TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


OSTASMO BEZ KOMANDIRA STEVE MILJUŠA

Među omiljenim komandirima četa bio je i Stevo Miljuš. Bio sam s njim kada je određen za komandira 3. čete 5. bataljona.

Visok, crnomanjast mladić. Isticao se držanjem, hrabrošću i znanjem, kao i svojom visinom. Nikada i ni u kakvoj situaciji nije znao za strah. Posedovao je vojničke vrline koje su ga još u početnim danima rata dovele na rukovodeće dužnosti, od komandira odeljenja do komandira čete.

Zadatke je primao uvek spreman da ih bez pogovora izvrši. Njegova naređenja bila su razumljiva za svakog borca i starešinu. Ne samo kao starešina već i kao komunista, Stevo je osvojio simpatije cele čete. Ličnim primerom, ne tako retko, pokazivao je svakom borcu i starešini kako treba jurišati na neprijatelja. Ispoljena hrabrost i umešna rukovodilačka sposobnost uvrstile su Stevu među prve oficire naše brigade. Još 1943. godine proizveden je u čin kapetana.

Zadnju zapovest Stevo Miljuš je izdao svojoj četi za marš i napad na Banju Luku 31. decembra 1943. godine. Tada je i poslednji put krenuo na čelu čete niz padine Lauša, u centar okupiranog grada, govoreći svojim borcima:

— Drugovi, Banja Luka je naša! Nema te sile koja nas može sprečiti u ostvarenju tog cilja!

Pri razvoju uličnih borbi u centru grada, Stevo je ko zna koliko puta obišao svakog borca i starešinu, davao im potrebna uputstva i svojim prisustvom podstrekavao ih na nove uspehe. Dolazeći kod jedne grupe boraca u malu kućicu u blizini Sokolskog doma, koja je bila udaljena svega tridesetak metara od neprijatelja, a osetivši kritičnu situaciju, uzima puškomitraljez i kreće napred. Tu je i pao pokošen rafalom neprijateljskog mitraljeza.

Vest o Stevinoj pogibiji brzo je doprla do čete. U redovima boraca i starešina nastala je mučna tišina u znak žalosti za omiljenim komandirom.

Samo nekoliko trenutaka kasnije, teška srca, napuštali smo Banju Luku pod snažnim pritiskom nemačkih "tigrova" i sa dubokim bolom ne zbog izgubljenog grada, koga ćemo ponovo osloboditi, već zbog omiljenog i cenjenog komandira, koji zauvek osta pod zidinama grada koga je toliko voleo.

Gojko RODIĆ


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument