TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

UZOR BRIGADA Već u prvim danima decembra 1943. godine bilo je jasno da šesta neprijateljska ofanziva neće mimoići slobodnu teritoriju u centralnoj Bosni i Bosanskoj krajini. Neprijatelj je koncentrisao jake snage u svim garnizonima i njihovu aktivnost usmeravao u pravcu oslobođenog područja. Tih dana naša brigada je dobila zadatak da se hitno prebaci iz rejona Travnika u rejon Šujice i zatvori pravac Livno — Kupres. U jednom dahu, tako reći bez zastanaka, prešli smo 6. 12. put od Bugojna do Šujice. Napor se isplatio. Neprijatelj je, već sledećeg jutra, uz pomoć tri tenka pokušao da se probije preko Borove glave za Kupres. Nije uspeo. Jedanaest dana i jedanaest noći vođena je bespoštedna borba. Zima je bila veoma jaka, sneg, bura, jaki mrazevi, a bataljoni na vetrometnoj Borovoj glavi! Ni u toku noći se nije imalo gde skloniti. Četiri borca su nam i pored svih mera predostrožnosti promrzla, ali je zadatak bio u potpunosti izvršen. Neprijatelj se na pravcu koji je brigada branila nije uspio probiti. Ni za korak nas nije pomerio sa naših položaja! Među osam poginulih boraca brigade bio je i Mile Brkljač Mićo, pomoćnik komesara 1. bataljona. To je bio težak gubitak za brigadu. On je 16 meseci rukovodio partijskom organizacijom 1. bataljona i za to vreme mnogi odvažni mladići postali su svesni revolucionari. Svoj entuzijazam je prenosio na njih, na ceo bataljon. Ne znam da li je on više volio ljude ili oni njega. Uvek je bio među njima; i poginuo je u streljačkom stroju, boreći se uz njih. Naši napori, gubici i uspesi ovde bili su nagrađeni pohvalom druga Tita, u kojoj je rekao da su borci i starešine naše brigade ispoljili natčovečanske napore da bi izvršili zadatak koji im je bio postavljen. Još u toku ovih borbi u brigadu je stigao poziv štaba 1. proleterskog korpusa na međusobno takmičenje jedinica korpusa u slamanju neprijateljske ofanzive. Svakako da je osnovno pitanje u kome se trebalo takmičiti bilo — ko će više uništiti i zarobiti neprijateljskih vojnika i opreme?! U pozivu je, zatim, stajalo da će pobednik biti ona jedinica koja pored uspeha u borbi i pored vojničkog usavršavanja postigne i najbolje rezultate u političkom uzdizanju, kutlurno-zabavnoj delatnosti, opismenjavanju nepismenih, higijeni i u političkom delovanju u. narodu. Najbolja brigada u korpusu, rečeno je u pozivu, biće proglašena uzor brigada, a najbolji bataljon uzor bataljon. Nagrade su, svakako, bile privlačne, jer biti uzor među odabranima i bezbroj puta prokušanim jedinicama nije bilo mala stvar. A konkurencija je bila zaista velika. Korpus su sačinjavale: 1. proleterska i 6. lička divizija — dakle, šest iskusnih brigada koje su se za svoj prestiž borile i onda kad nije bilo takmičenja i koje nisu tako lako ustupale primat drugome. Mi smo i do tada organizovali takmičenja unutar bataljona i četa, pa smo imali i određenih iskustava u tome. Međutim, najavljeno takmičenje je obuhvatalo ceo korpus, a takmičarski zadatak je bio lomljenje neprijateljske ofanzive, uz svestrano podizanje kvaliteta jedinica, što je po obimu prevazilazilo sva dotadanja natjecanja. Na uspeh je mogao računati samo onaj koji sve snage i sva sredstva mobiliše za ispunjavanje predviđenih obaveza. Mi nismo ni časa gubili. Odmah pošto smo bili povučeni sa položaja kod Šujice, u rejon Blagaja kod Kupresa, održan je sastanak u štabu brigade, na kome su štabovi bataljona upoznati sa uslovima takmičenja i na kome je bilo dogovoreno kako ga organizovati i sprovesti. U štabu brigade je formirano telo čiji je zadatak bio da prati i ceni rezultate takmičenja, što su i štabovi bataljona odmah, potom, sproveli po bataljonima. Odlučeno je da takmičenje mora obuhvatiti svaku jedinicu i da u njega mora biti uključen svaki pojedinac, jer samo se tako moglo računati na uspeh brigade. Na tom sastanku je konstatovano da je naša brigada već na samom startu, kroz uspešno izvedenu borbu kod Šujice, sakupila dragocene bodove, koii nam obećavaju povoljne izglede za krajnji uspeh. Trebalo je do sledeće borbe zaraditi poene i na drugim sektorima da nas drugi ne bi pretekli. Nakon održanog sastanka u štabu brigade, mi u bataljonima smo se dali na posao. U roku od dva dana cela brigada je bila upoznata sa uslovima takmičenja. Svaka jedinica, od odeljenja do bataljona, preuzela je određene obaveze i razradila detaljan plan. Sa tim planovima su bili upoznati svi borci i na osnovu njega su preuzimali svoje obaveze. Izrađeni planovi rada: dramskih sekcija, horova, recitatora, odbora - izdavanje zidnih novina, kalendara o izlasku bataljonskih listova; nastavljen je rad analfabetskih tečajeva, sačinjeni su planovi vojnih i političkih predavanja, zaduženi drugovi za rad sa narodom, precizirane obaveze sanitetskog i intendantskog osoblja. Svak u brigadi je tačno znao šta i kako treba da radi! Paralelno sa radom na organizaciji takmičenja izvršene su i sasvim konkretne političke pripreme u svim jedinicama preko političkih predavanja, partijskih i skojevskih sastanaka, na kojima je razrađen politički i vojnički značaj takmičenja, povezujući sve to i sa pripremama za Drugi kongres antifašističke omladine Jugoslavije, koje su bile u toku. Tako je unutar brigade bilo stvoreno izuzetno takmičarsko raspoloženje već na samom početku, pa smo i po tome naslućivali uspeh. Period od 3—4 dana koji smo imali posle borbi kod Šujice bio je dobro došao i omogućio nam je da uspešno krenemo dalje, a radilo se intenzivno jer smo znali da on neće dugo potrajati. Tako je i bilo. Već nakon nekoliko dana brigada je otišla na položaje prema Travniku i tu odbila dva pokušaja prodora neprijatelja, nanoseći mu gubitke. Potom smo dobili smenu, napustili rejon Travnika i krenuli u pravcu Jajca i Mrkonjića. Ovo putovanje je bilo jako naporno. Na putu je bio sneg i bljuzgavica, a obuća u većine boraca je već bila dotrajala, tako da su neki bili polubosi. Ali raspoloženje je bilo izvanredno. Primicali smo se, nakon godinu dana — Krajini; gackali smo cestom kojom smo pre godinu dana marševali u suprotnom pravcu i nadali se da ćemo proći kroz Petrovac i Drvar. Međutim, u ratu se nadanja i želje retko ostvaruju, pa ni naše ovoga puta nisu bile ispunjene. U Čađavici nam je saopšteno da se prigrema napad na Banju Luku, u kome i mi treba da učestvujemo. Bilo nam je žao što skrećemo sa puta koji vodi kraju koji smo tako želeli videti. To je bilo i razumljivo. Mnoge teškoće je narod tamo preživio dok smo mi bili odsutni za ovu godinu dana i svak je želeo da vidi one koji su preživeli, da vidi gde i kako žive. To raspoloženje je narastalo spontano i želje su prerastale u ubeđenje da drukčije ne može ni biti. Sem toga, i odluka da učestvujemo u napadu na tako veliki garnizon stavila je brigadu u delikatan položaj. Zbog ovakve situacije i atmosfere u brigadi trebalo je izvršiti temeljite političke pripreme boraca i objasniti im, pre svega, politički značaj akcije koja nam je predstojala. Partijski sastanci su održani pre no što je borcima i nižim starešinama zadatak bio saopšten. Pored opšteg političkog značaja akcije, mi smo na našim sastancima naglašavali da smo došli u situaciju da reprezentujemo proletere i našu diviziju, jer je samo naša brigada bila proleterska među svim jedinicama određenim za napad na Banju Luku i da nije više