TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

BAVILI SMO SE I SPORTOM Jedne nedelje, u drugoj polovini aprila 1944. godine, odigrana je fudbalska utakmica u selu Dolac kod Glamoča, između fudbalskih timova 5. i 2. bataljona naše brigade. Iako u ratnim danima, utakmica je odigrana po svim pravilima ove sportske igre: igralište propisno označeno, stative propisno postavljene. Jedino nismo imali mreže na stativama. Kornerske zastavice i zastavice za pomoćne sudije od različite boje platna sašila je jedna omladinka iz sela. Međašne linije su bile označene krečom. Teren na livadi blizu sela Dolac imao je izgled pravog fudbalskog igrališta. Prilikom uređivanja igrališta narod Dolca je sa čuđenjem gledao: "Drugovi šta vi to pravite, da se neće tu spuštati avioni?! Hoće li nam tu, možda, saveznici bacati pomoć?!" Mi smo, naravno sa osmehom samo kratko odgovarali da će se igrati fudbalska utakmica. Poneki između njih su sa čuđenjem u nas zurili i čudili se šta je to fudbal. Kad smo im pokazali loptu, mnogim omladincima se dopala, pa smo im dali da malo šutiraju. Za čas se tu skupilo dosta mališana i njihovoj radosti nije bilo kraja, a nama je to dobro došlo za agitaciju da omladina dođe na utakmicu i da navija za tim našeg 5. bataljona. Znači, obezbedili smo i navijače. "Šta li će ovi iz 2. bataljona kad nemaju svoju publiku" — nametnulo se pitanje. Kako je bilo teško doći do sportskih rekvizita, igrali smo u patikama i gaćicama (kakvu li je muku imao sudija da razazna koji su čiji igrači?) Loptu nam je nabavio obaveštajni oficir 5. bataljona Jovo Kelečević, preko svojih veza iz okupiranog Livna. Dobili smo loptu, ali nismo imali čime da je naduvamo. Probali smo to ustima, ali nije vredelo, pa je pitanje naduvavanja lopte dovodilo u pitanje i odigravanje utakmice. Zbog ovakve situacije, Jovo Kelečević je ponovo morao stupiti u vezu sa Livnom radi nabavke pumpe. Došao je i dan utakmice — bila je nedelja. Sunce granulo, narod i omladina sela Dolca svečano obučeni i sa pesmom dolaze na prostranu livadu, da vide našu utakmicu; naravno i da navijaju za tim 5. bataljona. Pored one agitacije sa loptom, naš bataljon je bio smešten u ovom selu punih mesec i po dana, pa su se omladina i borci uveliko zbližili. Sa fudbalerima 5. bataljona došlo je i dosta njegovih navijača ali smo mi imali brojniju publiku. Došli su i neki drugovi iz štaba brigade, ne samo da vide utakmicu nego i da izvrše odabiranje fudbalera za brigadni tim, koji je trebalo da odigra utakmicu 25. maja 1944. godine u Drvaru sa borcima pratećeg bataljona Vrhovnog štaba u čast rođendana druga Tita. Sastav timova bio je ne samo višenacionalan nego i internacionalan, jer pored Srba, Hrvata, Muslimana, u timovima je igralo i nekoliko drugova Italijana, koji su posle kapitulacije Italije prišli partizanima. Tako je u timu 5. bataljona igrao Meli Đovani bivši poručnik italijanske vojske, a sada borac 3. proleterske krajiške brigade. Kapiteni timova su bili: za 5. bataljon Jaglica Branko, koji je pre rata igrao u podmlatku drvarskog "Borca", a za 2. bataljon Boško Balaban Šuca, koji je pre rata igrao u prvom timu "Unac" u Drvaru. Sudija na ovoj utakmici bio je Bego Dragutin, politički komesar bataljona "Mateoti", koji je bio u sastavu naše brigade. Pomoćne sudije bile su: pomoćnici komesara bataljona između kojih se odigrava utakmica. Sudijsku pištaljku napravio je jedan drug od vrbove kore, i dobro je poslužila. Izlaskom na teren, u stavu mirno, minutom ćutanja odana je pošta poginulim sportistima u ratu, a zatim je komesar 5. bataljona Knežević Mirko, iskoristivši prisustvo naroda iz sela kao i boraca, održao govor, iznevši nam političku situaciju u svetu i kod nas u zemlji. Iako smo bili u blizini položaja, utakmica se odvijala sasvim normalno u dva jednaka poluvremena od po 45 minuta. Prvo poluvreme završilo se rezultatima 2:2, a utakmica pobedom 5. bataljona sa 3:2; pobedonosni gol postigao je Jovo Kelečević. Za vreme utakmice, u drugom poluvremenu, preko nas je iznenada, u brišućem letu, preleteo jedan saveznički avion "moskitos". Odjednom je pala komanda: "Lezi! Avioni!" Svi igrači, sudije, kao i publika polegali su. Tog momenta neko od igrača 5. bataljona je skočio i dočepao se lopte, poveo prema golu i šutirao pored iznenađenog golmana 5. bataljona, koji je još uvek ležao na zemlji, zureći u nebo da li će naići još neki avion. Pošto aviona nije bilo, sudija je svirao nastavak igre, ne priznavši ovaj gol. Zbog pobede nad 2. bataljonom, radosti boraca 5. bataljona nije bilo kraja, pa su neki čak i pucali iz oružja. Radost pobede u 5. bataljonu osećala se nekoliko dana, ali, na žalost, nju je prekinula vest da nam je Jovo Kelečević, obaveštajni oficir 5. bataljona, poginuo prilikom izviđanja kod sela Kablića, blizu Livna. Borci su žalili svog omiljenog druga Jovu, posebno mi članovi fudbalske ekipe, jer je Jova bio ne samo veliki borac i rukovodilac nego i sportista. Bio je određen u brigadnu ekipu koja je trebalo da odigra utakmicu 25. maja u čast rođendana druga Tita u Drvaru. Brigadna ekipa je iz Glamoča krenula za Drvar 23, a 24. maja stigla u Drvar. Putovali smo zajedno sa kulturno-prosvetnom ekipom divizije, koja je takođe, u čast rođendana druga Tita, trebalo da u Drvaru održi priredbu. Kako u Drvaru nije bilo dovoljno mesta za smeštaj svih nas, kulturno-prosvetna ekipa prebačena je kamionom u Bosanski Petrovac, a mi fudbaleri, pošto nas je bilo većina Drvarčana, iskoristili smo priliku da posetimo svoje porodice, jer se inače dugo nismo videli. Pošto je na Drvar izvršen poznati desant, do fudbalske utakmice sa pratećim bataljonom Vrhovnog štaba nije došlo. Branko JAGLICA, Boško BALABAN Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument