TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

GAĐALI SMO AVIONE U SINJU Po stizanju na marševski cilj, 3. bataljon je 19. septembra 1943. godine dobio zadatak da zaposedne položaj prema gradu Sinj. Zatvarali smo glavnu komunikaciju od Sinja ka Splitu. Ispred naših položaja protezalo se široko Sinjsko polje, koje prvi put posmatramo, i to sa mnogo radoznalosti. Očaravaju nas prirodne lepote ovog polja iza koga se na severu visoko dižu grebeni Dinare. Ispred nas, na udaljenosti 5 do 6 km, na ivici polja, protezalo se dugo naselje Sinja. U polju se nalazio aerodrom koji su Nemci koristili. Udaljenost naših položaja od aerodroma, po našoj oceni, bila je oko 3,5 km. 20. septembra 1943. godine 2. četa i protivtenkovsko topovsko odeljenje 37 mm su na svojim položajima izradili streljačke zaklone. Nalazili smo se u punoj borbenoj gotovosti. Očekivali smo da nas neprijatelj, uz podršku tenkova, sa pravca Sinja, svakog momenta može napasti. Tobdžije su, pored osnovnog pripremili i dva rezervna vatrena položaja. Neposredno iza zaposednutih položaja 2. čete, na udaljenosti 500 metara nalazio se štab 3. bataljona. Ovog dana borce 2. čete na položaju su posetili i s njima razgovarali članovi štaba bataljona. Sunce na dalmatinskom kršu prosto je peklo, iako je bio septembar. Borci su nastojali da pronađu neku hladovinu, sklanjali se ispod drveća, pod stabla smokava i ispod lišća vinove loze. U popodnevnim časovima 20. septembra sa pravca Mostara i Imotskog neprijatelj je užurbano prenosio avionima nove jedinice, za pojačanje sinjskog garnizona. Pratili smo kako se na aerodromu spuštaju i uzleću neprijateljski avioni, Tobdžije, pošteđene od napada neprijateljskih tenkova, dale su predlog komandantu bataljona da pokušaju gađati neprijateljski avion na aerodromu. Komandant se složio sa predlogom. Topovska posluga na čelu sa komandirom voda Bojanom Tintorom i nišandžijom Nikolom Latinovićem i njegovim pomoćnikom Milanom Brkićem zvanim "Krlja", za par sekundi okrenula je topovsku cev u pravcu aerodroma. Nikola je grubo nišanio, a posluga topa hitro je napunila cev. Kada je bilo sve u redu, posluga je dala nišandžiji znak i on je opalio prvu topovsku granatu. Po njenoj eksploziji konstantovan je podbačaj. Nišandžija je uzimao popravku, dok je posluga napunila top. Po opaljenju granate, neprijateljski avion našao se u plamenu. Posmatrajući ovaj redak događaj, gde su nas tobdžije iznenadile preciznošću u nišanjenju, komandant bataljona Puzić, a zatim i ostali, čestitali su nišandžiji i posluzi topa na ovom uspehu. Dugo smo posmatrali kako neprijateljski avion gori i kako se vojnici nespretno ponašaju na stajanci koju je zahvatio požar. Doznali smo da je u avionu izgorela posada aviona, 15 vojnika i 1 oficir, a na aerodromu je požar zahvatio vojnike i osoblje koje je opsluživalo avion. Bilo je milina posmatrati oduševljena lica naših boraca i starešina koji su imali priliku da lično učestvuju u posmatranju ovog retkog događaja i duela izmedu naših tobdžija i neprijateljskog aviona na aerodromu. Nemci i ustaše su 22. septembra 1943. godine, uz podršku avijacije, izvršili snažan napad na naše položaje. Ovog dana vodila se teška borba. Neprijatelj je pretrpeo osetne gubitke a mi u 2. četi smo imali nekoliko ranjenih drugova, a poginuli su delegat voda Jević Zdravko i desetar Jević Dušan. Milenko STUPAR Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument