TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Nakon prekida borbe za Banju Luku, jedinice naše brigade, u svanuće 3. januara 1944. godine, izvršile su izvlačenje pravcem: Gornji Šeher — Han Kola. Na ovom pravcu bataljoni su imali zadatak da na uzastopnim i pogodnim položajima pruže neprijatelju otpor i da mu nanose gubitke.

3. bataljon, u pokretu od G. Šehera ka Han Kolima, bio je osmotren iz vazduha i praćen od dva neprijateljska aviona tipa "bregej". Snežni pokrivač nije bio visok, ali je za neprijateljske pilote bio koristan jer su nas mogli lakše uočiti. Izviđajući komunikaciju G. Šeher — Han Kola — Sitnica, u prva dva naleta neprijatelj nas nije gađao, a mi smo nastavljali pokret, nastojeći da stignemo u selo Han Kola, gde bi nam bio prvi zastanak. Po izlasku iz serpentina, na deonici puta između G. Šehera i Han Kole, i po izbijanju na mali plato iznad ovih mesta, na kolonu su se sručila dva aviona zasipajući nas bombama i dejstvujući iz mitraljeza. Prateća četa 3. bataljona pretrpela je gubitke. Bili su ranjeni neki borci, a ubijena i 4 konja. I 2. četa ovog bataljona pretrpela je gubitke. Poginuli su zamenik komandira čete Jovo Grbić i desetar Savo Dragić Marka.

Naljućen zbog drskosti neprijateljskih avijatičara, i zbog pogibije i ranjavanja drugova, komandant bataljona je naredio da ceo bataljon plotunom otvori vatru na neprijateljske avione. Grunuo je prvi, zatim drugi, treći, četvrti plotun, a "bregejci", iako su prekinuli dejstvo, drsko su krstarili iznad naših glava. Videći da borci troše municiju, a da "bregejci" i dalje kruže, komandant bataljona je komandovao da se prekine paljba i ode u zaklone.

Borci bataljona su izvršili komandantovu naredbu i prekinuli paljbu, osim jednog koji je nastavio da gađa. Bio je to komesar 2. čete Mićo Solomon. Videći poginule drugove, Mićo je bio toliko besan na neprijateljske pilote da nije mogao prekinuti paljbu. Opalio je još jedan metak, pa drugi, a zatim... pošto je Mićo ispalio treći metak iz svoje "talijanke", jedan "bregejac" je počeo da se dimi i, na kraju, "sunovratio" negde u dolini Vrbasa.

Videći šta se zbilo sa "bregejcem", borci 2. čete su povikali "Ura!", što su prihvatili i ostali borci bataljona. Borci 2. čete su potrčali da svom komesaru stisnu ruku, da ga zagrle.

Mićo Solomon rođen je u selu Janjila. Početkom ustanka 1941. godine porodica Solomon, a među njima i Mićo, bili su među prvima sa puškom u ruci. Ulaskom 3. bataljona u sastav 3. krajiške brigade, oktobra 1942. godine, Mićo je postavljen na dužnost intendanta bataljona a oktobra 1943. godine za komesara 2. čete.[1]

Zamenik komandira čete Jovo Grbić, rodom iz Petrovačke Suvaje, stupio je u Krnjeušku četu avgusta 1942. godine, a već decembra meseca 1943. godine postavljen na dužnost zamenika komandira čete. Jovo se posebno isticao pri obučavanju mladih boraca u rukovanju oružjem. Prošao je sve borbe i okršaje sa svojom četom, a da ni jednom nije bio ranjen. Ovoga puta izneverila ga je vojnička sreća. Zaklonjen iza stabla drveta, bio je pokošen rafalom.

Desetar Dragić Sava bio je najmlađi sin u porodici Marka Dragića. Ova siromašna porodica iz sela Lastva imala je u julskom ustanku 4 sina, koji su se kasnije nalazila u našim najboljim krajiškim jedinicama. Najstariji sin iz Dragića porodice, Nikola, poginuo je 1943. godine u 1. krajiškoj brigadi, a srednji sin Ljubiša, komandir čete i član KPJ, imao je 23 godine kada je poginuo kod Rogatice u istočnoj Bosni, 1943. godine, takođe u 1. krajiškoj brigadi. Dva Markova sina, Vid i Sava, bila su borci 3. krajiške brigade. Vid je poginuo juna 1943. na Vučevu, a Sava kod Han Kola, iznad Banje Luke. Tako se ugasi ognjište starog Dragić Marka.

[1] Na ovoj dužnosti ostao je do 5. decembra 1944. godine, kada je na sremskom frontu, kod Iloka, sa jednim vodom iz svoje čete naišao na minsko polje i zadobio teške telesne povrede od kojih je podlegao. Pored komesarske dužnosti, koju je toliko voleo, Mićo je bio i dobar intendant. Krasila ga je velika skromnost, zbog čega su ga veoma cenili borci 2. čete.