TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


OSLOBOĐENJE DONJEG VAKUFA

Na putu iz istočne Bosne i po prelasku pruge Sarajevo — Mostar stigli smo 9. avgusta 1943. godine u područje izvornog dela reke Vrbasa. Posle odmora od nekoliko dana produžili smo pokret prema Donjem Vakufu i 15. avgusta stigli na prostoriju Zijameta. Našli smo se između nekoliko neprijateljskih garnizona (Travnik, D. Vakuf, Bugojno). Trebalo je odabrati koji od njih da se napadne i zauzme.

S obzirom da smo se našli u neposrednoj blizini D. Vakufa, a da su prikupljeni podaci ukazivali da se neprijatelj u ovom garnizonu koleba i da postoji mogućnost da napusti garnizon i izvuče se u pravcu Travnika, pala je odluka o njegovom zauzimanju. Nije se očekivao jači otpor neprijatelja. U garnizonu su se nalazile ustaše i domobrani. Očekivalo se čak da će se domobrani, dok napadnemo, početi predavati.

Naređeno je da se napad na ovaj garnizon izvede noću 17/18. avgusta 1943. godine. U napadu učestvuju naš 3. i 4. bataljon. S obzirom da se veći deo grada nalazi na desnoj obali Vrbasa, a da se i mi takođe nalazimo na toj obali, po planu napada trebalo je prethodno zauzeti taj deo grada a zatim se preko mosta prebaciti na suprotnu obalu, zauzeti železničku stanicu i na taj način likvidirati neprijateljski garnizon u D. Vakufu.

Napad je otpočeo u određeno vreme. Naša 2. četa 3. bataljona napada duž glavne ulice u pravcu železničkog mosta. Neprijatelj (ustaše) daje otpor i postepeno se povlači u pravcu železničke stanice. Borbe se vode od kuće do kuće i posle nekoliko časova uličnih borbi zauzet je deo grada na desnoj obali; zarobljeno je oko 60 domobrana, a manji broj ustaša prebacio se na levu obalu u pravcu železničke stanice.

U toku borbi na desnoj obali Vrbasa, nešto posle pola noći je u železničku stanicu, od Jajca, došla jedna kompozicija. Bila je to, u stvari, mešovita kompozicija oklopnog voza, koji se povlačio iz Jajca ka Travniku. Ovaj voz je trebalo da prihvati neprijateljsku posadu u D. Vakufu i da se izvuče za Travnik. Zbog toga su ustaše i davale takav otpor, jer su očekivale dolazak tog voza. Savlađujući tako uzastopni otpor neprijatelja na desnoj obali Vrbasa, osvajajući zgrade jednu za drugom, naša četa je izbila na samu obalu Vrbasa u rejonu železničkog mosta, u toku noći se prebacila preko njega na suprotnu obalu i produžila napad u pravcu železničke stanice, koja se nalazila nekoliko stotina metara udaljena od mosta.

Izbijanjem u rejon železničke stanice, primećeno je da se i u njoj nalazi oklopni voz, iz koga je neprijatelj otvarao jaku mitraljesku i puščanu vatru u pravcu nastupanja čete. Pala je odluka da se izvrši juriš i ovaj voz likvidira. Četa je pošla na juriš. Brzo smo se našli u vagonima voza. Kada je otpočela borba u samim vagonima, kompozicija je iznenada krenula iz stanice. Našli smo se u nedoumici šta sada da radimo. Nije bilo drugog već da se kompozicija napusti iskakanjem.

Situacija je bila jako dramatična. Dok smo iskakali iz voza, iz oklopnih vagona je šibala puščana i mitraljeska vatra.

Neprijatelj je bio zbunjen. Tukao je neprecizno i zahvaljujući tome nismo imali gubitaka.

Pored ostale opreme, u D. Vakufu su zaplenjene znatne količine puščano-mitraljeske municije, minobacačkih granata ručnih bombi, što nam je bilo neophodno za napad na neprijateljsko uporište u Bugojnu.

Po oslobođenju Donjeg Vakufa oslobođeno je i Jajce, a potom i Bugojno i na taj način je u ovom delu Bosanske krajine za svega nekoliko dana stvorena velika slobodna teritorija.

Nikola GLUŠICA


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument