TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
UPAD
"BRAVSKE" ČETE U ZENICU Zadatak našeg 3. bataljona noću 10/11. oktobra 1943. godine bio je rušenje železare u Zenici. Naša ("bravska") četa nastupala je na desnom krilu bataljona, a levo od nas (dejstvujući po osi nastupanja) nalazila se 1. četa. Isturili smo prethodnicu da izvidi neprijatelja i obezbedi nastupanje čete i njen razvoj za borbu. Na čelu prethodnice kretao se borac Mile Latinović.[1] Približivši se neprijateljskim odbrambenim objektima, Mile je primetio neprijateljskog vojnika na straži. Nije oklevao. Privukao mu se i uhvatio ga živog. Od zarobljenog domobrana dobili smo znake raspoznavanja i koristeći se njima prethodnica je uspela da razoruža još 15 neprijateljskih vojnika. Ovo nam je omogućilo da se ubrzo nađemo kod železare i, skupa sa drugim delovima našeg bataljona, porušimo, a lokomotive i vagone, koji su se našli u krugu železare, oštetimo. Osnovni zadatak je bio izvršen. Železara je za okupatora i njegove pomagače
onesposobljena za rad. Poneseni ovim uspehom, produžili smo prema centru grada,
iako nam zadatak nije bio da ga oslobodimo. Paralelno sa našom četom, prema
centru grada nastupala je i 1. četa. U svom nastupanju ona je naišla na
magacin odeće i druge opreme. Zastali su kod magacina u nameri da uzmu nova
odela, ali se prethodno nisu obezbedili. Neprijatelj je ovo iskoristio i
protivnapadom doveo četu u tešku situaciju. Uhvatili su živog političkog
komesara čete Branka Ćuka i lakše ranili u glavu komandira čete Milana Čubrila
(koji je kasnije poginuo na sremskom frontu). Tako nas je neopreznost skupo koštala. Komandir Milan
Čubrilo se našao sam među grupom nemačkih vojnika. Nemci su bili angažovani
prema jednoj grupi boraca 1. čete koja se povlačila. Čubrilo je, ne govoreći
ništa Nemcima, produžio pokret sa njima, dok nije ugrabio zgodnu priliku da im
pobegne. Nemci nisu obraćali u noći pažnju na njega, misleći da je domobran,
čiju je uniformu imao na sebi. Čak mu je prišao jedan švapski bolničar i
zavio mu ranu na glavi iz koje je tekla krv. U jednom momentu, Čubrilo je uspeo
da se odvoji od Nemaca i pobegne. Stigao je u našu četu i ispričao čitav slučaj. Odmah smo
okrenuli četu u pravcu neprijatelja i pomogli drugovima 1. čete. Osetivši naše
nastupanje, neprijatelj se povukao. U zoru, kada je naređeno povlačenje, 1. četa
bila je kompletna, na čelu sa svojim komandirom, ali bez političkog komesara,
koji je zbog neopreznosti pao u ruke neprijatelja.
|