kolone i krenuli prema neprijatelju. Brzo smo prihvatili borbu. I ostali bataljoni brigade, koji su bili napadnuti, odmah su intervenisali svaki na svom pravcu. Razvila se žestoka borba na frontu, u kojoj je učestvovala cela naša brigada. Kako je vreme odmicalo, borba se sve više rasplamsavala. Mitraljeska zrna kidala su grane sa drveća, brazdala zemlju ispred nas, ali uprkos tome otpor naših boraca je postajao sve čvršći. Neprijatelj nije uspevao da nas zbaci sa Crnog vrha, iako je bio mnogo nadmoćniji i u snagama i u naoružanju. Nakon nekoliko sati stabilno držanog položaja dobili smo zadatak da izvučemo bataljon iz brbe i posednemo greben Crnog vrha. Desno i levo od 2. bataljona, u istoj liniji, na položaje za odbranu određeni su 4, 5. i 6. bataljon; 1. i 3. bataljon su se izvlačili iz borbe sa ostalim brigadnim delovima. Komandovanje nad sva četiri bataljona objedinjavao je Nikola Pećanac, zamenik komandanta brigade. Odmah posle ovog naređenja počeli smo postepeno da izvlačimo jedinice bataljona iz borbe i krenuli na zadatak. Položaje na grebenu Crnog vrha zaposeli smo pre no što je neprijatelj uspeo da probije našu raniju odbranu. Do početka neprijateljskog juriša koji je ubrzo usledio, uspeli smo zaposesti položaje na samoj ivici grebena gde je bilo dosta drveća pogodnog za zaklone. Ispred naših položaja brisani prostor pružao je veoma dobre uslove za dejstvo pešadijskog naoružanja. Želeli smo da iskoristimo celokupno naoružanje sa odbijanje neprijateljskog juriša i zato smo sve čete rasporedili u liniju — na prve položaje. I sve komande jedinica bile su među borcima u prvoj liniji, što je uticalo na moral boraca kao i na shvatanje ozbiljnosti situacije u kojoj smo se našli. Prokontrolisali smo sve puškomitraljeze i vršili poravnanje municije, tako da su borci imali dovoljno municije za odbijanje prvog napada. Rezervu u bataljonu nismo imali. Ukoliko neprijatelj pokuša manevar, desno ili levo, mislili smo da intervenišemo ne rezervom nego rokadom po frontu i bočnom vatrom. Ocenili smo da je važnije da celokupno naoružanje učestvuje u odbijanju napada nego da se izdvaja rezerva. Neprijatelj je ubrzo jakim snagama, otpočeo sa podilaženjem našim položajima, uz podršku vatre. Međutim, minobacačke i artiljerijske granate sigurno zbog toga što smo se dobro maskirali prebacivale su naše položaje, što je veoma pozitivno uticalo na držanje naših boraca. Na prvi neprijateljski napad naši borci su odgovorili preciznom i gustom vatrom sa bliskog odstojanja. Napad je bio odbijen uz osetne gubitke neprijatelja. To je još više učvrstilo uverenje kod naših boraca da mogu održati položaje i bez većih gubitaka. Poslali smo izveštaj zameniku komandanta brigade Nikoli Pećancu po odbijanju napada, u kome smo posebno istakli da nećemo odstupiti ni korak nazad bez obzira na jačinu snaga kojima neprijatelj napada. Drug Pećanac se pohvalno izrazio o otporu koji pružamo i naredio da čvrsto držimo položaje, šaljuči nam po kuririma nešto municije. Popuna municijom veoma je snažno delovala na raspoloženje boraca. Podelili smo je borcima koji su se pripremali za ponovno odbijanje neprijateljskog napada, Borci su u ovoj situaciji više voleli municiju nego hranu, iako su bili gladni, a do nje se veoma teško dolazilo. Ne uspevši u prvom napadu, neprijatelj je vršio rokadu snaga i pripremao se za sledeći napad. I ovaj napad je započeo jakom minobacačkom vatrom koja je i ovoga puta prebacivala naše položaje. Pokušaj Nemaca da probiju našu odbranu nije uspeo. Sve do kasno u noć neprijatelj je u 7—8 navrata pokušao da osvoji Crni vrh, ali mu to nije uspelo zahvaljujući izvanrednoj borbenosti i moralu naših boraca. Ne raspolažem podacima o rezultatima ove borbe. Međutim, u brigadnom dnevniku je zapisano da je pred frontom brigade toga dana ubijeno oko 340 i ranjeno oko 450 neprijateljskih vojnika, dok je brigada imala 29 mrtvih i 40 ranjenih. Naša brigada je retko kad imala ovakve gubitke u toku rata, što govori da je odbrana naših snaga na Crnom vrhu bila od posebnog značaja. Našim borcima ona će ostati u dubokom sećanju. Pred noć dobili smo naređenje da se povučemo i da krenemo za glavninom naših snaga. Đuran KOVAČEVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument