TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

NA GLAMOČKOJ CESTI Posle teške borbe u selu Ljubunčić kod Livna i pretrpljenih gubitaka, 14. aprila 1944. godine, 4. bataljon je povučen u brigadnu rezervu, u selu Zajaruga kod Glamoča, gde se odmarao i sređivao. Vreme ipak nije prolazilo uzalud. Odmah je organizovan bogat kulturno-zabavni rad, zajedno sa omladinom na terenu. Naročito je bio intenzivan politički rad među borcima po četama. Svaki dan su saopštavane dnevne informacije o našim pobedama širom zemlje i uspesima saveznika na istočnom i zapadnom frontu. Izvodila se i obuka iz taktike i nastava gađanja. Održano je i jedno takmičenje u gađanju puškom i puškomitraljezom sa borcima koji su došli kao popuna bataljona iz raznih partizanskih odreda. Uspeh je bio više nego vrlo dobar i retkost je bila da neko promaši školsku metu. U to vreme bio je zakazan Drugi kongres USAOJ-a, pa su delegati iz našeg bataljona otputovali za Drvar, gde je i predviđeno da se održi kongres. Takođe su otišli za Drvar i Bosanski Petrovac i oni borci koji su bili članovi brigadnog hora, radi učestvovanja u priredbi za delegate kongresa. Mi, koji smo ostali u bataljonu pripremali smo skromnu priredbu, kojom bismo prvi put obeležili 25. maj i proslavili rođendan druga Tita. 23. maja uveče održana je priredba sa prigodnim programom i igrankom. Borci su se izmešali sa omladinom iz okolnih sela. Raspoloženju nije bilo kraja. Veselilo se i igralo do kasno u noć i tek negde pred zoru oni najveseliji i najneumorniji otišli su na spavanje. Umornih nije bilo, pa je sutradan 24. maja ustajanje bilo kao i svakog dana — oko 5 časova. Uvedena je praksa da se i doručak završi najkasnije do 6 časova. Posle toga bi bataljon izlazio u pošumljeni deo iznad sela radi maskiranja i bolje zaštite od neprijateljske avijacije. 25. maj. Prolećno sunce je već granulo, obasjavajući istočne padine Staretine planine i Glamočko polje. Bataljon je završavao sa doručkom i borci su, kao i svakog dana, izlazili po grupama u šumu iznad sela na određena mesta. U to vreme, na položajima 1. i 5. bataljona, u rejonu Korićna, začu se puškaranje i prasak ručnih bombi. Istovremeno, iz pravca Drvara dopirala je huka aviona, što je kod nas boraca unosilo nespokojstvo. Nije nam bilo jasno šta se tamo dešava?! U toku našeg razgovora dotrčao je kurir iz štaba brigade, sav usplahiren i zbunjen i predao pismo komesaru bataljona Lazi Srdiću, koji se tu zatekao. Komesar je glasno čitao pismo komandanta brigade. Slušamo ga sa posebnom pažnjom. Veoma su nam teško padale komandantove informacije, koje su, sažete u svega dve kratke rečenice, glasile: "Neprijatelj žestoko bombarduje Drvar i njegovu okolinu. Oko 6 časova otpočeo je i sa spuštanjem padobranaca u blizini Vrhovnog štaba u Drvaru." A zatim je sledilo kratko naređenje: "4. i 2. bataljon imaju zadatak da odmah krenu preko sela Vaganj u pravcu Drvara, radi zaštite Vrhovnog štaba. Detaljnije naređenje i konkretan zadatak dobićete pri prolasku kroz selo Radaćšlije od komandanta brigade." Posmatrao sam Lazu kako smireno i hladnokrvno čita naređenje. Nije se nimalo zbunjivao, mada se na njegovom licu videlo da mu je vrlo teško. I, ne gubeći vreme, odmah je dao uzbunu bataljonu. Za tili čas bataljon se postrojio. Istupajući pred postrojene borce, Lazo je sa svega nekoliko reči objasnio situaciju, a zatim komandovao: "Bataljon za mnom! Pravac — Drvar! Na izvršenje najčasnijeg zadatka — odbrana našeg rukovodstva." Na licima boraca i rukovodilaca ocrtavala se sve više ogorčenost prema neprijatelju i spremnost da se s njim što pre uhvate ukoštac. Bataljon je, tako reći, trčećim korakom hitao na određeni zadatak. Niko nije tada ni pomišljao na neke teškoće ili umor. Svi su mislili samo jedno: da li će naši drugovi u Drvaru izdržati do našeg dolaska. Niko nije ni pomišljao na opasnost od neprijateljske avijacije, koja je već počela da nadleće teritoriju Glamoča i marš-rutu bataljona. Svi kao jedan, borci su shvatili da je to najčasniji i najdelikatniji zadatak koji se mogao postaviti pred našim bataljonom. Dok je naš bataljon jurio prema Drvaru, neprijatelj je jurišajući najžešće napadao položaje Korićna, gde su vodili nepoštednu borbu naš 1. , 3. i 5. bataljon. Posle duže borbe prsa u prsa i žestokih okršaja, neprijatelju je pošlo za rukom da jednim delom motorizovanog odreda probije tenkovima te položaje, a delom svojih brzopokretnih jedinica, koje je formirao posebno za taj zadatak, da se sruči u Glamočko polje. Sem toga, svi njegovi vojnici su, pored lakog automatskog oružja, bili snabdeveni motorima i biciklima, svakako radi bržeg savladavanja bespuća od sela Vaganj do sela Prekaje. Taj specijalno opremljeni odred neprijatelja imao je zadatak, kako smo kasnije saznali, da u toku istog dana, a najkasnije do 16 časova, stigne u Drvar i spoji se sa desantnim trupama, ukazujući im neophodnu pomoć. Pošto je od te neprijateljske kolone pretila neposredna opasnost našim jedinicama na slobodnoj teritoriji Glamoč — Drvar, komandant brigade je u selu Radaslije sačekao kolonu i iz pokreta vratio 2. i 4. bataljon na položaje ispred Glamoča. Zadatak je bio kratak: sačekati neprijatelja istočno od Glamoča, razbiti ga i, uz pomoć ostalih delova brigade koji vode borbu kod Korićne, uništiti njegovu kolonu. Prema tom zadatku, 2. bataljon je zaposeo položaje ispred Glamoča u selu Jakir, dejstvujući u čelo neprijateljske kolone, dok je naš bataljon dobio zadatak da sa istočnih padina Šator-planine, u rejonu sela Kamen, Podgradina i Radine, duž puta prema Korićni, dejstvuje u levi bok neprijateljske kolone, koja se probila preko Korićne i spreči dalje probijanje neprijatelja prema Glamoču. Negde sredinom dana bataljon je stigao na odredene položaje u selima Kamen i Rudine, iznad samog puta, i odmah stupio u odlučnu borbu sa neprijateljem. Vodila se ogorčena borba. Neprijatelj je bio zaustavljen i prikovan duž puta koji vodi od Livna prema Glamoču. Na putu i oko njega ležali su mrtvi i ranjeni neprijateljski vojnici, a pored njih desetine bicikala i motocikla, kojima je neprijatelj bio snabdeven da bi brže prodirao ka Drvaru. Borba je trajala nesmanjenom žestinom sve do 16 časova, kada je pala odluka da se na čitavom frontu pređe u odlučan protivjuriš. Shvatajući ozbiljnost situacije, borci su, na čelu sa svojim komandantom i komesarom bataljona krenuli na juriš. Mitraljezi su štektali, bombe praštale, a iz stotine grla boraca odjekivao je borbeni poklič "Ura!". Sa naše bočne strane, od sela Jakira, jurišali su borci 2. bataljona, kod kojih smo čuli znake trube njihovog komandanta Đurana Kovačevića, nama dobro poznate iz ranijih borbi. S njom je Đuran svom bataljonu često davao signale za prelazak na juriš. Posle kraće ali žestoke borbe, bataljon je u brzom naletu razbio neprijatelja, presekao mu odstupnicu i sručio se preko puta u Glamočko polje. Zatim je glavnina bataljona krenula da goni neprijatelja prema prevoju Korićna, dok je jedna četa ostala sa zadatkom da likvidira i uništi neprijateljske grupe koje su se još uporno branile u Glamočkom polju. Opkoljena sa svih strana, jedna takva grupa nemačkih vojftika sa puškomitraljezom bila se dobro utvrdila i davala očajnički otpor sve do mraka. Stupili su na scenu bombaši, koji su rekli svoju poslednju reč: bombe su pogodile cilj, i švapska krv je pala u Glamočkom polju! Time je i poslednja grupa bila likvidirana. Kad su došli do bunkera borci su naišli na redak prizor: jedan od nemačkih vojnika ležao je mrtav pored "šarca", rastavljenog do najsitnijih delova, dok su ostali kroz noć uspeli da se izvuku. Neprijateljsku kolonu su potpuno razbile snage naše brigade i vratile na polazne položaje, nanevši mu velike gubitke. Gubici našeg bataljona u toj borbi bili su: 3 poginula i 1 ranjen. Neprijatelj je pretrpeo znatno veće gubitke, jer je samo na bojnom polju ostalo oko 40 mrtvih, dok je ranjenih bilo mnogo više. U toj borbi naš bataljon je uništio 3 motocikla, a pored ostalog zaplenio 52 bicikla, 2 puškomitraljeza, 2 automata, 10 pušaka, 2.500 metaka, 22 šinjela i još mnogo druge opreme. Najinteresantnije je bilo što nismo znali šta da uradimo sa toliko bicikla koje smo zaplenili. Sutradan borci su ih vozili po Glamočkom polju, ali pošto smo morali odmah da krenemo van puteva, prisiljeni smo bili da ih predamo meštanima, jer bi nam inače predstavljali veliko opterećenje pri pokretu. Taj specijalni neprijateljski motorizovani odred, do zuba naoružan, formiran od delova najelitnijih nemačkih jedinica, koji je u svom sastavu imao i tenkova, bio je jos jednom potučen do nogu u borbi sa krajiškim proleterima. To je još jedna značajna pobeda koja je upisana u istoriju 3. krajiške proleterske brigade. Sretko TRIKIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument