| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDE JUŽNOMORAVSKEGRUPEKORPUSA OD 5. AVGUSTA 1944. NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE JVUO O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOV I POJ U JABLANICI U DRUGOJ POLOVINI JULA 1944.1 KOMANDA JUŽNO MORAVSKE GRUPE JURISNIH KORPUSA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI Pov. Br. 20 5 avgusta 1944 godine Slobodne srpske planine Izveštaj o situaciji u Jablanici, dostavlja. NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE. 19 jula 1944 godine, posle našega neuspeha kod sela Ma-nojlovca2 o čemu ste od strane naših jedinica podrobnije bili obavešteni, uspeo sam da koncentrišem naše snage u reonu sela Bratmilovca i Mrštana oko 900 boraca. Pri dolasku na ovome reonu bio sam pozvan od Načelnika štaba dobrovoljačkog korpusa3 potpukovnika g. Tatalovića4 rad? zajedničke akcije u Jablanici.5 Svoga delegata sa potrebnim instrukcijama poslao sam potpukovniku g. Tataloviću. Potrebnu šaržu municije u visini od oko 15.000 metaka primio sam. Komandant Vlasinskog korpusa poručnik Živojin Mitić bio je pismeno pozvan od strane potpisatoga,6 a prema Vašem naređenju, da dođe radi učestvovanja U akeijL Imenovani ovo naređenje nije izvršio, verovat-no pod sugestijama kapetana Jovana Stevanovića, poznatog in-triganta i defetiste iz štaba br. 110,7 o kome Vam je i kurir ovog štaba poručnik g. Perović pismeno i usmeno referisao u svoje vreme.8 Moralno stanje jedinica i starešina koje sam poveo u akciju, na žalost, moram priznati bilo je vrlo slabo. Reč koju sam dao dobrovoljcima da ću učestvovati gonila me je da po svaku cenu pred njima pokažem punu volju i rešenost za borbu pro-tivu našeg najvećeg sadanjeg neprijatelja. Naše moralno stanje i obavezu koju sam dao često puta kod mene izazivala je gnušanje do krajnjih granica jer ni jedno ni drugo nisam mogao ispuniti zahvaljujući svojim komandantima koji nisu hteli u tome smislu da me pomognu, te na taj način nisam mogao opravdati ono mišljenje o našoj borbenosti koje su dobrovoljci imali sobzirom na naš raniji rad u ovim krajevima. Zbog ovoga morao sam više puta da crvenim. U okviru zamišljenoga plana u Jablanici ja sam dobio spoljne levo krilo preko pl. Kukavice na Oruglici i Lipovici. Do Kukavice ovaj zadatak i ako sa zakašnjenjem izvršio sam sa uspehom. Ali dalje, nažalost, zbog kukavičluka pojedinih komandanata nisam mogao izvršiti. Evo primera sa celom kolonom izbio sam u visini dobrovoljaca na Bunatovac. Trebalo je napadati selo Gagince. Komandant Leskovačke brigade (prema Vašem naređenju od 8 jula ove godine za formiranje Ju-rišnih korpusa9 bio je određen mojom naredbom za komandanta Jablaničkog jurišnog korpusa komandant Leskovačke brigade kapetan Miodrag Andrejević (komandant Jablaničkog korpusa kapetan Andrejević po mome naređenju trebao je odmah napadati na selo Gagince pravcem: Bunatovac — Koprive — severni deo sela Gaginca, levo od njega Kozjački a do njega Južno Moravski korpus. Naređenje je bilo potpuno jasno i svakome komandantu na terenu pokazao sam pravac napada i cilj koji se ima postići. Sve ovo moje objašnjenje bilo je uzaludno. Komandant Jablaničkog korpusa, umesto da izvrši moje naređenje, sam na svoju odgovornost krenuo je pravcem Bunatovac — Kaluđerica — Varje (straža) pozadi štaba dobrovoljačkog bataljona i kukavički sakrio se je pozadi dobrovoljaca, dok su dva korpusa podišavši Gagincu čekala na Ja-blanički korpus koji je sramno zbog vođstva izbegao dobiveni zadatak. Prema izloženom zbog kukavičluka optužujem kapetana Andrejevića i sve njegove oficire za neizvršenje naređenja u borbi i molim po prednjem naređenje pošto se u pre-kom vojnom sudu koga sam pokušao formirati naredbom mojom nije hteo primiti niko. Sutradan u zoru izvršio sam napad na Gagince bez Jablaničkog jurišnog korpusa. Komunističke snage iz Oruglice napale su nas. Borba je otpočela u susretu. Susreli smo se na granici sela Gaginca i Melova. Odmah sam angažovao Južno Moravski i Kozjački korpus, a komandantu Jablaničkog korpusa kapetanu Andrejeviću naredio sam da iz Varja žurno hita ka poprištu borbe. Međutim imenovani namerno odugovlačio je pristizanje sa korpusom. Pismeno sam mu naredio da napada istočno od puta Gagince — Melovo — Oruglica. Međutim imenovani je doveo polovinu snaga zapadno od pomenutog puta. Sam kao i njegovo ljudstvo kukavički se je krilo pozadi borbene linije. Bio sam primoran kako ja tako i moj štab sa pištoljima u ruci da ih teram u borbenu liniju. Ali po onom našem narodnom: sa vezanim kerom lov se ne lovi. Privremeno usled straha od pištolja pokazali su volju da će se boriti! Ali čim sam otišao da intervenišem kod dobrovoljaca, da nas pomognu bacačima_i artiljerijom, ostavljeni ne kontrolisani od moga oka oni su sabotirali borbu, kukavički krijući se u mrtvome prostoru. Dobrovoljci na prvi pogled hteli su nas pomoći, ali osetivši na svojoj koži precizno dejstvo bacača crvenih, izvukli su se izgovarajući se na zapovest koju su dobili. Poznavajući opštu situaciju na celome frontu produžio sam borbu sa voljom i željom da crvene tučem na tome položaju. Izdao sam naređenje za opšti napad, ali se niko nije maknuo smesta. Pod ovakvim uslovima nije mi ostalo ništa drugo nego da pred mrak prekinem borbu i povučem se za selo Sumane, naređujući pismeno svakome komandantu korpusa red izvlačenja pri tome određujući zaštitne delove. Međutim ni ovo se nije izvršilo. Bilo je pravo utrkivanje ko će se pre izvući i brže bežati. Eto Gospodine Ministre sa kakvim sam starešinama i borcima vodio borbu. U ovoj borbi koja je trajala punih devet časova imali smo dva mrtva i osamnaest ranjenih. Gubitci crvenih su nepoznati, ali smatram prema vatri koju smo istavili10 bili su najverovatnije mnogo veći. Posle ovoga izvlačenja Leskovačka brigada rasula se je.11 Meštani su otišli svojim kućama sakrivši oružje, ma da je op-šta naša situacija u tome momentu bila najbolja. Naše snage pod komandom Račića i Kalabića bile su razbile komuniste i energično ih proganjale od Kuršumlije ka Jugu. Ali kad imate posla sa ovakvim starešinama moraju naše stvari ići traljavo. Slučaj sa komandantom 1. Jablaničke brigade kapetanom Ilijom Nikolićem i njegovim ljudstvom ni malo nije bolji od slučaja Leskovačke brigade. 1. Jablanička brigada, brojila je oko 400 ljudi, međutim sada jedva da ima oko 100 ljudi, računajući u taj broj i partizane koji su se predali, inače gro brigade iz Buvske opštine ostao je svojim kućama prikrivši oružje dok je jedan deo otišao u dobrovoljce. Kapetan Nikolić lično je kukavica, kao meštanin ne preduzima nikakve me-re za čišćenje komunista i dezertera iz njegove jedinice, lično je kompromitovan pre ovoga rata kao lopov, a u organizaciji produžio je svoj stari zanat. Na raspadanju brigade naročito je uticalo predaja njegovog komandanta bataljona partizanima, narednika Stojana Antića, koji i dalje nagovara i vrbuje ljudstvo da se ne odaziva pozivu kapetana Nikolića. Kapetan Nikolić ma da sam mu više puta naređivao da preduzme potrebne mere prema ovakvim krivcima ne radi ništa. Da bi major g. Mladenović12 novo određeni komandant grupe korpusa mogao brzo preorganizovati sadanje jedinice, neophodno je potrebno da dođe sa jednom grupom Sumadina-ca najmanje jačine oko 150 ljudi. Ovde nema starešine-oficira, koji bi mogao komandovati prvom Jablaničkom brigadom i Leskovačkom brigadom. Potrebno je odmah majoru g. Mlade-noviću staviti dva mlada, hrabra i iskusna oficira radi koman-dovanja i preorganizovanja prve Jablaničke i Leskovačke brigade. Podrobnije podatke može Vam reći usmeno i poručnik g. Perović. Kroz nekoliko dana očekujem akciju na desnoj obali reke Jablanice, gde se za sada nalazi najjača grupa, pa da s ovim snagama koje imam pri ruci mobilišem naše ljudstvo iz 1 Jablaničke i Leskovačke brigade i da sa tim produžim rad. U ovoj akciji nadam se da će učestvovati i potpukovnik g. Ke-serović, pored dobrovoljaca, kojih je na terenu oko četiri bataljona. Prednje se dostavlja s molbom na znanje i nadležnost. Komandant, kapetan Bor.13 S. Manić U akta14 1 Original (pisan na mašini ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k 100, reg. br. 43/3 (S-V-16906). 2 Reč je o borbama protiv jedinica 22.«Divizije NOVJ 10/11. jula 1944. Opširnije o tome vidi Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 3, dok. br. 230; tom I, knj. 9, dok. br. 15. 3 Odnosi se na Štab Srpskog dobrovoljačkog korpusa (dalje: SDK). Prve njegove jedinice (nazvane Srpski dobrovoljački odredi) formirala je nemačka okupaciona uprava 1941. godine, radi borbe protiv NOP-a u Srbiji, od pripadnika fašističke organizacije "-Zbor«, kojoj je Di-mitrije Ljotić bio na čelu. Prvi odred (nazvan 3. đački dobrovoljački odred) formiran je 15. septembra 1941, a kasnije je formirano ukupno dvanaest odreda, koji su bili raspoređeni po celoj Srbiji. Isključivo pravo njihove upotrebe imala je nemačka okupaciona uprava iako su ovi odredi, do kraja 1942, imali svoju komandu pod nazivom Komanda Srpskih dobrovoljačkih odreda. Komandant je bio pukovnik Košta Mušicki, do početka decembra 1941, od tada do kraja 1942. potpukovnik Ilija Kukić, kada za komandanta ponovo dolazi Kosta Mušicki. Tada je pomenuta komanda preimenovana u Štab SDK, a odredi u bataljone. Decembra 1943. SDK je potpao pod Nedićevu vladu i ponovo reorganizovan, tako da je imao pet pukova (1, 2, 3, 4. i 5) i samostalni artiljerijski divizion. Početkom novembra 1944. prebačen je u Istru. U naređenju Vrhovne komande Vermahta od 20. oktobra 1944. za njegovo prebacivanje u Istru i stavljanje pod Komandu »Jugozapad« ističe se da SDK »dobro se je borio u borbama protiv Titovih bandi u Srbiji i oštro je antiboljševički nastrojen« zato »zaslužni dobrovoljački korpus, ne srne da bude prepušten svojoj sudbini već mora da ga se angažuje na drugom mestu za naše potrebe« (Arhiv VII, NAV-T-311, rolna — dalje: r.-285, snimak — dalje: S.-657). SDK se održao do 12. maja 1945, kada su se kod sela Muterbergena na Dravi njegova tri puka predala Britancima, a ovi ih kasnije izručili jedinicama JA. Kosta Mušicki je od Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ osuđen na smrt streljanjem i streljan 17. jula 1946. 4 Radomir. 5 i 12 Vidi dok. br. 4„nap. 11. 6 Naređenje komandantu Vlasinskog korpusa je izdato 20. jula 1944. i u njemu se, pored rečenog, ističe đa toga dana »počinje glavna i opšta akcija protivu komunističkih snaga u Toplici, Jablanici i Pustoj reci.« (Arhiv VII, Ča, k. 100, reg. brl 38/3). 7 Brojčana oznaka Štaba Južnomoravske grupe korpusa. Pre njenog formiranja (juna 1944) taj broj je pripadao Komandi južne Srbije, koja je imala ulogu istaknutog dela Štaba Vrhovne komande za teritoriju Makedonije, Kosova i dela južne Srbije (do Sokobanje). Grupa je u svom sastavu imala Južnomoravski, Vlasinski, 1. i 2. kosovski korpus i štap-sku brigadu. 8 U izveštaju od 24. jula 1944. Draži Mihailoviću, poručnik Branko Perović piše o neuspelim borbama Južnomoravske grupe korpusa protiv 22. divizije NOVJ od 10. do 15. jula 1944. i zaključuje da je »moralno stanje vojnika Južnomoravske grupe jurišnih korpusa ispod svake je kritike, pogotovo što se ni jedan oficir, posle ovakvih neuspeha ne nađe da vojnike ohrabri ako ne istinom a ono oruđem laži. Vojnici su izgubili svako poverenje u sebe same još i neslogom oficira koja je jasna i očita.« (Arhiv VII, Ča, k. 100, reg. br. 40/3). 9 Reč je o formiranju Južnomoravske grupe jurišnih korpusa u čiji sastav su ušli Jablanički, Južnomoravski i Vlasinski korpus. Naredba Draže Mihailovića od 8. jula 1944. o formiranju ove grupe nalazi se u Arhivu VII, Ča, k. 5, reg. br. 14/1. 10 Treba: ostvarili. 11 U izveštaju od 11. avgusta 1944. komandant Leskovačke brigade piše komandantu Rasinsko-topličke grupe korpusa, između ostalog, da je od 250 ljudi brigada spala na 115, da je sa ostatkom i dalje u akciji sa Vlasinskim korpusom i graničnim bataljonom iz Vlasotinaca »protiv komunista«, kao i da mu je nemoguće da i dalje ostane pod komandom kapetana Manića (Arhiv VII, Ča, k. 100, reg. br. 26/5). 12 Mladen. 13 Borivoje. 14Dopisano, olovkom, na poleđini dokumenta.
|