TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
NIJE
JOVICA DAO TELE ZA RAKIJU Početkom
januara 1944. god., posle borbi za Banju Luku, brigada se razmestila u selima
između Mrkonjića i Jajca. Sneg zavejao puteve, a mraz stegao. Izgladneli i prozebli borci zavukli se u pojate, a intendanti se razleteli po kućama da prikupe hranu za svoje jedinice, pomalo i zbog takmičenja koji će bataljon dobiti bolju hranu. Razleteše se oni, pa i Jovica Kecman, intendant 1. bataljona. Našlo se poneko goveče, poneka vreća brašna, ponešto soli, pa i nešto variva. Al' će da se krka! Jovici nešto pade na um i štab bataljona: "A, moram ja za štab naći i neko telence, pa i koju kapljicu." To reče Jovica i ode. Kad uđe u jednu kuću on poče: — Ovo telence, drugarice... Samo ćeš mi ovo dati. Telence i ovu bačvicu rakije. Šta je to za tebe? Telence i pet litara rakije. A tebi će tvoj Jovica dati potvrdu i ti ćeš posle rata dobiti za tele kravu. Kravu ili vola! Moći ćeš da biraš. A za ovo burence dobićeš bačvu. Rakije ili vina. Ništa ti ne brini.... Naveče, borci siti, pesma se ori, a štab bataljona taman za večerom. Pljucka se rakijica, jede teletina, svi hvale Jovicu, a on likuje... U tom času ulazi kurir i predaje komesaru bataljona Viktoru Kučanu pismo od komesara brigade. Napolju pada kiša. Pokisao kurir, pa se nakvasilo i pismo koje je doneo. Kad komesar otvori pismo, onako mokro, prinese ga petrolejki, ali... Mastilo se razlilo i od podugačkog pisma komesar je mogao da pročita samo nekoliko reči: "Jovica, rakija, tele, dao ..." Gleda komesar pismo, pa Jovicu, pa opet pismo. Upinje se, beči oči, ali više od onih nekoliko reči ni slovo ne može pročitati. — Ovde nešto nije u redu — zaključuje komesar sam za sebe. Vraća se da nastavi večeru i saopštava ostalima: — Završimo večeru, pa ćemo održati kratak sastanak. — Šta li je sad? — pomisliše ostali, ali niko ništa ne govori, jer niko ne želi da prekine večeru. A posle večere održa se i sastanak. Prvi uze reč komesar: — Drugovi,
dobili smo pismo od komesara brigade, koje se, zbog toga što je pokislo i
mastilo se razlilo, ne može pročitati, sem nekoliko reči. Ali,
ja mislim da je i to dovoljno da znamo o čemu se radi. — Da čujemo
— rekoše ostali. — Pa, evo, drugovi, — razvi komesar pismo i pročita: Jovica, tele, dao, rakija ... — Da čujemo druga Jovicu i njegovo mišljenje o čemu se radi — zagrajaše svi prisutni. — Pa, drugovi,
ja mislim da su drugovi u štabu brigade doznali da sam nabavio jedno telence i
dobru rakijicu i, jednostavno traže da im to pošaljemo. Ali,
žao mi je — zakasnili su ... — Tačno —
rekoše svi, sem komesara. — E, nije tačno i nisu zakasnili, druže Jovica — upada komesar. —
Ja, drugovi, mislim drugo i neka se drug Jovica, kao komunista, izjasni
samokritički i neka kaže istinu. Ja mislim, jer to iz onih nekoliko reči
zaključujem, da je Jovica nabavio dvoje teladi. On je verovatno mislio da jedno
tele pošalje štabu brigade. I dobro je što je tako mislio, ali nije dobro što
je promenio odluku. On je, jednostavno, ono drugo tele, namenjeno štabu
brigade, dao za rakiju, a to je sigurno naljutilo komesara brigade. A
i kako ne bi? Zamislite,
molim vas, kakav je to politički problem: partizani daju tele za rakiju!... — Nije to, druže komesaru, života mi! — upada Jovica. — Ja mislim da
je problem drugo. Ja sam i tele i rakiju uzeo od iste žene. Jest da se malo i
bunila. — Kaže, sirota je i zašto baš od nje da uzmem i tele i rakiju! A šta
ću joj ja? Nisam kriv što drugi nisu imali ni tele, ni rakiju. Sem toga ja sam
je politički obradio, dao sam joj i propisnu potvrdu. Dobiće ona, posle rata,
na tu potvrdu i tele i rakiju! Tako svima objašnjavamo i niko se ne buni. A
ona... Pravo da vam kažem, verujem da je išla da se žali komesaru brigade. Baš
me čudi kako li ga je samo pronašla? — zaključi Jovica. Drugi
nemaju primedaba na Jovičino objašnjenje, a komesar zaključi: — Prekidamo sastanak, a problem ćemo raspraviti sutra — sa komesarom brigade. Problem je ostao neraspravljen, jer je u toku noći stigao drugi kurir iz štaba brigade sa naređenjem: "U toku noći bataljon kreće pravcem ...." Đuro BAJIĆ
|