TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

SAHRANJENI SU BLIZU SUTJESKE Marko Latinović i Đuro Ćulibrk bili su u istom vodu i nerazdvojni drugovi, a u četi poznati kao dobri borci i velike šaljivdžije. Šalili su se najčešće na svoj račun, ali nisu štedeli ni ostale iz čete. Da bi započeli šalu, najradije su za predmet uzimali svoja rodna sela (Janjila i Vodjenicu), ljude iz tih sela, njihove nevolje, radosti i tuge, slave i svadbe, kosce, borbe bikova i vašare u Petrovcu. Neiscrpan je bio repertoar Marka Latinovića i Đure Čulibrka o njihovim seljanima. To su ljudi Kočićeve krajine. Voleo sam te divne ljude. Često sam bio u njihovom društvu i voleo da se s njima šalim. I te zadnje noći, 4. juna, koju smo zajedno proveli na maršu, bio sam u vodu sa njima dvojicom. Naviknut na njihovu vedrinu, da u najtežim časovima njih dvojica "nose" četu, pokušavao sam i ja da zapodenem šalu. Ćulibrk se žalio da je umoran, a Latinović da je strašno gladan. 4. juna 1943. godine noću 1. četa 3. bataljona marševala je prema selu Šadići, na desnoj obali Sutjeske. Kiša je padala, a noć je bila mračna, pa je teren preko koga smo se kretali bio mokar i klizav. Prolazeći pored četne kolone, komandir Marko Jokić je zapazio da su Ćulibrk i Latinović neraspoloženi. To ga je iznenadilo. Za trenutak zaćuta, a zatim poče glasno da razmišlja: "Zar Ćulibrk neraspoložen? Zašto? Ako je njemu najsnažnijem u četi dosadilo marševanje, glad i nespavanje, kako je tek ovim drugima? Komandir je završio svoje razmišljanje, zastao i sačekao komesara čete Milanka Pećanca. Posle kraćeg konsultovanja, žurno su krenuli uz kolonu čete. Komandir je znao da nam je svima snaga na izmaku i da u tom času ne treba pitati najsnažnije borce da li im je teško. On se, prolazeći pored ove dvojice, obratio svima nama: "Još malo drugovi! Samo još malo! Brzo ćemo stići iznad sela Šadići. Tu ćemo se odmoriti i skuvati nešto za jelo. Imaju kuvari u rezervi nešto hrane". Izjutra 5. juna četa je stigla do jedne uvale na desnoj obali Sutjeske, zapadno od sela Šadići. Bila je magla. Neprijatelja nismo nigde primećivali, samo su se daleko, preko Popova Mosta, čuli topovi. Iz sastava čete određena je jača patrola, sa zadatkom da izviđa neprijatelja u pravcu sela Mrkalja i da uhvati vezu sa Majevičkom brigadom. Komandir je naredio da se četa prikupi u šumi i skuva nešto hrane. Kuvari su brzo naložili vatru i napunili kazan vodom. Na terenu je bilo dosta drva i vode, ali, na žalost, ne i hrane. Ono malo rezerve što su kuvari "krili", valjda će biti dovoljno samo da se utoli glad. Ćulibrk Đuro stavio je pušku pored sebe i legao na hladnu i mokru zemlju, blizu jednog kazana. Zatvorio je oči iznad kojih su bile široke i guste crne obrve. Niko od boraca u četi nije tog momenta mogao ni pomisliti da puška druga Čulibrka neće više nikad pucati iz njegovih ruku i da se njegove oči više nikada neće otvoriti. Latinović Marko je dremao blizu vatre. Držao je pušku na krilu, izuo cipele i odmarao noge, a kaput raskopčao što je i ranije bio njegov običaj. Jake dlakave ruke, sa poluzatvorenim prstima, držao je preko kolena. Nije uspeo da dočeka da se skuva parče mesa da ga pojede, iako se žalio da nikad nije bio toliko gladan. Od umora je brzo zaspao. Rade Knežević, četni kuvar, zamišljeno je gledao u kazan, u vatru kako lepo gori, i ko zna o čemu je sve mislio. Šta je mislio i želeo toga trenutka ostaće večita tajna. Možda su ga misli odvele u njegov kraj, u njegov rodni Skakavac. Ostali borci bili su nešto dalje od kazana. Tako sam ostavio četu na odmaranju, a sa patrolom krenuo na zadatak. Patrola je brojala 10—15 boraca, koji se nisu rado odvajali od čete, odmora, vatre i hrane, jer su i sami bili gladni i umorni. Kad smo se udaljili magla je brzo nestajala, i primećivao se dim gde se četa odmarala. Posle našeg kraćeg opreznog kretanja prema selu Mrkalje, neprijateljske granate su iz šireg rejona Popovog Mosta, sa leve obale Sutjeske, parale nebo i jurile u pravcu naše čete. Brzi plotun je pogodio u kazan. Hrana se prosula. Đuro Ćulibrk, Marko Latinović i Simo Knežević su poginuli. Nestalo je u četi trojice hrabrih boraca, a dugo vremena posle njihove smrti u četi nije bilo šale, vedrine i smeha. Ćeta je s tugom sahranila svoje najbolje drugove. Uspostavivši vezu sa Majevičkom brigadom, izvršila je zatim napad na neprijatelja koji je postavio širi mostobran na desnoj obali Sutjeske. Nemci su odbačeni prema Popovom Mostu. Naši borci, želeći da osvete svoje drugove: Ćulibrka, Latinovića i Kneževića, silovito su jurišali na Nemce. Borba je bila veoma oštra. Borili smo se skupa sa borcima Majevičke brigade. Tada je ranjen i zamenik komandanta bataljona Đoko Čubrilo, veoma hrabar i omiljen starešina. Uveče smo krenuli preko Dragoš-sedla ka Suhoj. Đuran KOVAČEVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument