TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
JURlŠ
1. ČETE 3. BATALJONA NA BRDO VIS Posle skoro mesec dana borbi u okruženju i prelaska preko reke Tare, Pive i Sutjeske naša brigada je u sastavu prve proleterske divizije usmerila svoja dejstva u pravcu severozapada, radi proboja poslednjeg neprijateljskog obruča i prelaska preko druma Foča — Kalinovik. Sa nestrpljenjem smo očekivali trenutak kada ćemo se osloboditi nemačko-ustaške napasti koja nas je u obruču vrebala iza svakog grma i danonoćno napadala sa svih strana. Želeli smo malo predaha i odmora. Dojadilo nam je bespuće Maglića, Volujaka i Zeengore. Zamor od pokreta i borbi, glad i nespavanja učinili su svoje pa smo omrzli šumu, našeg redovnog saveznika i zatitnika iz mnogobrojnih borbi od ustaničkih dana, pa do ove neprijateljske ofanzive. Mi smo u četi često razgovarali i tome kad ćemo ugledati krov od kuće i hoće li nam se skoro pružiti prilika da se mokri, umorni i gladni, kakvi smo često bili ovde na Sutjesci, sklonimo pod krov, osušimo, nahranimo odmorimo?! Zbog svega toga smo bili nezadrživi kad smo doznali da idemo u proboj poslednjeg neprijateljskog obruča. 11. jun predveče. Pored kolone naše čete nailazi komandant brigade Karan i dovikuje nam: "Zdravo bravskari!" Odlazeći prema čelu bataljonske kolone interesovao se kako smo, ispitujući naše raspoloženje i na kraju nas upitao da li smo spremni za borbu? Pošto je dobio odgovor da smo za to spremni svakog časa, reče: "Naoštrite se, sad će vam se pružiti prilika". Nakon kraćeg vremena posle ovog usputnog razgovora sa komandantom brigade, stali smo pa nas je komandir čete Ile Radulović upoznao sa predstojećim zadatkom. Naš 3. bataljon trebalo je da likvidira neprijatelja koji se isprečio na našem putu, na brdu Vis. Desno od naše čete napada 1. a levo 2. četa našeg bataljona. Naređenje od komande čete bilo je kratko: "Neprijatelja treba uništiti!". Skrenuta nam je pažnja da će naš bataljon najpre opkoliti, a potom napasti neprijatelja i da od brzine našeg zajedničkog dejstva zavisi njegova sudbina. Već je pao mrak kad smo se u streljačkom stroju počeli penjati uz brdo prema neprijateljskim položajima. Još pre polasku upozoreni smo na strogu tišinu. Kretali smo se u zgusnutom borbenom poretku radi lakšeg održavanja veze noću. Posle izvesnog vremena izbili smo, komandir voda Mišo Ćulibrk, borac Drago Radulović i ja, na ivicu zaravni koja predstavlja vrh brda. Nemaca nije bilo. Ispred nas se isto tako ništa nije čulo. Preneli smo vezom da čitav vod izađe na ivicu. Vod se u tišini izravnao. Nastala je kratka neizvesnost. Na drugoj strani, prema 1. četi, neprijatelj je pucao. Pretpostavljamo ga ima i tu negde ispred nas, ali se verovatno pritajio. Da bismo presekli ovu neizvesnost, nagovorio sam Dragu Radulovića da ispali metak, obećavajući mu u šali da ću ga previti ako bude ranjen, pošto sam bio četni bolničar. Posle ispaljenog
metka neprijatelj je prema nama osuo uragansku vatru. Borba
je otpočela na našem pravcu napada. Malo posle Drago je bio lakše ranjen.
Ispunio sam svoje obećanje i previo ga. On je uspešno nastavio borbu. Odmah po
otpočinjanju borbe prešli smo na juriš. Na brdu je gorelo, a šuma se
unaokolo prolamala od pucnjave pušaka i puškomitraljeza i eksplozija bombi.
Neprijatelj je bio sabijen na mali prostor. Vodila se borba ptsa u prsa. Naišli
smo na Joju Radišića, komandira voda naše 2. čete, koji se hrvao sa Švabom.
Fizički jači, Nemac ga je oborio. U tom je naletelo nekoliko naših boraca i
kundacima se razračunalo sa Švabom, čiji je leš ostao tu na krvlju
natopljenoj zemlji. Ova kratkotrajna, ali vrlo žestoka borba, dosta se brzo završila. Švabe
su jednostavno pregažene. Što nije izginulo u našem naletu, pokušalo je da
se skrije po grmovima, ali smo ih pronašli i pohvatali. Ne verujem da je i
jedan uspeo da se spase. Ovo je bila naša pretposlednja prepreka u proboju iz obruča i pošto smo
sutradan smenjeni od delova 7. krajiške brigade krenuli smo ponosni napred.
|