TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
OSTASMO
BEZ KOMANDIRA STEVE MILJUŠA Među
omiljenim komandirima četa bio je i Stevo Miljuš. Bio sam s njim kada je određen
za komandira 3. čete 5. bataljona. Visok, crnomanjast mladić. Isticao se držanjem, hrabrošću i znanjem, kao i svojom visinom. Nikada i ni u kakvoj situaciji nije znao za strah. Posedovao je vojničke vrline koje su ga još u početnim danima rata dovele na rukovodeće dužnosti, od komandira odeljenja do komandira čete. Zadatke je primao uvek spreman da ih bez pogovora izvrši. Njegova naređenja
bila su razumljiva za svakog borca i starešinu. Ne samo kao starešina već i
kao komunista, Stevo je osvojio simpatije cele čete. Ličnim primerom, ne tako
retko, pokazivao je svakom borcu i starešini kako treba jurišati na
neprijatelja. Ispoljena hrabrost i umešna rukovodilačka sposobnost uvrstile su
Stevu među prve oficire naše brigade. Još 1943. godine proizveden je u čin
kapetana. Zadnju
zapovest Stevo Miljuš je izdao svojoj četi za marš i napad na Banju Luku 31.
decembra 1943. godine. Tada je i poslednji put krenuo na čelu čete niz padine
Lauša, u centar okupiranog grada, govoreći svojim borcima: —
Drugovi, Banja Luka je naša! Nema te sile koja nas može sprečiti u ostvarenju
tog cilja! Pri
razvoju uličnih borbi u centru grada, Stevo je ko zna koliko puta obišao
svakog borca i starešinu, davao im potrebna uputstva i svojim prisustvom
podstrekavao ih na nove uspehe. Dolazeći kod jedne grupe boraca u malu kućicu
u blizini Sokolskog doma, koja je bila udaljena svega tridesetak metara od
neprijatelja, a osetivši kritičnu situaciju, uzima puškomitraljez i kreće
napred. Tu je i pao pokošen rafalom neprijateljskog mitraljeza. Vest o Stevinoj pogibiji brzo je doprla do čete. U redovima boraca i starešina
nastala je mučna tišina u znak žalosti za omiljenim komandirom. Samo nekoliko trenutaka kasnije, teška srca, napuštali smo Banju Luku pod
snažnim pritiskom nemačkih "tigrova" i sa dubokim bolom ne zbog
izgubljenog grada, koga ćemo ponovo osloboditi, već zbog omiljenog i cenjenog
komandira, koji zauvek osta pod zidinama grada koga je toliko voleo.
|