| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ DELEGATA VRHOVNE KOMANDE ZA SREM OD 5. AVGUSTA 1944. NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE O AKCIJAMA PROTIV NOV I POJ U SREMU1 Delegat Vrhovne komande 5 -VIII -44 Teren Načelniku Štaba Vrhovne Komande i Ministru Vojske.2 IZVEŠTAJ br. 30. Srem 1.) Kao što sam Vam i usmeno nagovestio prilikom moga dolaska u Vrhovnu Komandu, četiri odreda koja su bila prebačena u Srem sa mlađim starešinskim kadrom, a bez Komandanta Vojvodine3 i njegovih oficira i bez komandanta Posavo--Kolubarske grupe korpusa4 i njegovih oficira vratila su se odmah natrag posle prvog dodira i prvih čarki sa neprijateljem (komunistima). Prvi odred iz Avalškog korpusa koji je prelazio u zoni Duboko, a pod komandom por. Koste Marinkovića5 i kap. Čede Miloševića, po prelazu bio je obavešten da se od Zemuna vrši neka koncentracija ustaša, te je se zbog toga vratio nazad.6 Drugi određ.pod komandom pporučnika Kojića,7 prešao je u centralnu komunističku zonu Petrovčić, gde je bio i njihov štab za Srem,8 imao borbu sa komunistima8 i vratio se nazad. Treći odred pod komandom Save Ilica kap. i sa Pavlom Đurčekom,10 prešao je u zoni Obedske bare i iste noći po izjavi Đurčeka nije imao nikakvu borbenu gotovost, nego se raz-mestio na spavanje po kućama, u nadi da ih neće komunisti te noći napasti. Komunisti su ih međutim iste noći napali, bili su nabačeni na Obedsku baru i nekako se sretno izvukli.11 Pav-le Đurček tvrdi da se ova grupa mogla tući od strane naših de-lova, što se slaže i sa iskazima dobivenim od naših organa iz Srema. Četvrti odred pod komandom majora Sendića12 prešavši Savu, i manevrujući došao je u zonu Rume. Ovaj se odred najduže zadržao u Sremu i dobro je radio. Imao je dve borbe sa komunistima i to uspešne. Na ovoga oficira molim obratite pažnju, jer isti vrlo dobro radi i ima uspeha u radu.13 Po izveštaju majora Komarčevića, odredi su naišli na neprijateljski raspoloženo stanovništvo i svuda na komuniste. Ovaj utisak dobiven je zbog toga što su njegovi odredi bili upućeni na komunistički centar gde im je bio glavna štab i na sela koja su komunisti dobro organizovali. Ipak je tačno da je Sr em a naročito ravni Srem u zoni desne obale Dunava od Petrova-radina do Beograda nacionalan i protiv komunista. Vest o prebacivanju naših trupa, munjevitom brzinom se širila po Sremu i izazvala veliku radost među srpskim stanovništvom a veliku paniku među komunistima. Kada su se naši prebacili, bile su dve komunističke grupe u zoni Save jačine 150—200 ljudi svaka i Glavni štab za Srem. Kada je prostrujala vest da je nekoliko hiljada četnika prešlo Savu, oba ova odreda sa glavnim štabom koji se nalazio u Petrovčiću povukla su se u pravcu Fruške Gore, posle kratkih čarki14 i to jedan se povukao od Save pa na St. [aru] Pazovu Dunavom a drugi se povukao 26/VII preko Dobanovaca—Mihaljevaca — pored Rume na Iriškom vencu.15 Tako se desilo da se povukla i jedna i druga snaga. Do prvog avgusta u zoni Ravnog Srema nije bilo većih komunističkih grupa, i ako major Komarčević nagoveštava da iz Slavonije dolaze jake njihove grupe.16 Poslao sam oficira da tačno utvrdi mesto i jačinu njihovu, i nadam se da ćemo između 8—10 dobiti izveštaj. Po mom mišljenju ovaj povratak naših delova bio je samo zbog toga što nisu prešle sve predviđene snage sa svim oficirima i onda bi bio sasvim drugi osećaj kod ovih odreda. Potrebno je da pređu što jače snage i da obrazuju jedan mostobran, odakle će se moći lakše upućivati odredi sa čisto četničkim zadacima, manevrujući sve do Fruške Gore. Sem toga odredi su pogrešili što nisu u početku izbegavali borbu, kako smo pukovnik Luka i ja u instrukciji naglasili. 2.) Na vest da je prešlo nekoliko hiljada srpskih četnika, Daša Vidojević advokat iz Stare Pazove koji je morao pobeći u partizane zbog nemačkog i ustaškog zuluma, odmah je pobe-gao sa jednom grupom Srba od komunista i pošao u susret našim vojnicima da im se pridruži pošto se osećao kao Srbin i nacionalista. 3.) U Petrovčiću mesni komesari streljali su 14 ljudi i 6 žena što su kako oni kažu srdačno primili četnike.18 4.) Vest o prebacivanju četnika komunisti su iskoristili za svoje svrhe, i počeli su širiti vest po Sremu da se srpski četnici prebacuju u Srem pomoću Nemaca.19 Oni su potkrepili i time što u Nedelju 30/VII specijalnim vozom preko Zemuna — St. Pazove do Rume, prebačen iz Beograda 1 bataljon Ljoti-ćevaca, dobro naoružan automatskim oružjem. Ovi su se iskrcali u Rumi a odatle pešice došli do Klenka, gde su se smestili u samom Klenku. Preko Hrvatske teritorije, prilikom prelaska ovoga voza nije bilo ni jednog nemačkog niti hrvatskog oficira u pratnji voza. Na vozu su bile ispisane srpske oznake »Samo sloga Srbina spašava«, Živio Kralj Pećar II, Zivela Srbija, a na jednom vagonu bilo je ispisano krupnim slovima Živio srpski Srem. Tamo je bila taka panika kod Hrvata, da su oni mislili da Srbi dolaze da okupiraju Srem. Voz je stajao puna 3 sata u St. Pazovi i Rumi i svet je dolazio da gleda, a komunisti su govorili narodu da su to četnici. 5.) Komunisti su doznali vrlo rano o vremenu prebacivanja naših snaga u Srem i to još 10 jula. Beogradski komunistički agenti znali su čak mesto, snagu i vreme prebacivanja. Branko Jovanović gostioničar iz St. Pazove, bio je ranije komunista a i dan danas održava vezu sa njima. Pre 1 1/2—2 meseca on je stupdo u vezu sa našima iz Vojvođanskog štaba. Sa našima iz Vojvođanskog štaba imao je sastanak oko Obre-novca, gde je doznao za prebacivanje i akciju naših u Sremu i ovo je verovatno javio komunistima. On je izgleda i dobio od naših neki zadatak. Skrenite im pažnju da mu neveruju mnogo, jer ga i narod zna kao komunistu. 5. VIII 44. Teren M.P.21 P—O b22 Delegat Vrhovne komande20 Konjički major 1 Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 102, reg. br. 8/3 (S-V-17256). Dokumentu nedostaje gornja ivica u dužini od oko 2 cm. 2 Odnosi se na Dražu Mihailovića. 3 Dragiša Rakić, potpukovnik. Komanda Vojvodine je obuhvatala teritorije Srema, Banata, Bačke i Baranje (svaka od njih je imala svoju komandu). Ta komanda i Komanda Slavonije potpadale su pod tzv. Komandu severnih pokrajina. Stalnih vojnih jedinica na teritoriji u njenoj nadležnosti u periodu 1941— —1945. nije bilo. Njena delatnost se svo vreme svodila na pridobijanjc oficira i podoficira sa tog područja za komandante jedinica planiranih da se formiraju u tzv. datom momentu, na sačinjavanje mobilizacijskih spiskova tih jedinica i na organizaciju obaveštajne službe (Arhiv VII, reg. br. 20/3, k. 113: Izveštaj obaveštajca Vrhovne komande od 17. av-gusta 1944. Draži Mihailoviću). Zbog toga su akcije protiv partizanskih snaga u Vojvodini (u Sremu i Banatu) izvođene odredima formiranim iz sastava Avalskog i Kolubarskog korpusa, uglavnom od Srba izbeglica iz Slavonije i Vojvodine (vidi dok. br. 37). 4 Vladimir Komarčević, potpukovnik. Grupa je formirana novembra 1943. Obuhvatala je teritoriju valjevskog okruga, a sačinjavale su je Valjevski, Kolubarski i Rudnički korpus. Pretrpevši tokom svog postojanja velike izmene, marta 1945. spala je na 20 ljudi. 5 Tada je bio komandant Posavske brigade Avalškog korpusa. 6 O akciji tog odreda i odreda o kojima se dalje govori potpunije piše rez. kapetan I klase Ilija Orelj u svom izveštaju od 30. jula 1944. Draži Mihailoviću. Prva grupa (tako Orelj naziva te odrede) u jačini od 160 ljudi prešla je Savu 23. jula u 2,00 sati kod Uroke, sa zadatkom da »pretrese određenu teritoriju. Imala je dve manje borbe bez sopstvenih gubitaka. U svom radu prodrla je do u blizinu sela Bežanije«. Na desnu obalu Save prebacila se posle četiri dana zbog »koncentracije komunista prema jugu«. Druga grupa (jačine 150 ljudi) pod komandom poručnika Pavlovića prebacila se takođe 23. jula sa istim zadatkom. Toga dana bila je napadnuta »u šumi Bojčin severno od sela Progara. Grupa komunista koja ju je napala brojala je oko 250 komunista«. Četnički gubici bili su 10 mrtvih, 2 nestala i 4 ranjena. Treća grupa (jačine 120 ljudi) prebacila se takođe 23. jula u 2,00 sati kod Podgoričke Ade. »U selu Obrežu ova grupa bila je napadnuta od brojno jače i znatno bolje naoružane glupe komunista, tako da se morala prebaciti na desnu obalu r. Save. Ova grupa imala je 5 ranjenih i 6 nestalih«. Četvrta grupa (jačine 100 ljudi) »prebacila se kod sela Mrđenovca sa zadatkom da zapadno od Rume izbije na Frušku Goru i da tamo utvrdi pravo stanje komunista. Ako bude mogla da se tamo zadrži što duže, a ako bi situacija bila teška da se povuče određenim pravcem na jug... U blizini Rume na jednom salašu ova grupa vodila je prvu borbu sa komunistima kojom je prilikom ima [la] 14 ranjenih vojnika. Treći dan ova grupa sukobila se ponovo sa komunistima i ovom prilikom imali su 4 vojnika ranjena. Svega 18 ranjenih. Svi ranjenici prebačeni su na desnu obalu r. Save. Pritešnjena od jačih komunističkih snaga ova grupa bila je primorana da se dvadeset sedmog jula prebaci na desnu obalu r. Save kod Cevritije« (Arhiv VII Ča, k. 19, reg. br. 21/4). 7 Miodrag, tada je bio komandant Posavske brigade Kolubarskog korpusa. 8 Štab NOP odreda za Srem nije u to vreme postojao. Svim jedinicama na teritoriju Srema i Vojvodine tada je rukovodio Glavni štab NOV i PO za Vojvodinu. 9 Napad su izvršili jedan bataljon 1. sremskog NOP odreda i 1. četa Komande Sremskog vojnog područja. 10 Poručnik, načelnik Štaba Rudničkog korpusa. 11 Napad je izvršio 2. bataljon 6. vojvođanske NOU brigade. Opširnije o tome vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 8, dok. br. 133. 12 Josim, komandant 1. sremskog jurišnog odreda, koji se nalazio na teritoriji posavsko-tamnavskog (Vladimirci) i tamnavskog sreza (Ub). 13 Ceo taj stav je na originalu obeležen olovkom, a na margini je dopisano »N«. 14 Sintagma »posle kratkih čarki« na originalu je dopisana olovkom. 15 i 16 Reč je o prebacivanju Glavnog Štaba NOV i PO za Vojvođi»u sa jednim bataljonom 6. vojvođanske NOU brigade i 2. sremskim NOP odredom sa teritorije Bosutskih šuma na Frušku goru pre poslednje faze nemačke ofenzive protiv sanga NOV i POJ u Sremu (14. jun — 6. av-gust 1944, šifrovani naziv »Kornblume«). Prebacivanje nije uspelo, pa se Glavni štab sa pomenutim siiagama prebacio u rejon Županje (gde su se već nalazili 7. vojvođanska NOU brigada i Majevički NOP odred) a zatim u Slavoniju, da bi se polovinom avgusta sve ove snage vratile u Srem. Potpunije o tome vidi: Žarko Atanacković, Srem u narodnooslo-bodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji, Beograd 1968, str. 519. 17 Trima tačkama je obeležen tekst pisan na delu koji nedostaje. 18 Svi zločini okupatora i kvislinga, kao i sopstveni, u četničkim dokumentima se pripisuju jedinicama NOP-a. Ovde se radi o zločinima nemačkih jedinica koje su, ne uspevši u svojoj operaciji protiv partizanskih snaga u Sremu, sav bes iskalile na nedužnom stanovništvu. 19 Načelnik štaba leteće brigade Komande Srema u izveštaju od 21. juna 1944. Draži Mihailoviću o borbama protiv partizana u Sremu u drugoj polovini juna 1944, pored ostalog piše:« »Sa Nemcima, nemačkim vlastima i vojskom naš odred imao je kontakta, ali se još ne zna kako će reagirati na naš upad u Srem. Sa domobrancima uspostavljen je odnos trpeljivosti ali isti stoje pod Nemačkom kontrolom, pa sve zavisi kako će nas Nemci tretirati«. (Arhiv VII, k. 128, reg. br. 4/23). 20 Delegat VK bio je Dragomir Radovanović, pukovnik. 21 Okrugli pečat: »Komanda jugoslovenske vojske u otadžbini — Gorski štab br. 1.« (četnička Vrhovna komanda). Broj 1 je dopisan na mašini. 22 »P—Ob« je na originalu dopisano olovkom. Redakcija nije uspela da utvrdi šta ta skraćenica znači.
|