TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

BELE PEČURKE NAD DRVAROM Negde polovinom maja 1944. godine, dok se naša brigada nalazila na prostoru Livno — Duvno — Glamoč, doznao sam da se kulturna ekipa naše divizije priprema za odlazak u Drvar, gde će za Titov rođendan 25. maja izvesti program u Drvaru. Tražio sam od štaba bataljona da i meni dozvole da pođem s njima. Sve je bilo u redu. Putovali smo dobro do Drvara, gde su nas drugovi dočekali, ekipu rasporedili za Bos. Petrovac, a ja sam pošao da obiđem svoje u selu Zaglavica, kraj Drvara. Negde u svitanje, 25. maja iz sna me razbudio bratovljev glas: — Mile, avioni! Bežimo! Obukao sam se i izašao pred kuću da vidim o čemu se radi. Nisam mnogo žurio, jer sam računao da je to normalna pojava. Rat je, avioni naleću, izviđaju, bombarduju. To je za nas, inače, već postalo sasvim obično. Medutim, iznenadio me je tako veliki broj aviona. Toliku masu nisam nikad video, pogotovo tako nisko. Brojao sam ih i nabrojao 71. Leteli su u pravcu Drvara. Pomislio sam da nešto nije u redu. Drvar će nastradati, jer će se vojska i narod naći u kućama baš u to vreme. Još uvek ne skidam pogled sa njih. Nad Drvarom su napravili krug, a zatim odjeknuše snažne eksplozije bombi. Nailazi i druga grupa. Jezivo je posmatrati šta se nad Drvarom događa! Prekinuo sam brojanje i posmatram neke crne tačke kako iz njih izleću a potom, kao bele pečurke, padobranci prekriše nebo nad Drvarom. Zatim nailazi i treća grupa aviona iz koje iskaču padobranci. Ceo ovaj događaj posmatrao sam iznad Drvara sa brda odakle sam imao pregled situacije kao na dlanu. Dim i prašina ubrzo su prekrili Drvarsku kotlinu, tako da više nije moglo ništa da se vidi. Borba na zemlji je započela, a ja sam se odlučio na povratak u jedinicu. Bio sam nestrpljiv da doznam šta je sa drugom Titom, sa Drvarom, narodom, omladinom?! Jašući na konjiću, sa kojim se ne razdvajam još od Ustikoline (proleća 1943. godine), na putu za bataljon, zaustavljao sam se uz put i pripitkivao za novosti iz Drvara iz koga se jutros dižu samo dim i magla. Oko 12 časova doznao sam od grupe partizana na Drilinoj glavici, da su drug Tito i VŠ spaseni i da su upravo prošli pravcem u kome sam i ja krenuo. Poverovao sam im, ali sa izvesnom rezervom. Međutim, nešto kasnije sam se i lično uverio. Prolazio sam pored grupe drugova, kad se jedan od njih izdvojio i zatražio mi legitimaciju. Međutim, legitimacije nisam imao. Uzalud sam mu pričao ko sam i iz koje sam jedinice. Trebalo je da mu dam bar neki dokumenat. Setio sam se da u torbici imam brigadni list 3. krajiške, pa sam mu to pokazao. Na njemu je pisalo moje ime i prezime. Taj dokumenat ga je uverio u moje izjave. Vest da je spasen drug Tito doneo sam štabu bataljona u s. Prijane kod Glamoča, što ih je posebno obradovalo. Mile MORAČA Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument