TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

NAŠ LAZO "ĐOMEŠTAR" I ČETNICI U intendanturi brigade nalazio se mali Lazo,[1] četrnaestogodišnji partizan. Kad je brigada u pokretu, Lazo je konjovodac. Kad bi intendantura imala nešto žive stoke za klanje, Lazo je menjao funkciju i postajao čobanin. Pošto je teško podnosio šale i primedbe da uopšte ne liči na partizana, da, uostalom, i nije partizan nego najobičnije čobanče, a i da bi sačuvao poverenu mu imovinu, naoružali smo Lazu. Dali smo mu oficirski opasač, kratku talijansku pušku (ali bez metaka, da ne bi pucao na kakvo neposlušno june, i talijansku ofanzivnu bombu, "ako bi neko navalio na stado", da može da pruži prvi otpor dok ne stignu "jače snage" intendanture. I tako, Lazo se osmelio kao svaki naoružani i pravi partizan čak da i sam sa svojim stadom zađe u veliku šumu. Od tada smo ga morali redovno tražiti. Voleo je da menja položaje. Uostalom, tačno po partizanskoj taktici. Ostavimo ga na jednom mestu, lepom, skrovitom, paše dosta, a gde ćemo ga naći nikad nismo znali. Najviše se ljutio drug Miloš,[2] kad je morao da ga traži. — Ma, đavo ti sriću izija, jesi li ti čuvar vunjadi, oli si đomeštar pa primirivaš zemlju, a? — govorio bi mu Miloš ljutito. Od tada smo svi Lazu zvali "Đomeštar". Oktobra 1942. godine, intendantura 3. brigade se nalazila na Bravsku. "Domeštar" je sa svojim stadom bio ispred šume Paunovac. I, prioćalo mu se. Gde će, šta će, sjuri se u jednu vrtaču. Pušku lepo skinu i prisloni uz grm. Opasač sa bomom pored puške, a on pričučne s druge strane grma. Međutim, nije ni primetio da se i koza, njegova ljubimica, sjurila s njim u vrtaču. Ne sluteći ništa, "Đomeštar" — kao i svaki drugi čovek u ovakvim prilikama, obavlja "nužna posla", kad odjednom grmnu bomba!? "Domeštar nije ni uspeo da pogleda s druge strane grma, nego prihvati pantalone rukama, pa što ga noge nose u intendanturu. — Druže Dako[3] ... napali četnici blago ... — Gde, bolan, "Đomeštre"? Otkud četnici? — kao čudi se Dako. — Ma jesu bogami. Kad ti kažem. Bacili bombu na mene, kad sam umakao čuo sam i mitraljez. (Tog momenta briada je negde oko Ključa držala položaje, pa je s vremena na vreme ispaljen po koji rafal). — Za mnom! — viknu Dako i zgrabi pušku, a za njim u koloni po jedan, Miloš i "Đomeštar" — držeći još uvek panalone u rukama ... Uz put, ne osvrćući se, Dako dopuni komandu: — Odstojanje — i ne nabijaj! Kad tamo, u vrtači pored grma, stoji koza, sva oprljena po glavi, a u zubima još uvek drži jezičak od talijanske bombe. Đuro BAJIĆ [1] Lazo Kolundžija, rodom iz Bjelaja kod Bos. Petrovca. [2] Miloš Đapić, rodom iz Dalmacije. [3] Dako Stupar, zamenik intendanta brigade. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument