TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
NAJDRAŽA
AKCIJA "Naš
bataljon, uz sadejstvo četvrtog bataljona, izvršiće napad u toku noći na
grad ..." Tako je počeo svoje izlaganje Jovo Puzić omiljeni komandant 3.
bataljona, na izviđanju štaba 3. bataljona sa komandirima četa. Gledajući kartu, Puzić je izlagao zadatke četama, pokazujući rukom na
pojedine pravce, orijentire i položaje neprijateljskih bunkera. Pošto nas je
upoznao sa zadacima 3. i 4. bataljona, saopštio je da ostale snage brigade vrše
zaštitu našeg napada od pravca Bugojna i Travnika. 1. četa 3. bataljona je dobila zadatak da se neopaženo, i po mogućnosti
bez borbe, provuče između neprijateljskih bunkera u centar grada, gde treba da
organizuje i pripremi četu za kružno dejstvo, a crvenom raketom da da znak za
početak dejstva ostalih snaga. U komandi 1. čete dobro smo proučili zadatak, upoznali komandire vodova, a
zatim pristupili pripremi čete za izvršenje zadatka. Naredili smo da kuvari
pripreme dobru večeru, a komandiri vodova da prokontrolišu naoružanje i
municiju. Četa je bila "naoštrena". Borci su bili raspoloženi za
borbu. Počela je, kao i obično pred svaku borbu, šala među borcima. Pomoćnik
komesara čete Branko Kecman obilazio je borce i razgovarao sa njima, a zatim je
nama u komandi čete iznosio svoje utiske: "Druže partijski — pitali su ga kaže oni — hoćemo li noćas? Kad
kuvari spremaju masnu večeru i kažu da će biti i repete, a komandiri vodova
naređuju da se "čiste mitraljezi i nižu redenici, znači biće nešto". Harmonikaš Marijanović — priča nam Branko — razvlači harmoniku, a Dušan
Kecman, omladinac iz sela Drinića, prilazi mu i veli: "Zaklopi ti to
burazeru, pa kad komandirova trubica zasvira juriš, a ti onda razvuci te svoje
diple. Ili nemoj — dodaje odmah — probušiće ti taj mjeh, a na čurliku ne
znaš da sviraš." Brica
otvorio radnju i viče: "Sledeći! Ko je na redu". Prilazi mu jedan borac i veli: "Udari mi jedan
glanc burazeru. Kažu da u Donjem Vakufu ima lepih cura." Za ovim, brici prilazi Branko Ćuk i kaže: "More batali ćorava posla. Šteta trošiti sapun. Ako drug ostane živ, onda mu ti posle borbe udari glanc, jer cure neće tako brzo istrčati njemu u zagrljaj." Toša Bijelić moli bolničarku Milkicu da mu opere košulju, a za to će joj nešto lepo kupiti u gradu. "Nemaš novaca" — odgovara ona. Toša zagleda u svoj puškomitraljez, pa kao za sebe, šeretski veli: "Dovešće mene ovaj do grada i do dućana, tu pare nisu potrebne." Jovan Stupar je najstariji u četi. Uvek ozbiljan, dobar borac i dobar drug,
predratni komunista i borci se sa poštovanjem odnose prema njemu. Pred svaku
akciju, pa i sada, Jovan je razgovarao sa borcima, savetovao ih. Krenuli smo sa četom u neposrednu blizinu neprijateljskih bunkera i, tako
reći, pod vatrom mitraljeza saopštili zadatak borcima. Određeni su bombaši i
grupa puškomitraljezaca koji će ići napred, a s njima komanda čete. Naređeno
je da se zauzme propisno odstojanje i da svi budu spremni za borbu, jer treba se
provući između neprijateljskih bunkera i ubaciti u centar grada. Određene su
grupe boraca koji će bočno štititi naše četne kolone. Noć, 16/17. avgusta 1943. godine bila je topla i mračna. Neprijatelj je otvarao vatru, a naša 1. četa polako između bunkera kretala se u centar grada, ne odgovarajući na neprijateljsku vatru. Vatra neprijatelja, iz bunkera, bila je sve jača, ali mi smo produžavali kretanje. Najteže nam je bilo kad smo se provlačili pored bunkera koji su označavali prednji kraj neprijateljske odbrane. Kada smo prošli između ovih bunkera, njihova vatra je ostala iza naših leđa i dejstvovala u prazno. Tošo, koji je bio pored mene, samo lagano reče: "Pucajte vi uzaman, odosmo mi u grad". Četa je došla do prvih kuća ne ispalivši metka. Produžili smo napred. Kad smo stigli do centra i rasporedili četu za kružno dejstvo, obasula nas je jaka mitraljeska vatra. Ja sam bio ranjen. Zapalili smo crvenu raketu. Štab 3. bataljona, a posebno komandant Puzić, bio je veoma zadovoljan akcijom koja je izvedena na Donji Vakuf a posebno upadom 1. čete u centar grada, koja je izazvala strašnu pometnju kod neprijatelja i omogućila brz uspeh ostalim našim jedinicama. Bila
mi je to najdraža akcija. Osim mene, ni jedan borac u četi nije ranjen, a
zadatak je u potpunosti izvršen.
|