TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


NE VIDEH BRATA BRANKA

Maršujući od Jajca prema Čađavici, 31. decembra 1943. godine, kada ni štabovi bataljona nisu znali cilj marša 3. krajiške brigade, u koloni je grupa boraca vodila razgovor i stvarala pretpostavke o našem pokretu. Neki su očekivali da za novogodišnje praznike brigada kreće na odmor u Drvar i Bosanski Petrovac, gde je formirana, a drugi su mislili da idemo razbijati četnike na Manjači, posle čega ćemo možda izvršiti diverziju na Banju Luku.

Zadatak je znao samo štab brigade.

— Idemo mi pravo da napadamo Banju Luku — kaže Đuro Rodić. — Idemo da čestitamo Novu godinu ustašama. Četnici na Manjači su za nas mali zalogaj. Ustašama će biti vruća ova Nova godina, kada im čestitke budemo iz puškomitraljeza upućivali.

Ovaj razgovor veoma rado su prihvatili Žiko i Makelja, koji su se kretali pored Đure. Taman što je Đuro izneo svoje mišljenje, nastavi Žika:

— Ma nemoj, bogati. A neki naši kuriri iz štaba bataljona i bolničarke misle da idemo u Petrovac i Drvar, te da ćemo tamo spremati priredbu skupa sa omladinom. Seljaci će, kažu oni, donositi rakije i nešto na ražnju, a na ples će doći najlepše devojke. Momci će plesati, a oženjeni poći svojim kućama. Nije to loše.

— Ćuti, đavo te odneo, — kaže mu Milka. — Zar neće momci pre plesa otići kući da vide svoje majke.

— Ne moraju — odgovara joj Marko — jer će majke doći same na ples da vide koje će devojke biti njihove snaje.

Ovakav i sličan razgovor trajao je do Čađavice, ali kada brigada okrenu u pravcu Banje Luke, a ne prema Petrovcu i Drvaru bilo je svima jasno kuda idemo. Očito zadovoljan što će se njegovo predviđanje ostvariti, Đuro Rodić se nasmeja, govoreći: "Ne idemo na odmor i ples, nego u borbu, sveca vam vašega".

I zaista, raspoloženje boraca za napad na Banja Luku bilo je izvanredno. Napad na Banju Luku započeo je 31. decembra 1943. godine, u 23 časa. 2. bataljon bio je u napadnoj koloni zajedno sa 1. i to pravcem Gornji Šeher — Kaštel — hotel "Palas".

Kod boraca i starešina vladalo je veliko oduševljenje za oslobođenje Banje Luke. Borci su bili ponosni što im je stvorena mogućnost da učestvuju u oslobođenju ovog najvećeg grada Bosanske krajine. Momenat za napad na Banja Luku bio je veoma pogodan za iznenađenje.

Noću, uoči Nove godine, izvršili smo veoma brzo upad u prve kuće i zarobili neke domobranske i ustaške oficire koji su tu došli da proslave doček Nove godine. Naši borci su veoma vešto zauzimali deo po deo grada i uspešno se probijali kroz neprijateljski raspored i utvrđenja prema Kaštelu i hotelu "Palas".

Napad se odvijao po planu. Sledio je uspeh za uspehom. Napadne kolone 1. i 2. bataljona brzo su prodirale u grad. Već prvog dana borbe zauzeli smo prostor do Kaštela i "Palas". U borbi je postojala dobra harmonija i sadejstvo između boraca 1. i 2. bataljona, kao i saradnja između svih komandi.

Oduševljenje boraca sve više je raslo. Odnos prema građanstvu bio je veoma prisan, tako da su nam građani za uzvrat obezbeđivali hranu i ostale usluge u toku borbe. Starije žene su sa suzama u očima prilazile našim borcima i grleći ih govorile: "Udrite, deco te zlikovce, seme im se zatrlo". Za vreme kraćih predaha borci su pevali. Nicale su i nove, na brzinu ispevane pesme, kao ova:

"Pesma se ori

Treća krajiška se bori

Paveliću, za tvoju muku

Uzeše ti proleteri Banja Luku".

Znao sam da na Banja Luku napada više krajiških brigada i da je to retka prilika koju moramo iskoristiti da bismo se videli sa drugovima i rođacima koji su u ovim brigadama. U 13. krajiškoj brigadi nalazio se moj brat Branko, koga nisam video već 2 godine. Evo, sada skupa napadamo na Banja Luku!

Razmišljao sam o Branku. Mlad je i nevešt za ulične borbe i borbe sa tenkovima u ovako velikom gradu, ali teši me to da je i u mom bataljonu puno mladih boraca pa ipak su vešti ratnici. U sećanju mi je prva akcija kada smo napadali na Bosanski Petrovac, kako se moj Branko nevešto povlačio. No, to je bilo davno. Branko, ako je živ, danas se sigurno drukčije ponaša u borbi!

Drugog dana borbe, od Gradiške su se u Banja Luku probili neprijateljski tenkovi i pešadija. Time je naš napad zaustavljen, iako smo vršili pripremu za napad na Kaštel, jako neprijateljsko utvrđenje. Za ovaj napad borci su bili veoma oduševljeni.

Neprijatelj je vršio silovit protivnapad sa snagama koje su došle iz Gradiške i odbacio 13. krajišku brigadu i 4. bataljon naše brigade, te se jedna četa ovog bataljona našla u okruženju. Dejstvom 1. čete 2. bataljona u bok neprijatelju omogućeno je izvlačenje okružene čete 4. bataljona.

I nama je zapretila opasnost od okruženja. Nemačka kolona tenkova iznenada se probila kroz raspored našeg bataljona, dok su borci uporno odbijali neprijateljski napad iz zauzetih zgrada. Našao sam se sa grupom boraca iza ugla zgrade, blizu hotela "Palas". Iz neposredne blizine neprijatelj je na nas osuo snažnu vatru. Jedan metak prešao je preko vrha moje glave i malo me ranio. Videći to, grupa naših boraca jurnula je na neprijatelja, odbacila ga i zaposela njihove položaje. Bio sam ponosan na njihovu hrabrost i snalažljivost u borbi. Precizno smo nišanili, što je neprijatelja nateralo da se povuče posle prvih gubitaka.

Kada je neprijatelj protivnapadom odbacio 13. brigadu i neke delove naše brigade, 1. i 2. bataljon bili su odsečeni. Štabovi bataljona su se dogovarali šta treba raditi i kako dejstvovati dok ne dobijemo naređenje od štaba brigade. Bez obzira na okruženje, moral kod naših boraca bio je na visini. Kod njih se ni za momenat nisu pojavljivali znaci panike. Čak su izvodili razne šale. Jedna grupa boraca u kojoj su bili Dragan Tankosić i Garača ušla je u napuštenu berbernicu, uzela kolonjsku vodu, i namirisala se, govoreći: "Kako je daleko lepše mirisati na kolonjsku vodu nego na barut". To je u situaciji u kojoj smo se nalazili, momentalno unosilo vedrinu i raspoloženje među borce koji zaista nisu znali za strah.

U borbi za oslobođenje Banje Luke, naš bataljon je uz veoma male gubitke uspeo da ubije oko 100 neprijateljskih vojnika i zarobi oko 80. No, sa tim ipak niko od nas nije bio zadovoljan. Banju Luku nismo uspeli da oslobodimo. Ja posebno nisam bio zadovoljan, jer nisam video Branka. A on je posle nekoliko meseci poginuo u borbi za Mrkonjić Grad.

Đuran KOVAČEVIĆ


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument