| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZ VEŠTAJ ŠTABA TIMOČKOG KORPUSA OD 5. AVGUSTA 1944. DRAŽI MIHAILOVIĆU O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ OD 25. MAJA DO 5. AVGUSTA 1944. GODINE1 KOMANDA GORSKOG ŠTABA BR. 652 Str. Pov. Br. 5. avgusta 1944 god. Položaj Izveštaj o borbama sa partizanima od 25. maja t.g. pa do danas.— GOSPODINU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA.— Na dan 25. maja t.g. dobio sam izveštaj od strane potčinje-nih mi jedinica Zaječarske i II. Boljevačke brigade, da je jača partizanska grupa prodrla u Banjski srez3 i da se nalazi na položaju: Krstatac—Slemen (između Rtnja i Tupižnice), našta sam izdao naređenje Komandantu Zaječarske, I i II. Boljevačke brigade, da se odmah krenu i napadnu partizane ma gde ih našli, a ja sa štabnom grupom i jednim delom Krajinske brigade, prema dobivenim podatcima, izvrših pokret iz Krajinskog sreza ka mestu borbe. U putu sam dobio izveštaj da je borba kod Krstatca i Slemena završena, da je partizanska grupa pretrpela teške gubitke (preko 50 mrtvih) i da se povukla u prvcu Device—s. Davidovac. Jačina partizana bila je oko 800 ljudi sa većim brojem automatskog oruđa i velikim bacačem, a sve sa dovoljno municije.4 Ovi podatci dobiveni su u toku same borbe. U toku 27 i 28 maja t.g. uhvatio sam čvršću vezu sa Komandantima Deligradskog i Knjaževačkog korpusa, a preko njih tražio sam i Vesića5 radi stvaranja plana zajedničke akcije protivu partizana. Za ovo vreme vršio sam pripreme i koncentracuju svojih brigada, koje su trebale da uzmu učešća u akciji a prikupio podatke o partizanima. Na dan 1. juna t.g.izvršio sam sa svojim snagama pokret na liniji: s. Trubarevac, s. Zučkovac, s. Trgovište, s. Blendija, s. Čitluk, a jedan deo snaga ostavio sam na liniji: Sleme—Rtanj do s. Jošanice. U to vreme dolazi naređenje Vrhovne komande, da pod mojom komandom povedem zajedničku akciju susednih korpusa. Još pri dolasku u Banjski srez izgubili smo potpuno orijentaciju u vezi sa situacijom na terenu, gde je obaveštajna služba bila ravna nuli. Dobijeni su sasvim kontradiktorni podatci i izveštaji i to u isti čas, a partizani su sedeli u jednom selu i mestu danima, a da nas niko o tome nije izveštavao. Tek u toku 3. juna t.g. dobijeni su pouzdani podatci da su se partizani utvrdila, na položaju: Rajkovac—Rudina i da u pogledu sna-bdevanja baziraju na: s. Galibabinac, s. Davidovac i s. Radmi-rovci. Odmah je izvršen pokret svih brigada Timočkog korpusa i ovaj je položaj u saradnji Knjaževačkog korpusa i jednog de-la Deligradskog korpusa bio blokiran sa sviju strana ali su se partizani u toku iste noći izvukli u pravcu Device, jer su se snage Deligradskog korpusa povukle iz nepoznatih razloga sa Oštre Čuke, gde su bile određene da zatvore ova vrata ka Bukoviku i dalje. U toku daljeg izvlačenja, provereno i potvrđeno, partizani su prešli preko s. Resnika, zapalili arhivu i razoruža! nekoliko vojnika Banjske brigade, koji nisu dali nikakav otpor i koje su partizani odmah pustili kućama u cilju korisne propagande po njih i raza[ra]nja naših jedinica. Ovaj slučaj predavanja vojnika Deligradskog korpusa bio je u prvoj borbi na Slemenu gde je u Čitluku zarobljeno 18 vojnika, 20 konja i zaplenjena neka arhiva istog korpusa. Pored ovoga u istoj borbi Deligrad-ski korpus imao je mogućnosti da interveniše i da pomogne moje brigade u borbi protivu partizana, ali Komandant toga korpusa major g. Petrović nije to učinio, već je za vreme borbe sedeo u kafani i slušao borbu sa štabnom grupom, dva bacača i 12 puškomitraljeza. Jedino je Aleksinačka brigada jačine oko 80 ljudi iz istog korpusa u borbi kod Slemena pritekla u pomoć mojim jedinicama. Napominjem, odmah po dolasku u Banjski srez, čuo sam da se čak u redovima starešina toga korpusa sa zadovoljstvom i izvesninv olakšanjem govori: »kako partizani ne ubijaju već naše vojnike, koji se predaju, razoružavaju i puštaju!« Ovaj slučaj kod s. Resnika iznenadio me isto kao i kod Oštre Čuke, jer po predviđenom planu za akciju i u Resniku je trebao da ostane jedan bataljon Banjske brigade o čemu je i Komandant Deligradskog korpusa mene izvestio usmeno da je primljeno naređenje izvršio, te su partizani uspeli da se bez ikakvih gubitaka i uznemiravanja izvuku u pravcu Bukovika. Odmah po izvlačenju partizana krenuo sam ka Bukoviku i to sa pravca: Đonđela, s. Trubarevac, s. Vrbovac, s. Jošanica ka Velikom vrhu i Bukoviku. U toku 8. juna t.g. izvedeno je potpuno opkoljavanje partizanske grupe i oni primorani na borbu, koju je vodila Zaječarska brigada, I i II Boljevačka brigada od 6 časova izjutra do 20 časova uveče, na kosama Bukovika, Be-ljevine i [Velik]og Vrha.6 Borba se vodila prsa u prsa ogorčeno i u gustim šumama. U toj borbi naročito se istakao hrabrošću kapetan Leonida Pet-rović, koji je pri jurišu teško ranjen*u grudi, potporučnik Ćo-pić i narednik Vladanović obojica ranjeni u ruke i poručnik Radomir Petrović. Pored ovih istakli su se i svi svršeni đaci naše Škole za rezervne oficire, kojima je ovo bila, većini,,prva ozbiljna borba. Naši gubitci: 65 mrtvih, 100 lakše i teže ranjenih, a kod partizana se može reći da su desetkovani. Rano zorom 10 juna, partizani ponovo pokušavaju da se probiju u pravcu Bovna ka Obloj Glavi, što im u početku ne polazi za rukom. Posle 2 časa borbe, kada su se umešali Nem-ci iz Subotinca sa svojom artiljerijom i jakom vatrom, prekinuta je veza između nas i partizana i ovi su uspeli da se izvuku ka Obloj Glavi i dalje na jug. Usled slabe obaveštajne službe, tek nakon dva dana dobiveni su podatci da je ova partizanska grupa vodila jednodnevnu borbu na dan 12. juna t.g. sa odredima S.DS. iz Niša i Alek-sinca a na prostoru: s. Vrelo—s. Kravlje, u kojoj je borbi bilo mnogo obostranih gubitaka.7 Pri kraju ove borbe sudelovao je i major Vesić sa svojom Niškom grupom. U toku sledećeg dana i noći ova partizanska grupa verovatno zbog neprestanih borbi i velikih gubitaka, prebacila se preko Morave kod s. D. Tr-nave za Jastrebac.8 Za svo vreme ovih borbi, jedinice Deligradskog korpusa nisu učestvovale u borbama i ako su imale svoj raspored u rezervi, a koji sam im dao obzirom da su bole skroz demora-lisane, zaplašene i nepouzdane za borbu. Jedino; je Aleksinačka brigada vodila jedan sat borbu i to na Krstatcu i Bovnu, gde je napustila I. Boljevačku brigadu te se ova tukla sama neobez-beđenog krila posle naglog povlačenja Aleksinačke brigade iz borbe sa položaja. U borbama na Bukoviku, Knjaževački korpus nije učestvovao, ali je imao, pre no što sam određen da vodim akciju, tri oštre borbe sa počesnim snagama na svome terenu, koje su doprinele da se partizani prebace u Ražanjski srez. U borbi 3. juna imao je tri poginula i 20 ranjenih, 4 nestala i 14 zarobljenih, 13 juna kod s. Gojmilovca imao je 3 ranjena — ukupni gubici u svim borbama: 13 poginulih, 43 ranjenih, 17 zarobljenih i 4 nestala. Partizanski gubitci nepoznati, izgleda da su bili veći. Knjaževački korpus i major Vesić ostali su na svojim reo-nima da zatvore važne pravce kojima bi se partizani izvukli. I pored Vašeg raspisa o intrigama i hvalisanju, potcenjiva-nju suseda, ne mogu da propustim, a da Vam odmah ne kažem (u opštem interesu), jednu našu gorku istinu. Za vreme ove akcije Komandant Deligradskog korpusa, stalno je bio sa svojim štabom u Soko Banji, gde se vodio život kao pre ovog rata, starešine i vojnici šetali sa devojkama i ženama na korzo-u sa puškomitraljezima u rukama, pili vino po kafanama, stanovali po vilama itd. Ceo teren prepušten je sudbini i partizanima! Pasivnost organizacije dozvolila je partizanima da Uzmu maha. U ovom korpusu ima više nego duplo oružja no što je poka-zano-aktivirano, ali ga narod daje partizanima, jer je naša organizacija potpuno kompromitovana. U borbama kod Bu-kovika i Slemena iz pojedinih sela kao iz: Mozgova, Crnog Kala, Trubarevca, Vrbovca, Milušinca i Čitluka — seljaci su aktivno i sa puškama učestvovali u borbama protivu nas, na strani partizana, čak pucali iz kuća na naše jedinice, a da ne govorim o obaveštajnoj službi ovčara i ostalih meštana, koji su moje brigade vodili pravo na zasede partizana. Dok su moji vojnici gladovali i dok su na svakom koraku meštani sabotirali, dotle su partizani dobij ali sve: obilnu hranu, pa čak i municiju. Meštani su naše izginule i ranjene vojnike do gole kože svlačili i ostavljali, a partizane kolima prenosili, izvlačili ih i sahranjivali. Komandant Deligradskog korpusa bio je prema meni korektan, ali je stalno servirao neistine i nije izvršavao moja naređenja. Napustio položaj jednom iz s. Belog Potoka, a drugi put iz s. Trgovišta, odakle je otišao u Banju sa štabnom grupom, bez mog odobrenja radi sahrane poginulog rezervnog poručnika Lukića. Korpusom je komandovao Dr. Andrić,9 a ne major g. Petrović. Za svo zlo veći je krivac Dr Andrić. U Banjskom srezu sve telefonske linije bile su nesigurne i formalno u rukama partizana, jer ih partizani prisluškivanjem i slanjem lažnih izveštaja uz pripomoć svojih simpatizera potpuno iskorišćuju u svoje svrhe. Moje jedinice su formalno gladovale, te sam primoran (da ne bi svojim prvim nastupom, rekvizicijom, potencirao ogorčenje onoga naroda prema organizaciji) da svu hranu i snabdevanje svojih jedinica vršim kamionima iz moga reona. S druge strane na ovaj način sam vršio neku vrstu propagande, jer su vojnici ovim putem dobi-jali pakete, pisma od svojih kuća, što je tamo izazvalo divljenje i stvaralo sliku prave vojske. Narod ovog kraja u koliko je za nas, ogorčen je, utučen i potpuno apatičan. Posle kapetana Jovanovića zvanog »Deda«10 i sada, ne može ga niko ube-diti ko smo i šta želimo. Čuju se često očajni uzvici: da je i Deda ili onaj Anđelković ostao. Možda bi bolje bilo, no ovaj Brane Petrovića«. Posle prvog zarobljavanja naših vojnika od strane partizana, naredio sam i kapetanu Miladinoviću i majoru Petro-viću da sve ove razoružane vojnike odmah streljaju, međutim oni ovo nisu učinili, a izvestili me da su ovo izvršila. 21. juna t.g. dobijamo podatke da se veća pojačana grupa partizana prebacila sa Jastrepca preko Morave u toku noći 20/21 juna, napala jedinice Krajinskog korpusa u s. Mozgovu i Crnom Kalu, koje su se povukle posle neuspešne borbe na Bukoviku.11 U tom vremenu Komandant operacija p.pukovnik g. Piletić12 bio je na konferenciji sa Keserovićem, a zastupao ga je u dužnosti major g. Petrović, ja sam bio otsutan radi razgovora sa Bugarima u Niškoj Banji. Timočki korpus bio je u s. Nikolincu i dobio je naređenje iz Soko Banje od majora Petrovića da krene za s. Žučkovac. Naređenje je došlo iz Soko Banje odakle je major g. Petrović komandovao operacijama potpuno neupućen u situaciju. Toga dana, kako se čula borba u pravcu s. Mozgova, moj zastupnik kapetan g. Milosavljević, krenuo je korpus inicijativno u pravcu borbe i zauzeo položaj iznad sela Vrbovca i Trubarevca, baš u času kada su [se] jedinice Krajinskog korpusa posle neuspeha u borbi sa partizanima povlačile u pravcu s. Vrbovca, Rujevice i Jošanice. Timočki korpus je dejstvovao sa svoga položaja: Vrh—Brezina—k. 533, prihvatio delove Krajinskog korpusa i formalno smanjio gubitke istog, potpuno odbio sve napade partizana na svome pravcu, dok su Brzopalanačka i Zvaška brigada (Krajinski korpus) poseli Drenovu Glavu ka Rujevici. U vremenu kada je situacija bila povoljna za protiv napad, jedinice Krajinskog korpusa na desnom krilu rasporeda povukle su se u pravcu Jošanice i Vrmdže i time izložile bočnom dejstvu desno krilo rasporeda Timočkog korpusa ka Drenovoj Glavi. Zbog ovoga, korpus se sa položaja prihvatno povukao prvo za s. Žučkovac a potom za Trgovište, nanevši prilično gubitaka partizanima. U toj borbi naši gubitci bili su minimalni: 5 ranjenih. Na dan 4. jula t.g. podatci su glasili: partizani se nalaze u s. Mozgovu i Crnom Kalu, a verovatno i na Bukoviku. Timočki korpus izbačen je napred na položaj: Vrh—Brezina—k. 533 (stari položaj), Mlavski korpus bio je us. Resniku a Krajinski u s. Beli Potok. Ovoga dana u vezi naređenja Komandanta operacija i po stvarnoj potrebi jedan dea starešina bio je poslat na svoje teritorije radi mobilisanja novih vojnika, zamena nesposobnih i popuna izginulih, a u duhu naređenja Vrhovne komande. U vezi s tim, korpus je te večeri trebao izvršiti pokret za s. Nikolinac radi preformiranja, međutim, iste večeri 4/5 jula u 22. časa, kada se Timočki korpus povlačio sa položaja bio je napadnut u marševskoj koloni od slabijih partizanskih delova, koji su u toku noći do 1 čas po ponoći u noćnoj borbi bili odbijeni, korpus nije izvršio pokret do s. Nikolinca, već je ostao u blizini mesta borbe. U zoru 5. jula t.g. korpus, prikupivši podatke da su partizani u s. Trubarevcu i Vrbovcu prelazi sam u napad, zauzima dve kose, izbija do ivice sela i zauzima školsku zgradu. Borba je bila neravna, jer se odmah pokazalo da je ovde bila skoncentrisana cela 23 partizanska divizija jačine oko 1500 do 2000 ljudi.13 Korpus je vodio borbu od 3 časova izjutra do 10 časova, kada su mu pritekli u pomoć iz s. Resnika i s. Belog Potoka Mlavski i Krajinski korpus. U ovoj borbi naročito se istakao hrabri poručnik Bon-džulović Ratomir, oficir borac od 1941 godine, novi komandant Zaječarske brigade, koji je sa još jednim podoficirom i 12 redova upao u selo među partizanima, naneo 30 gubitaka istima, ali je bio prinuđen da se povuče u školu i zabarikadira. Svo ljudstvo u školi pod komandom hrabrog Bondžulovi-ća borilo se do poslednjeg metka. Sto nije izginulo, to je streljano od strane partizana. Ova borba kod s. Trubarevca i Vrbovca trajala je do 16 časova po podne, pa je potom prekinuta od strane ovoga korpusa zbog nedostatka municije i korpus se povukao sa ostalim korpusima u pravcu 2učkovca, Trgovišta i Šarbanovca, gde je kasnije dobio naređenje od strane načelnika štaba operacija za pokret do s. Ilina radi popune municijom i radi preformiranja svih jedinica koje su učestvovale u tim borbama. Obostranih gubitaka bilo je mnogo: 32 poginula, 8 nestalo, 9 ranjeno, a kod partizana kasnije provere-no i utvrđeno da su u Trubarevcu i okolini ostavili 113 mrtvih drugova. Ovo verovatno zbog toga što su se vodile i ulične borbe. Lista gubitaka kod drugih korpusa nije poznata. I u ovoj borbi seljaci okolnih sela išli su na ruku partizanima u svakom pogledu. 17. jula t.g. dobijeni su podatci da se partizani nalaze na Skoku i Kozjem Grbu. Korpus je izvršio pokret: Ilino—Luko-vo—Čuka—Skok—Kozački Grob, ali je zbog teškog terena i jačeg položaja korpus bio odbijen i povukao se u s. Lukovo.14 Naši gubitci: 4 poginula i 4 ranjena. Gubitci kod partizana nisu poznati. U toku 19 i 27 jula t.g. Mlavski, Krajinski i Timočki korpus vršili su pretres terena u Banjskom srezu, ali su se partizani blagovremeno izvukli na prostoriji između ž. postaje Suvaja i paraćinskog izvora. Po proveri podataka ova tri korpusa krenula su i to: Timočki korpus u pravcu Suvaje, Mutavog Kamena i Govedarišta, Krajinski korpus pravcem: Lozica—Petrova Čuka—Vrtače—Plandište—Veliki Vrh—Savina Trla. U toku iste noći tačno po naređenju, Timočki korpus izbija preko Mutavog kamena i u zoru pod borbom osvaja Vis i Golu Kosu, dok ostala dva korpusa tek sledećeg dana polaze sa polaznog položaja i prepuštaju partizanskim snagama da posednu njihove položaje za dalju borbu. 30. jula t.g. u 7 časova počinje borba sa 7 i 14 partizanskom brigadom koja je trajala ceo dan nesmanjenom žestinom.15 Celo težište borbe bilo je na levom krilu Timočkog korpusa, dok nije stupio u borbu Krajinski korpus. U toku borbe dok je na položaju Timočkog korpusa bačeno preko 50 bombi iz bacača, dotle je na delu Krajinskog korpusa posle 5, 6 bombi nekoliko vatrenih prepada partizana pokolebalo Porečku a potom i Ključku brigadu da se u rasulu i paničnom bekstvu ceo korpus povuče u pravcu Krivog Vira i dalje. Tako je desno krilo Timočkog korpusa bilo razgolićeno, upotrebljena je poslednja rezerva i poslednji vojnik i skoro svo ljudstvo iz komore da bi se ova breša zapušila i situacija spa-sla. Krajinski korpus povukao se oko 15 časova. U 17 časova iznenada dolaze dva nemačka aviona, koja počinju bombardovanje i mitraljiranje samo položaja Timočkog korpusa. Ovde se zapaža jedna činjenica: za vreme ovog bombardovanja i mi-traljiranja sa zemlje od strane partizana i iz vazduha od strane nemačkih aviona, ni jedan vojnik nije napustio svoje mes-to, svi su napadi odbijeni, osigurano naše desno krilo, uhvaćena veza sa jedinicama V. Moravske grupe, koja je oko 17.30 časova stupila u borbu na levom krilu korpusa na položaju Kozji. Rog i Zdravče. Odmah posle upoznavanja situacije, jedinice V. Moravske grupe napadaju desni bok partizana a rasterećuju front Timočkog korpusa i oko 20 časova Timočki korpus s njima vrši protiv napad i juriša sa usklicima: »Živeo Kralj Petar II! Živeo Draža Mihailović!«, silovito, tako, da se partizani u paničnom begstvu porazbijaše i povukoše u pravcu Jasenka. Borba je prekinuta u 21 čas i potom se korpus povukao za Suvaju da bi se izbeglo ponovno bombardovanje od strane nemačke avijacije, što se i obistinilo u toku sledećeg dana kada smo bili opet napadnuti na položajima Suvaje od strane nemačke avijacije. U ovoj borbi bilo je sa naše strane: 1 poginuo, 1 teže ranjen i 22 kontuzovanih i lakše ranjenih od bombi, a na strani partizana: zarobljeno 7 Talijana, 1 seljačić Crnotravac i 1 đak iz Niša, koji su izjavili na saslušanjima, da su obe brigade imale u toku borbe do 100 izginulih, koji su zakopavani za vreme borbe, jer je zabunom 7 brigada tukla 14 brigadu partizansku. Na terenu su naši delovi pronašli 16 mrtvih izroda, 2 mitraljeza, municiju, bombe, šinjele, kapute it.d. Da su Krajinski i Mlavski korpus bili na svom mestu i da se nisu povukli iz borbe, malo bi ko od 7 i 14 brigade izneo živu glavu, ove bi bile uništene a engleska misija bila bi u našim rukama.16 Ipak Krajinski korpus je vodio borbu, međutim Mlavski korpus na desnom krilu rasporeda naših snaga i po zadatku i onako u pokretu bili su izbili iza rezerve 14 partizanske brigade, gde je bila i komora i bili su u mogućnosti da izvrše potpuno opkoljavanje i uništenje, međutim oni nisu u opšte intervenisali, već su posmatrali partizane na bliskom odstojanju i ukopavali se. Za ovo je kriv kapetan Ilić. Posle borbe Mlavski korpus se prikupljao dva dana iza Boljevca. Po dobij enim podatcima Timočki korpus na dan 3 avgusta napada partizanski terenski bataljon jačine oko 200 ljudi na Obloj Glavi kod s. Lukova i Rtnja. Borba je trajala od 9 časova do 20 časova. Neprijatelj je bio slabiji i pretrpeo osetne gubitke i nateran da se penje uz stenje samoga Rtnja, kako bi spasao goli život. U ovoj borbi naši gubitci bili su mali. Kod partizana preko 20 mrtvih. Na terenu nađena municija, veća količina bombi, ručnih i za mali bacač, nešto pušaka. Ova grupa na dan 3. avgusta bila je do nogu potučena, rastrojena i razjurena.17 Timočki Jurišni korpus danas se nalazi radi popune municijom na odmoru. U dosadašnjim borbama istakla se naročito složna i bratska saradnja jedinica Veliko-Moravske grupe i ovoga korpusa, što to nije ni u jednom slučaju bilo sa Mlav-skim i Krajinskim korpusom, čije ljudstvo nije moralno uspo-sobljeno za borbu. Osećamo nedostatak automatskog oruđa, a naročito municije i bombi, dok partizani obiluju time, pa čak teškim bacačima. Preduzeo sam mere u našoj radionici da se izrađuju bacači. Prvi primerak je već uspeo. Produžićemo sa radom dalje. Sa nabavkom municije ide dosta teško. Dostavlja se prednje na nadležnost. KOMANDANT, POTPUKOVNIK Ljub. P. Jovanović M.P.18 Arhiva LB19 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 95, reg. br. 46/6 (S-V-15805). 2 Brojčana oznaka Štaba Timočkog korpusa. 3 Odnosi se na sokobanjski srez. 4 Reč je o napadu 9. srpske NOU brigade i Niskog NOP odreda; oni su tada imali četiri izgubljena borca (Slobodan Bosiljčić, Istočna Srbija, Prosveta, Beograd 1963, str. 198). 5 Vlastimir, major, komandant Nišavske grupe korpusa (Knjaže-vački, Nišavski i Čegarski korpus). 6 Reč je o napadu četnika na 9. srpsku NOU brigadu i Niški NOP odred. Tada su ;četnici bili razbijeni sa velikim gubicima, dok su partizani imali 15 mrtvih i 20 ranjenih boraca (isto, str. 199—200). 7 O borbama 9. srpske NOU brigade i Niškog NOP odreda protiv SDS i četnika vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 21. dok. br. 121, i Slobodan Bosiljčić, n.d., str. 202 i 203. 8 Noću 13/14. juna 1944. godine, 9. srpska NOU brigada i Niski NOP odred prešli su Južnu Moravu i u selu Kulini ušli u sastav 23. divizije NOVJ (Arhiv VII, ANOR, k. 1069, reg. br. 1/3 i 1/4; k. 27, reg. br. 16/7; k. 372, reg. br. 37/28. 9 Vojin. 10 Jovan Jovanović, bivši komandant Deligradskog korpusa, poznat po rđavoni odnosu prema narodu. Njega je zamenio Branislav Petrović Brana, kapetan, čije je ponašanje prema narodu takođe bilo vrlo okrutno. 11Radi se o napadu 23. divizije NOVJ, čije su jedinice 20/?l. juna prešle na desnu obalu J. Morave kod sela Ljubeša. 12 Velimir. 13, 14 i l5 O tim borbama, koje je vodila 23. divizija NOVJ, vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 9, dok. br. 178. 16Radi se o savezničkoj vojnoj misiji pri Štabu 23. divizije NOVJ. 17 Taćnost opisa ovih borbi nije proveravana. 18 Okrugli pečat: »Komanda jugoslovenske vojske u otadžbini — Gorski štab br. 65-«. 19 Paraf potpukovnika Luke Baletića.
|