Dragan Bokan: BORBA NA BARAMA

Pod teškim borbenim uslovima i pojakoj zimi, naš Drugi bataljonje marševao do sela Bare. Bilo je to noću između 4. i 5. januara 1944. godine. Kada smo došli u selo Ivanović, naš bataljon se razmjestio po kućama. Pošto smo se smjestili, po-zvao me je intendant bataljona Đuko Ivanović - sa naređenjem da spremim dese-tinu i idem u selo, po hranu i stoku. Ja sam spremio tri konja i desetinu i krenuli smo u Bare. U tom selu nije bilo žive duše, sve je bilo izbjeglo ili se posakrivalo, jer su čuli da je došla naša vojska. Rasporedio sam obezbjeđenje i pristuplili smo sa-kupljanju hrane. Ujednoj kući smo našli brašna, zobi, suvih krušaka na tavanu i dr., i sve smo to pokupili i nastavili traženje po drugim kućama. Tako smo natovarili tri konja namirnicama, a od stoke našli smo tri krave i jedno tele.

Kada smo krenuli nazad, ujedinicu, nagloje počeo da pada snijeg i da se hvata jaka pomrčina. Bilo je lutanja dok smo stigli do mjesta gdje se nalazio drugi bata-ljon naše brigade.

Predao sam hranu i stoku intendantu bataljona Đuki, kojije odmah izvršio ras-podjelu po četama i naredio da se pristupi spremanju hrane, a mesar Jovan Rajlić je pristupio klanju stoke. Za to vrijeme kuvari naše čete su već bili spremili kazane i voda je ključala za kuvanje mesa i pravljenje kačamaka.

Pred samu zoru čuo se nedaleko iznenadan pucanj. Nije dugo prošlo a nepri-jatelji su udarili na našeg stražara i ubili ga. Iznenadili su nas tom akcijom. Bili su to skijaši - planinskajedinica. Odmah nam je bilo jasno da nam predstoji teška bor-ba. Nijemci su imali bijele ogrtače tako da ihje bilo teško primijetiti. Nastalaje bor-ba prsa u prsa. Kuvari su počeli da pakuju hranu, kazane i ostalu opremu. Kuvar Mrđa je na vranca natovario vruće kazane, a metak je pogodio u kazan i hrana se iz kazana prosipala po konju. Tu, u toj stisci, i kuvari su prihvatili borbu sa skija-šima. Onako iskusni i dorasli svakoj situaciji, nijesu dozvolili da neprijatelju bilo što padne u ruke.

U toj borbi poginuoje politički komesar Druge čete Dušan (Milana) Mazalica, rodom iz Čađavice kod Bosanskog Novog. U rukuje ranjen Cvijo Mazalica, koman-dant Drugog bataljona.

Borba je trajala nekoliko sati. Kada smo došli do određenog mjesta, kuvari Mrđa i Đoko su podijelili po parče mesa svakom borcu iz naše Prve čete, iako nije bilo skuvano već samo pubijeljelo od ključale vode. Ipak, borci su bili zadovoljni što hrana nije pala u neprijateljeve ruke.