u pitanju ugled samo naše brigade, iako nam je i do njega veoma stalo. Reprezentovati proletere značilo je ispoljiti visoki borbeni moral i umešnost, prikazati organizovanost i disciplinu a iznad svega političku svest. Na delu je trebalo pokazati borcima iz drugih jedinica i građanima Banje Luke kako izgleda proleterska jedinica naše vojske! Sem toga, na sastancima su komunisti podsećani na to da dolazimo sa svežom pohvalom Vrhovnog komandanta, koju moramo opravdati, i da akcija koja nam predstoji pruža velike šanse i brigadi i svakom bataljonu da prikupi nove poene koji mogu biti odlučujući u plasmanu jedinica našeg korpusa u takmičenju. Borci treba da shvate da svoje momentalne želje o prolasku kroz željene krajeve moraju podrediti zadacima i potrebama! Komunisti su bili potpuno svesni svojih zadataka, zauzete stavove su prihvatili, a liniju i pravce svog delovanja izrađene na sastancima usvojili i savesno prišli njihovom realizovanju. Posle partijskih sastanaka održani su sastanci članova SKOJ-a, a potom četne političke konferencije na kojima je svestrano objašnjen značaj akcije i naši zadaci u vezi sa njom. Izvršene pripreme su bile efikasne, a opšta svest boraca tako visoka da je narastalo borbeno raspoloženje brigade sa svakim kilometrom snegom zavejanog puta pređenog preko Manjače, da bi na kraju dostiglo takav stepen koji je bio sigurna garancija da uspeh neće izostati. Brigada je u napadu na Banju Luku svoj zadatak u potpunosti izvršila! Tri noći i dva dana borba je neprekidno vođena. Padala su uporišta jedna za drugim, a jedinice su se međusobno takmičile koja će postići veći uspeh. Slomljen je otpor u "Crnoj kući", Sokolskom domu, školi, hotelu "Palas" i drugim uporištima. Naneti su neprijatelju ozbiljni gubici, zaplenjeno dosta materijala, a uz sve to brigada je ostavila izvanredan utisak kod naroda. Brigada je ovom borbom još više uvećala izglede na pobedu u takmičenju. U toku takmičarskog perioda brigada je izvršila i nekoliko izuzetno napornih marševa po snegu i nevremenu, kao što su onaj od Banje Luke preko Manjače do Jajca, od Jajca preko Medne i Pecke do Prekaje, a pogotovu onaj iz Glamočkog polja do Mrkonjića. Uz to je vodila borbe kod Mrkonjića, Jajca, u Hotkovcima i Ubovića dolini, u Glamočkom polju. Pri tome je dominirala visoka vojnička organizovanost i politička svest. Posebna pažnja je poklanjana vojnostručnim pitanjima. To je bilo utoliko važnije što smo polovinom decembra 1943. godine popunjeni velikim brojem novih boraca. Trebalo je od politički pouzdanog borca napraviti majstora svog oružja, sposobnog da se bori protiv nadmoćnijeg i tehnički opremljenijeg neprijatelja. Takmičenje je doprinelo da se u jedinicama razvije intenzivna obuka boraca rukovanju automatskim i drugim oružjima, kao i u svemu što je bilo od uticaja na podizanje vojničke spreme boraca. Zalaganje boraca i starešina bilo je na visini. Svako od njih je želeo da njegova jedinica postigne što bolje rezultate kako u brzini i tačnosti izvršavanja zadataka, tako i u pogledu obučenosti. Nije bio mali broj onih koji su postigli rekordnu brzinu u rasklapanju i sklapanju puškomitraljeza, mitraljeza i drugog oružja. Takmičenje se odvijalo između pojedinaca, desetina, vodova, četa pa i bataljona i u tome je bila njegova privlačnost. Pored učenja vojne veštine, bilo je potrebno mnogo političkog rada. Borci su sticali osnovna znanja o ulozi KPJ u narodnooslobodilačkoj borbi, o organima narodne vlasti i njihovim zadacima, o odlukama AVNOJ-a i sl. Taj rad se odvijao između borbi i pokreta kad su jedinice bile na odmoru, ali nije prestajao ni onda kad su one bile na položaju. Pre i posle borbe na predancima i zastancima, pa i u najtežim prilikama, našlo se vremena bar za rešavanje nekog aktuelnog pitanja, kojima je posvećivana dužna pažnja. Uporedo sa političkim, odvijao se i kulturno-prosvetni i zabavni rad: opismenjavanje boraca, priredbe, predavanja, recitacije, pevanje, izdavanje listova i sl. Težište tog rada bilo je na masovnom učešću svih boraca u njemu. Borci su se tokom dana tukli s neprijateljem, a uveče, kad je situacija dozvoljavala, organizovali priredbe koje je posećivao i narod. Održavana su i predavanja, sa temom iz raznih oblasti života: geografije, prirodnih pojava, o postanku čoveka i života na zemlji, religiji, razvoju pisma i sl. Skoro redovno su bataljoni i čete izdavali svoje listove. Brigadni "Vjesnik" je u prvo vreme izlazio svaki drugi dan, a kasnije jedanput nedeljno. U njemu su objavljivane vesti, članci iz života brigade i direktivni članci. U jedinicama su održavane usmene novine. Borci i rukovodioci su za njih pisali članke, pesme i sl. One nisu bile na visokom umetničkom nivou, ali preko njih su se borci učili da pišu. Oni koji su imali smisla za pisanje, mogli su doći do punog izražaja. Što je najvažnije, teme su iznalažene u svakodnevnom životu jedinica. Posebna briga je poklanjana intendantskoj i sanitetskoj službi, čiji rad nije bio manje naporan od onog u operativnim jedinicama. Posle borbi i okršaja, nakon napornih danonoćnih marševa i nespavanja, dok su se ostali borci odmarali, intendanti, ekonomi i kuvari tek su počinjali svoj posao. Intendantski organi radili su na unapređenju svoje službe. Održavani su sastanci i konferencije s intendantima, ekonomima i kuvarima radi njihovog osposobljavanja za uspešnije snabdevanje jedinica ishranom i drugim sredstvima, čime su doprinosili sposobnosti jedinica za uspešnije izvršenje borbenih zadataka. Intendantura se u vreme takmičenja borila da postigne što bolje rezultate. Održavani su časovi vojne i političke nastave u pozadinskim jedinicama, sprovodio se kulturno-zabavni rad, davane priredbe, radilo se na opismenjavanju nepismenih i sl. U pozadinskim jedinicama takmičilo se i u tome čija će kuhinja obezbediti redovnije pripremanje hrane za borce i biti urednija, zatim koja će postići najbolji uspeh u čuvanju i urednom održavanju opreme i naoružanja, nezi konja, pravilnijem odnosu prema narodu itd. Sanitetska služba bila je usmerena na održavanje što bolje higijene i zdravstvenog stanja u brigadi. Zbog toga su održavana predavanja iz kojih su borci dobijali najelementarnije znanje o potrebi i načinu održavanja lične i kolektivne higijene. Svaki borac, prema svojim mogućnostima, nastojao je da održava što bolju higijenu, a starešine težile da spoljni izgled boraca bude što bolji. Smeli juriši boraca zasnivali su se, pored ostalog, i na tome što su bili sigurni da će im sanitetsko osoblje ukazati prvu pomoć i negovati ih ako budu ranjeni, što su znali da će ta nega i briga biti u pravom smislu roditeljska. Od referenata saniteta do konjovoca u sanitetu, svi su bili zainteresovani za što brže ozdravljenje ranjenih drugova. Brigada je imala gvozdeno bure i ekipa je redovno obilazila bataljone i vršila parenje odeće, što je umnogome doprinelo boljoj higijeni u brigadi. Radionice za opravku obuće i potkivanje konja takođe su uspešno obavile svoje zadatke. Uspesi u takmičenju ocenjeni su od samih boraca u desetini, vodu i četi. Svaki uspeh pojedinog borca u desetini računat je kao pozitivan rezultat njegove jedinice, voda i čete. Slično je bilo i u iskazivanju slabosti pojedinaca i jedinica. Na taj način obezbeđeno je da se svaki pojedinac i jedinica ocenjuju kao deo celine. Posle svakog zadatka, najpre na sastancima komunista i skojevaca, a zatim na četnim, odnosno bataljonskim konferencijama, analizirali bi se rezultati i slabosti do kojih je došlo u borbi ili pri izvršavanju drugih zadataka. Starešine su analizirale vojničku stranu pitanja i sagledavale pozitivna i negativna iskustva. Komunisti su analizirali političku stranu problema i držanje svojih članova u izvršavanju zadataka. Korisnom praksom kritike i samokritike, usvojene kao metod vaspitanja boraca, ispravljeni su nedostaci i greške. Partijska organizacija ocenjivala je strogim kriterijumom rad i držanje komunista. Niko ko je zaslužio kritiku nije bio od nje pošteđen. Kukavičluk, kolebljivost, nedovoljna briga za borca i slične slabosti, Partija je nemilosrdno kažnjavala. Hrabri, disciplinovani i oni koji su u borbi pokazivali inicijativu, isticani su kao primer, pohvaljivani i posebno nagrađivani prijemom u članstvo KPJ. Zato je gotovo svaka akcija bila u neku ruku i ispit na kojem su padali svi oni koji su slabo odgovarali svojim zadacima, a pohvaljivali se oni koji su pokazali uspeh. Takmičenje je umnogome doprinelo vojnim starešinama i partijskim organizacijama da još bolje reše mnoga pitanja vezana za život i rad jedinica. Šesta neprijateljska ofanziva bila je slomljena, podaci o takmičenju u brigadi sređeni i dostavljeni štabu divizije na ocenu. Mi smo znali koja je desetina najbolja u četi, koja četa u bataljonu i koji bataljon u brigadi. Čekali smo rezultate uspeha u korpusu i nadali se. Čemu smo se nadali? Koncem marta 1944. godine dobili smo naredbu štaba 5. korpusa sa sređenim podacima o takmičenju i progiašenjem pobeanika i nagradama koje su dobili. Bili smo prvi u korpusu! Naša Brigada je proglašena Uzor-brigadom i nagradena snajperskom puškom. Rezultati koje je postigla za tri meseca takmičenja su bili zaista impozantni. U tom vremenu brigada je: izbacila iz stroja 1.183 neprijateljska vojnika i oficira, od čega je samo zarobila 415 vojnika i oficira; oslobodila iz "Crne kuće" u Banjoj Luci 208 zatvorenika, od kojih se izvestan broj priključio brigadi; srušila 2 aviona, uništila 1 tenk i 5 kamiona, zaplenila oko 500 pušaka, 8 puškomitraljeza, 30 konja, 1.000 pari veša, 300 pari cipela i toliko odela, i još mnogo drugog materijala. Paralelno sa tim u Brigadi je za to vreme održano 30 bataljonskih, 240 četnih i oko 600 vodnih konferencija, dato 12 kulturno-prosvetnih priredbi provela kroz analfabetske tečajeve sve nepismene borce, a i u svim drugim pitanjima bila ravna ili ispred ostalih brigada. Istom Naredbom je i 1. bataljon naše brigade proglašen Uzor-bataljonom u 1. proleterskom korpusu. Bataljon je u toku takmičenja: ubio 224 i zarobio 103 neprijateljska vojnika i oficira, oslobodio 208 zatvorenika iz "Crne kuće" u Banjoj Luci, zaplenio 65 šinjela, 67 pantalona, 4 ćebeta, 10 šatorskih krila, 500 pari cipela, 22 para rublja, 30 vunenih majica, 16 ranaca, 4 konja, 200 kg šećera, 700 kg soli, 4 pisaće mašine i 50 kg papira za pisanje. U bataljonu je održano: 110 vojničkih i 110 političkih časova, 48 radnih konferencija, 13 vojničkih veselja, 3 sastanka sa starešinama, 15 konferencija i priredaba sa narodom, 4 predavanja, 11 sastanaka sa sanitetskim osobljem. Izdata su 2 broja bataljonskog lista i 5 puta je izvršena dezinfekcija odela boraca. Kao nagradu za postignute uspehe, 1. bataljon je dobio sovjetski automat. Za uložene napore, 3. krajiška brigada je dobila zasluženo priznanje na koje su bili ponosni svi borci i starešine, a priznanja i nagrade su primljeni i kao obaveza koju je trebalo opravdati u narednim borbama i okršajima. Braco GALIN Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument