TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

IZGUBISMO VJEKOSLAVA ŠTAMBUKA Trinaesti oktobar 1942. godine. U Vrpolju je neprijatelj i očigledno vršio pripreme za napad. "Naš zadatak je sprečiti prodor neprijatelja u rejon Sanice" — bile su reči komandira 3. čete 1. bataljona Đure Aćića. U Sanici je omladina Drvara, Bosanskog Petrovca i Podgrmeča sabirala letinu sa napuštenog zemljišta. Toga dana, 13. oktobra 1942. godine, nalazili smo se na položajima u rejonu sela Krasulje, nedaleko od Ključa. Borci užurbano rade na uređenju zaklona, a komandir Đuro nešto razgovara sa komesarom i komandirima vodova. Verovatno im daje uputstva za borbu. Nije potrajalo dugo, a osmatrači javljaju da se neprijatelj približava. Na 500—600 metara odstojanja vidimo streljački stroj ustaša. Sve su nam bliže. Idu i pucaju, mi zalegli u zaklon i čekamo da nam se približe na siguran domet našeg oružja, "na cev", kako su to obično govorili naši drugovi. Neprijatelj je već na 50—100 metara odstojanja. Na znak komandira, četa je kao jedan otvorila ubitačnu vatru iz sveg oružja. Neprijatelj još žešće tuče iz pušaka i mitraljeza. Obostrana vatra je veoma gusta i jaka. Naši strelci pucaju precizno. Neprijatelj je prikovan za zemlju, ni koraka mu ne damo napred. Iznenađen neočekivano gustom vatrom naše čete, neprijatelj oseća da nije kadar da nas pomeri sa položaja. Počeo je da se povlači, prvo planski, a potom u neredu pod pritiskom naše vatre. Videli smo ih kako nose i vuku ranjene i ubijene vojnike sa bojišta. U ovoj borbi koja je trajala oko jedan sat neprrjatelj je imao desetak mrtvih i ranjenih. Odmah posle povlačenja zasuo nas je minobacačkom i artiljerijskom vatrom. Od detonacija mina i granata dizali su se oblaci crnog dima. Ceo položaj čete u selu Krasulje bio je pod vatrom neprijateljske artiljerije. Jedna granata pogodila je zaklon u kome su se nalazili borci Mića Zorić iz sela Boboljusci kod Drvara i Dalmatinac Vjekoslav Štambuk. Obojica su poginula. Sa drugovima Jankom Pilipovićem, Gojkom Karanovićem i Miloradom Tomićem izneli smo ih sa bojišta i sahranili tu kod sela Krasulja. Štambuk Vjekoslav bio je jedini Dalmatinac u našoj četi. Došao je kod nas avgusta 1942. godine, odmah po formiranju 3. krajiške brigade. Plavokosi dvadesetpetogodišnjak sa Brača bio je visok, koščat i živahan momak, uvek veseo i nasmejan. Takvog su ga borci poznavali. U najtežim trenucima Vjekoslav je stizao da kaže drugovima koju reč raspoloženja. Svi smo ga voleli i svima je bio drag. On se posebno zalagao da nam bude primer. Retko skroman i pošten, bio je uzor drugarstva u četi. Izdržljiv u pokretu, hrabar u borbi i ozbiljan u objašnjavanju teške situacije, Vjekoslav je brzo stekao simpatije svojih drugova iz Drvara i okoline. Uvek je bio tamo gde je najteže, u borbi bi se često čuo njegov glas: "Napred drugovi!", i uvećanom snagom jurio bi napred, jurio i pucao iz puške od koje se nije odvajao. I zato je njegova smrt teško pala svima nama u četi. Milan KARANOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument