| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
DIREKTIVA KOMANDANTA 4. GRUPE JURIŠNIH KORPUSA OD 5. AVGUSTA 1944. KOMANDANTIMA KORPUSA I RASINSKO-TOPLIČKE GRUPE KORPUSA ZA SPREČAVANJE PRODORA OPERATIVNE GRUPE DIVIZIJA NOVJ U SRBIJU PREKO KOPAONIKA1 DIREKTIVA BR. 6 5. VIII Komunisti u jačini oko 5000 prodrli su iz oblasti Sandžaka na isto[k] i doprli drugoga avgusta do Raške i Novog Pazara. Počev od 2. VIII njihovi prednji delovi su u dodiru sa nemačkam i arnautskim snagama, koje brane dolinu Ibra. Komunisti napadaju na širokom otseku od sela Slabine preko sela Leposavići, sela Lešak do sela Rudnica (front Širok preko 20 kilometara nalazi se na otseku Kosovska Mitrovica — Raška). Posle ogorčenih borbi koje još uvek traju u dolini Ibra, partizani su izgleda uspeli da poruše prugu i mostove i da prodru na otseku Slatina selo Leposavići, ali za sada sa manjim snagama.2 Namera ove partizanske grupe je da se po svaku cenu dočepa Kopaonika pa da odatle potpomogne razbijene snage 21, 24 i 25 divizije,3 kako bi se ponovo ugnjezdili u prostoru između Ibra, Zapadne i Južne Morave i tu stvorili oslonac za dalji napad na Sumadiju. Ovde se mora imati na umu da partizani teže da dođu u plodniji kraj i tamo gde mogu da nađu ljudski rezervoar za dalju mobilizaciju. Pri svem tom presudna činjenica za ovakav Titov plan je spoljno-politički razvoj događaja, koji nagoveštavaju blisku mogućnost ulaska Turske u rat, a sa tim se može sa velikom verovatnoćom očekivati i saveznička intervencija u vidu invazije Balkana, koja bi u ovom slvčaju pre počela sa Egejskog mora dolinom Vardara, Strume i Marice. Zbog toga Tito i želi da se ugnjezdi u ovom prostoru odakle bi sigurno mogao presudno da utiče na sudbinu Balkana vladajući centralnom Niškom oblašću, koja kontroliše dolinu Južne Morave, dolinu Ni-šave, dolinu Zapadne Morave i dolinu Ibra. Tući Tita u ovom poduhvatu i zadržati ovaj prostor u našim rukama znači oduzeti mu sve mogućnosti da utiče na dalji razvoj stvari na Balkanu. Zato je ova borba od presudne važnosti i bila bi nepovratno izgubljena i sudbonosna ako dozvolimo da Tito uspe. U celoj situaciji presudnu ulogu igra glavni greben Kopaonika, a čvor ovoga je vis Suvo Rudište (2017), jer ko njega bude uhvatio kao oslonac i[ma] s[v]a taktička preimućstva da vlada grebenom ove planine i da lako tuče svoga protivnika. Zato se i pred nama i pred partizanima pojavljuje kao prvi cilj vis Suvo Rudište. Uspe li partizanima proboj potpuno preko Ibra, onda mogu uraditi sledeće: 1. — Dočepati se Suvog Rudišta i sa njega produžiti svoje operacije na sever prema planinskom grebenu Zeljin — Goč i Stolovi. 2. — Sa Suvog Rudišta kao oslonca preduzeti akciju za ponovno ovladavanje Jastrepcom, nadirući preko Lepe Gore i Lepenca — Javorca. 3. — Uzimajući Suvo Rudište kao oslonac partizani mogu grebenom Kopaonika preko oblasti Kuršumlije uperiti svoje operacije prema Radanu i Gajtanu za sjedinjenje sa ranijom crvenom grupom. 4. — Kad već izbiju na Kopaonik partizani mogu uputiti svoje operacije za potpuno rušenje doline Ibra. Najlogičnije rešenje, koje bi im davalo najviše izgleda na uspeh bilo bi rešenje pod 1) koje u isto vreme, ako uspe dovodi nas u težak položaj. Radi toga mi moramo po svrhu cenu ovladati visom Suvo Rudište, koji će nam omogućiti da uzmemo inicijativu u svoje ruke i slobodu daljih operacija. NAREĐUJEM: Naše trupe krenuće sa dosadašnje koncentraciske prostorije 5. VII [I [ u 17 časova na sledećem: 1. — Prvi jurišni korpus polazi iz Aleksandrovca pravcem selo Donji Vratari — selo Milentija — Vis Kamenita Glava — vis Prževina — prelazi reku Lanišnicu i preko polja Dre-njak izbije na Vrgaju, (1173) odakle dalje preko Kumanove Čuke — Obradove čuke — Mramora — Šiljače i male Šiljače izbija na vis Jelica (1776). 2. — Peti jurišni korpus polazi iz Aleksandrovca za prvim jurišnim korpusom istim pravcem sa zadatkom da izbije i ovlada visom Mramor (1304). 3. — Treći jurišni korpus polazi iz Brusa pravcem Velika Čuka — zaseok Drenova — Golo Brdo (996) — Vilja Rudina — Crkvište — Pločnik (1201) — Ogledna — Brložnik — K. 1157 — Marina Čuka (1266) — Vis Mramor (zapadno od sela Kneževo za 1 sa zadatkom da ovlada ovim visom i zadrži ga u svojim rukama. 4. — Drugi jurišni korpus polazi iz Blaca u 16 časova pravcem selo Trbunje — selo Džukela — selo Rasica — Crna Ćuka (1053) — Kukulić — Požar — Ravna Glava — Vrškovac — Lipa — Trupac {953) — Humka (993) — Okruglica — Cokvenik — Vrata (1072) Grobnica — Pločnik — Ogledna sa zadatkom da ovlada i zadrži u svojim rukama Visom Ogledna. U toku našega marša čiji je cilj ovlađivanje Suvim Ru-dištem, može se desiti da naiđemo na neprijatelja, mada po ovdašnjim podatcima njega nema ni na Suvom Rudištu ni na Lepoj Gord i Požaru. Desili se slučaj da u međuvremenu neprijatelj uzme Suvo Rudište, onda se mogu njegovi delovi očekivati na pravcu pokreta prvog i petog korpusa na pravcu pokreta trećeg korpusa, a mogli bi se Toplički partizani pojaviti i na Lepoj Gori. Pojave li se partizani na pravcu prvog i petog korpusa to će ovi korpusi zajedničkim naporom po svaku cenu odbaciti protivnika i dostići svoje marševske ciljeve 6. avgusta do 5 časova — t.j. prvi korpus do toga vremena mora izbiti na Jelicu (1776), a peti na Mramor (1304). Pojavi M se neprijatelj na pravcu trećeg korpusa ovaj korpus će svojim snagama bezobzirnim prodiranjem po svaku cenu dostići svoj marševski cilj t.j. vis Mramor, koji mora biti u rukama trećeg korpusa do 5 časova, 6. avgusta. Pojavi li se neprijatelj na Lepoj Gori, to mogu biti samo slabiji delovi, drugi korpus će ga razbiti i produžiti marš određenim pravcem tako da Oglednom mora ovladati 6. avgusta do 5 časova. Kad se postigne prvi marševski cilj onda će trupe oba-vestiti radio putem ovaj štab, a posle toga prelazimo na drugu fazu, čiji cilj je da se ovlada planinskim čvorom Suvo Ru-dište. Radi toga će trupe sa prvog marševskog cilja preduzeti dalje nadiranje po sledećem: — treći jurišni korpus sa visa Mramor preko k. 1283 i Zaplanine zauzima i uređuje za odbranu položaj: K. 1792 — Debeovac — Vojetin (1558) sve zaključno sa frontom prema selu Belo Brdo — selo Marušiće — selo Bezoljin u pravcu kojih sela istura svoje obezbeđujuće delove, a izviđačka ode-ljenja upućuje dalje na jug u pravcu sela Crnatovo— Mioko-vići — Stanulovići — Boranci — Domiševina — Blaževo. — Prvi jurišni korpus nadire prema Suvom Rudištu sa zadatkom da ovlada Milanovim Vrhom (k. 2017) sa frontom i obezbeđenjem prema Visu Treska prema Ječmištu prema Srednjem Bregu. Na položaju hvata vezu sa trećim korpusom na k. 1792. Naročitu pažnju obraća na svoj desni bok. Izviđanja upućuje u pravcu Ibra prema Raškoj i selu Rudnica. — peti jurišni korpus izbija na krajnju južnu kosu visa Karaman gde ostaje prikupljeni u rezervi. — drugi jurišni korpus preko Brložnika i Marine Čuke i visa Mramor izbija na Bećirovac (1778) gde ostaje u rezervi. Čim trupe ovladaju prvim marševskim ciljem čelni korpusii (prvi i treći) šalju svoja izviđačka odelenja unapred na položaje koje treba da zauzmu. Pokaže li se da neprijatelja nema na Milanovom vrhu i Vojetinu, korpusi odmah produžuju pokret i zauzimaju određene položaje. Utvrde li izviđači da se na gornjem položaju nalazi neprijatelj onda će čelni korpusi sačekati prilaz korpusa iz druge linije i tada zajedničkim naletom kojim će rukovoditi ovaj štab, trupe će zauzeti naređene položaje. Štab grupe4 6. avgusta u 2 časa polazi iz Brusa pravcem za trećim korpusom, stim da će od pet časova biti na Visu Pločnik k. 1201. Ishrana: grupno slagalište prebaciće se u toku 6 avgusta u Brus, posle čega će sve trupe bazirati na ovo slagalište po zapovesti koju budu dobile, Zaključno sa šestim avgustom trupe će se same postarati za hranu, to znači dvodnevni obrok hrane moraju trupe poneti sa sobom na svojim komorama. Sanitetska služba: obolele i ranjene vojnike upućivati na previjalište u Brus, odakle će se po potrebi evakuisati za bolnicu Kruševac ili preko železničke stanice Kruševac — dublje u unutrašnjost. Pošto je u dosadašnjoj akciji zbog teških prilika veliki broj ljudstva oboleo ili iznuren, to će svi komandanti najbržim putem javiti svojim teritorijama da im upute sveže ljudstvo za popunu računajući jednu četvrtinu od ukupnog brojnog stanja. Ovo ljudstvo treba da je snabdeveno odelom i obućom. Ljudstvo upućivati na železničku stanicu Kruševac, gde će sprovodnici ljudstva javiti se poručniku Ružicu preko pred-stojništva Gradske policije Kruševac. Veze: radio veza po zapovesti koju prilazem. Napomena: Situacija na ostalom prostoru Srbije: delo-vi 37. partizanske divizije prešli su Lim kod Bistrice i Priboja sa demonstrativnim zadatkom da privuku na sebe snage, kako bi glavna grupa, koja ide prema Ibru lakše izvršila svoj zadatak.5 Ova grupa okrenula je sada prema Goliji. Jačina je neznatna. U istočnoj Srbiji 23. partizanska divizija još je u oblasti Soko Banja — Boljevac.6 Služiti se kartom: 1 :100.000 sekcija Kuršumlija i Novi Pazar. Na izvršenje.7 Dostavljeno: Komandantu I, II, III i V jurišnog korpusa i Keseroviću.8 Ekspedovano u 8,359 časova Komandant, major Drag.10 S. Račić M.P.11 Načelnik štaba, kapetan Neš.12 Nedić 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 77, reg. br. 163 (S-V-11382). 2 Reč je o Operativnoj grupi divizija NOVJ sastava: 2, proleterska divizija (2. i 4. proleterska i 3. srpska udarna brigada), 5. udarna divizija (1, 4. i 10. krajiška brigada) i 17. udarna divizija (2. krajiška udarna, 6. istočnobosanska i 15. majevička udarna brigada). Njen prodor u južnu Srbiju počeo je 28. jula 1944. nastupnim maršem u tri kolone iz šireg rejona Berana (sada: Ivangrad). Slomivši usput otpor nemačkih borbenih grupa »Krempler« i »Bendl« i vodeći me-stimično manje borbe, grupa je 3. avgusta 1944. izbila na prostor s. Rudine — s. Rikovo, u neposrednu blizinu r. Ibra. Iako su desna i, nešto slabije, leva obala reke na odseku Kosovska Mitrovica — Raška bile već posednute jakim nemačkim snagama, 2. proleterska i 5. udarna divizija i jedna brigada 17. udarne divizije uspele su da 3/4. avgusta slome otpor neprijatelja i da se prebace na desnu obalu Ibra (4/5. avgusta prebacile su se i druge dve brigade 17. divizije). U daljim dejstvima Operativna grupa je imala zadatak da, po izbijanju na Kopaonik i njegovim ovlađivanjem, prodre na područje Jablanice i Toplice, i u sadejstvu sa tamošnjim jedinicama NOVJ ovlada prostorom 2upe i Rasine i izbije na desnu obalu Zapadne Morave. Opširnije vidi: dok. br. 5, 6, 7, 12, 16, 27, 29 i 31: Petar Višnjić, Operacije za oslobođenje Srbije 1944, VII, Beograd 1972 (dalje: P. Višnjić), str. 37 — 50. 3 Reč je o 21, 24. i 25. diviziji NOVJ (vidi dok. br. 3). 4 Reč je o Štabu 4. grupe jurišnih korpusa. Formiranje grupe naredio je Draža Mihailović 27. maja 1944. Prema tom naređenju, njen sastav je bio sledeći: Štab grupe, 1. jurišni korpus (dve brigade iz 1. i jedna brigada iz 2. ravnogorškog korpusa) — komandant Predrag Raković, kapetan; 2. jurišni korpus, (dve brigade Gorske garde i jedna brigada iz Šumadijske grupe korpusa) — komandant Nikola Kalabić, kapetan; 3. jurišni korpus (dve brigade iz Cersko-majevičke grupe korpusa i jedna brigada iz Valjevskog korpusa) — komandant Vojislav Voja Tufegdžić, kapetan; 4. jurišni korpus (dve brigade iz Zlatiborskog korpusa i jedna brigada iz Rudničkog korpusa) — komandant Milomir Kolarević, kapetan, i 5, jurišni korpus (jedna brigada iz Požeškog korpusa i jedna brigada iz Javorskog korpusa) — komandant Miloš Marković, kapetan. Svaka brigada trebalo je da ima 560 ljudi, 1—5 lakih i 1—5 teških bacača, i 15—30 automatskih oruđa. Formacije brigade:.štab, štapski vod, tri bataljona sa štapskom desetinom i tri čete, a četa sa. dva voda po dve desetine (tri trojke i desetar). Sve brigade nazivane su, jurišnim. Naređeno je da formiranje 4. grupe bude završeno do 15. juna 1944 (Arhiv VII, reg. br. 7/4, k. 4: naređenje Draže Mihailovića od 27. maja 1944). 5 O rasporedu i dejstvima 37. divizije 2. udarnog korpusa NOVJ, vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 16, dok. br. 224, 225 i 228. 6 Vidi dok. br. 9. 7 Vidi dok. br. 12, 26, 29, 31, 40, 41 i 44. 8 Dragutin, potpukovnik, komandant Rasinsko-topličke grupe korpusa (osuđen na smrt i streljan avgusta 1945). Ova grupa je obuhvatala teritoriju kruševačkog i prokupačkog okruga, a formirana je 30. aprila 1944. Sačinjavale su je Rasinski, Top-lički i Jastrebački korpus. Postojala je do 11. marta 1945, kada je pre-formirana u Rasinsko-toplički korpus. 9 Taj broj je, na originalu, dopisan mastilom. 10 Dragoslav, posle rata ubijen kao odmetnik. 11 Okrugli pečat: »Komanda jugoslovenske vojske u otadžbini — Gorski štab 30« (Cersko-majevička grupa korpusa). Pre imenovanja za komandanta 4. grupe juriSnih korpusa Dragoslav Račić je bio komandant Cersko-majevičke grupe korpusa, te otuda upotreba pečata te četničke jedinice. 12 Neško.
|