TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

IZNENADISMO USTAŠE U PRAČI U drugoj polovini jula 1943. godine brigada je dobila zadatak da krene usiljenim maršem sa terena Han-Pijesak — planina Devetak na teren planine Jahorine. U svim jedinicama brigade odmah se pristupilo temeljitim pripremama za marš. Na pravcu našeg nastupanja, pored dužine marša, isprečile su se i druge teškoće. Trebalo je savladati niz ozbiljnih prepreka, kao što su: ceste, železnička pruga, reke. Te objekte, zbog njihove važnosti, neprijatelj je obezbeđivao znatnim snagama. 1. bataljon je dobio zadatak da krene u pravcu varošice Prača, likvidira neprijateljske snage, savlada pomenute prepreke i izbije na već planirano područje planine Jahorine. Pod veštim rukovodstvom komandanta Milana Atlagića, bataljon se začas sručio kao bujica u samu varoš, potisnuo neprijatelja sa prvih položaja, koji se nakon toga zabarikadirao u nekoliko masivnih zgrada, odakle je produžio sa otporom. Ostavljajući deo snage za blokadu utvrđenog neprijatelja, glavnina bataljona je otpočela da se prebacuje preko železničke pruge i rečice Prače u određenom pravcu, ka severnim padinama Jahorine. U toku borbi za Praču komandant i politički komesar bataljona nalazili su se pored jedne čvrsto zidane zgrade na samom ulazu u mesto, odakle su pratili tok napada i davali uputstva. Odjednom, iz te zgrade pored koje smo stajali, začula se neka galama. Bili smo iznenađeni, jer smo smatrali da se neprijatelj povukao ka centru Prače i da u zgradi nema nikoga. Bilo mi je sumnjivo šta bi to moglo da bude. Brzo sam uleteo unutra, sa uperenim šmajserom i pri vrlo oskudnoj svetlosti ugledao grupu ustaša kako staje uza zid, očito zbunjeni i uplašeni. Ispred njih je komesar naše 1. čete (drvarske) Đuro Zeljković, koji je čas ranije upao unutra, a da o tome nisam ništa znao. To me prenerazi od iznenađenja. Iznenađene našom akcijom, ustaše nisu smele izaći napolje, misleći da se tu nalaze jače snage, a niti su reagovale kad ih je Zeljković pozvao na predaju. Opazivši me, Zeljković je viknuo koliko ga grlo nosi: "Jozo, neka dođe vojska i pokupi oružje"! Shvativši situaciju i ja sam viknuo koliko sam jače mogao: "Vod vojnika unutra!" Šmajser sam uperio na ustaše, stavivši im do znanja ako se iko makne da ću odmah pucati. Zeljković je razoružao ustaše, pokupio oružje i izneo ga napolje, gde nije imao ko da ga preuzme, jer se već čitav bataljon prebacio s one strane pruge. Tu je bio samo komandant bataljona sa nekoliko kurira, spremni da krenu za bataljonom. Moj poziv da kuriri pozovu vod vojnika bio je samo trik, jer sam znao da tamo nije bilo više vojske. Kad je 12 zarobljenih ustaša izvedeno iz zgrada i kad je videlo napolju svega nekoliko partizana, jedan od njih reče: "Ala ste nas pošteno nasamarili! Umesto da mi vas udesimo, mi smo sada vaši zarobljenici". Josip GIZDIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument