TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

SVETLA U ZENICI SU UGAŠENA Drugi bataljon dobio je 10. oktobra 1943. godine zadatak da izvrši napad na Zenicu i posle prodora u grad poruši električnu centralu, rudnik uglja i most na reci Bosni. Za izvršenje ovog zadatka bataljonu je dodeljena grupa za rušenje. Komandir grupe bio je Jovo Kačar iz sela Bare (kod Bosanskog Petrovca.) Vraćajući se iz štaba brigade u štab bataljona, posle primljenog zadatka, komesar Stevo Balaban i ja razmišljali smo i razgovarali o predstojećem zadatku. Bili smo svesni da zadatak nije lako izvršiti. Kada smo stigli u štab bataljona bilo je oko 14 časova. Bataljon je bio prikupljen i mogao je za 2 — 3 sata stići na polazne položaje za napad na Zenicu. U štabu bataljona, posle našeg saopštenja o napadu na Zenicu, diskutovali smo o izvršenju zadatka. Borci i starešine bili su raspoloženi za borbu. Naredili smo da se spremi dobra večera, što je brzo izvršio intendant Stević. Municije smo imali za 5 — 6 sati borbe u Zenici. Naredili smo da se izvrši podela municije, očisti oružje i napune redenici puškomitraljeza. Kontrolu priprema vojnika za borbu i organizaciju ishrane vršio je Pepa Rodić, zamenik komandanta bataljona, oštar ali hrabar i dobar drug. Štab 2. bataljona je najviše zabrinjavalo kako porušiti električnu centralu. Grupa koja je određena za rušenje nije za to bila dobro obučena. U bataljonu nismo imali inženjera i tehničara koji bi mogli i znali stručno obaviti ovaj zadatak. Eksploziv kojim je trebalo izvršiti rušenje bio je dobro zapakovan, a do mesta upotrebe prenesen je tovarnim konjima. U štab bataljona pozvani su i stigli komandiri i komesari četa. Upoznali smo ih sa zadatkom u opštim crtama, govoreći da ćemo konkretne zadatke odrediti na terenu u neposrednoj blizini Zenice, i to posebno za svaku četu. Komande četa su primile zadatak sa oduševljenjem i brzo krenule svaka u svoju jedinicu. Mi, u štabu bataljona još malo smo prodiskutovali. Vico, naš obaveštajac, razgledao je pažljivo kartu a zatim ispitivao civile o neprijateljskim snagama u Zenici. On je bio uvek, pa i ovoga puta, okretan i snalažljiv za pronalaženje podataka o neprijatelju. Pomoćnik komesara Boško Kerkez, kao i uvek, otišao je da obilazi čete i stiče uvid u borbeno raspoloženje boraca. Uveče smo izvršili pokret i stigli u neposrednu blizinu Zenice, na pravcu našeg napada. Prikupili smo komande četa i odredili zadatke za napad, posebno za svaku četu. Noć je bila topla, a grad osvetljen. Na kraju izdavanja zadataka, komandama četa javila se patrola i dovela neke pohvatane ustaše-omladince, od kojih smo saznali puno o neprijatelju u Zenici, što nam je omogućilo izvršenje iznenadnog upada u grad. Komande četa brzo su izdale zadatke za napad i očekivale znak za početak napada. Komandir grupe za rušenje, sa svojim ljudstvom, nalazio se blizu štaba bataljona i očekivao naređenje za prodor u grad do centrale da bi odmah svoju grupu rasporedio za rušenje objekata. Odlučili smo da se pre poruši električna centrala, a zatim most na reci Bosni i rudnik uglja. Posle znaka za napad čete su na određenim pravcima brzo prodirale u grad, uz manji otpor. U početku, neprijatelj je bio iznenađen, ali se brzo organizovao, sredio i davao sve jači otpor. Naši borci, shvatajući ozbiljnost zadatka, silovito su jurišali prema centrali. Za borcima se brzo kretala grupa za rušenje i štab bataljona. Posle nekoliko manjih uzastopnih juriša zauzeli smo električnu centralu, ali je bio snažan otpor kod mosta na reci Bosni, odakle je dejstvovala jaka neprijateljska mitraljeska vatra. Neprijatelj je postepeno pojačavao vatru i prema centrali. Štab bataljona odlučio je da se što brže postavlja eksploziv i ruši centrala, plašeći se da je neprijatelj protivnapadima ne preotme. Privremeno smo zanemarili most na reci Bosni, a svu pažnju koncentrisali za rušenje centrale kao najvažnijeg objekta. Brzo smo postavili eksploziv na sva glavna mesta u centrali, a zatim se povukli. Za vreme postavljanja eksploziva, u centrali se nalazio i štab bataljona. Kada smo počeli paliti eksploziv, bili smo veoma raspoloženi jer je izgledalo da će zadatak biti brzo izvršen i glavni objekat porušen. Međutim, kada smo upalili eksploziv, iako je udar bio veoma jak, centrala je i dalje davala svetlost za grad, a struja je nesmetano tekla za Vareš, Kakanj i Brezu. Videći ovaj neuspeh, bili smo veoma neraspoloženi. Neprijatelj je povećavao napad radi preotimanja centrale, a mi smo se pod dejstvom neprijateljske vatre spremali za ponavljanje rušenja. Za drugu akciju rušenja centrale brzo smo pronašli inžinjere koji su tada radili u centrali i naredili smo im da oni postave eksploziv na ona mesta koja su najosetljivija, što su oni i učinili. Posle postavljanja eksploziva povukli smo se iz centrale i izvršili paljenje eksploziva. Pojavio se strašan udar sa bleskom i sva osetljiva mesta centrale su porušena. Struja je prestala da teče u Zenicu, Kakanj, Vareš i Brezu. Time je glavni zadatak bio izvršen. Mi u štabu bataljona, kao i svi borci, bili smo veoma zadovoljni. Posle toga porušili smo i objekte u rudniku uglja. Ubijeno je preko 30 neprijateljskih vojnika i nekoliko zarobljeno. Đuran KOVAČEVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument