TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

MINER CVIJO IZ VUKOVSKA Cvijo se rodio u Gornjem Vukovsku (zaselak Manojlovići), nedaleko od Kupresa, u veoma siromašnoj seljačkoj porodici. Bio je sluga kod bogatijih seljaka u Vukovsku sve dok nije stupio u Vukovski partizanski odred, u drugoj polovini 1942. godine. U 3. krajišku proletersku brigadu stupio je prilikom zauzimanja Bugojna, avgusta 1943. godine i bio borac minerskog voda. Zvali smo ga Cvijo iz Vukovska, i pod tim imenom i danas je ostao u sećanju drugova. Bio je dobar drug i neustrašiv borac. U jesen 1943. godine naša brigada je napala na Zenicu radi uništenja postrojenja železare i oslobođenja zatvorenika. U toj akciji minerski vod je imao zadatak da minira postrojenje železare i da ih uništi. Pred minerski vod postavio se problem oko prebacivanja eksploziva do objekata za rušenje, pošto tovarni konji nisu mogli prići do njih zbog tučenja ubitačnom mitraljeskom i puščanom vatrom. Cvijo je terao eksploziv na svom Doratu malom bosanskom konjiću. Mnogo je voleo Dorata, vodio računa o njemu, dobro ga hranio i pazio da ga ne pretovari. Pri napadu na Zenicu, Cvijo je sa Doratom bio određen da ide u akciju. Dorat je nosio tovar od 60 do 80 kilograma eksploziva. Do periferije grada išli su bez naročitih teškoća, ali je kroz grad bilo riskantno jer su zrna letela sa svih strana. Cvijo je celo vreme razmišljao kako da zaštiti Dorata, a da eksploziv ipak doturi do objekta za rušenje. Pošto je smislio plan, pozvao je vodnika Ljubu i rekao mu da će skinuti tovar sa Dorata i sam ga poneti do železare. "Šteta je da pogine dobra životinja, a ne zna se čuvati. Trebaće on nama još" — dodao je sasvim jednostavno i hladnokrvno. — Dorat će nam Cvijo trebati još, ali ne zaboravi da ćeš nam i ti trebati — odgovorio je vodnik Ljuba. No, slažem se sa tvojim predlogom, pod uslovom da se dobro čuvaš. Samo, da li ćeš ti moći ponijeti toliki teret? — E, moj druže Ljubo, da ti znaš kakve i kolike je terete nosio Cvijo služeći seoske gazde. Ništa ti ne brini, samo mi pomozi da rastovarimo Dorata i molim te skloni ga negde u zaklon. Tovar sa konjčeta su skinuli, a Cvijo je kao od šale uzeo pod svaku ruku po vreću eksploziva i uputio se prema železari. Te noći daleko je odjeknula eksplozija železarinih postrojenja, a o ovom Cvijinom podvigu i danas rado pričaju njegovi preživeli drugovi iz minerskog voda i drugih jedinica brigade. Vojin NOVALUŠIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument