| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
MEMORANDUM KOMANDANTA 4. GRUPE JURISNIH KORPUSA OD SEPTEMBRA 1944. DRAŽI MIHAILOVlCU O KRITIČNOM VOJNO-POLITIČKOM POLOŽAJU ČETNIKA I MERAMA KOJE TREBA PREDUZETI ZA NJIHOVO SPAŠAVANJE1 MEMORANDUM GOSPODINU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA PREGLED NAŠE SITUACIJE Od 1941. godine mi smo sebi stavili u zadatak da organi-zujemo vojsku i sa naslonom na naše saveznike kao potpuno legalna vojska otpočnemo borbu za oslobođenje svoje zemlje i borbu za njeno preuređenje t.j. da u unutrašnjoj politici učinimo kraj uzročnicima našeg poraza. Za tri godine rada mi smo ispustili inicijativu iz ruku i pored organizovanih jedinica i potpuno pripremljenoga naroda (narod je skoro sto posto uz nas) zbog nejasnog zauzimanja stava u aktuelnim događajima, koji su se ticali naše zemlje. Naš nedovoljno umešan stav prema saveznicima i nedovoljno energičan stav prema protivnicima doveo je do toga da su nam komunisti preoteli politički uticaj na saveznike i nas od pre nekoliko meseci stavili skoro u ilegalnost kod saveznika na koje smo se naslanjali. Mi se ne smemo zavaravati niti zatvarati oči pred istim. Odlazak vojne misije najbolji je dokaz da nas Englezi i Amerikanci ne priznaju kao saveznike,2 a Sovjeti već odavno zauzimaju neprijateljski stav prema nama. Mi moramo shvatiti da se u Engleskoj nešto promenilo i da će oni vrlo rado pružiti ruke jednom Titu, koji u ostalom iako je komunista, može da se odrekne svojih načela da bi dobio prijateljstvo Engleza i uzeo vlast u ruke. A kad jedanput bude imao zemlju u svojim rukama, on se vrlo lako može prilagoditi Sovjetima ili Englezima, već prema situaciji koja bude vladala na završetku rata. Naše oslanjanje na narod ima samo moralnu ali ne i praktičnu vrednost. Narod u masama ide uvek uz organizovanu silu — onome koji je jači. Pri svemu ovome mora se imati na umu da smo mi u celom dosadašnjem radu zauzimali jedan nejasan stav. Hteli smo nacionalnu revoluciju, ali je nismo izvršili, jer smo se ogrešili o svaki princip revolucije: boriti se dok se ne sruši stari režim i njegovi nosioci. Mi smo na protiv u svoje redove primili dosta nosioca staroga režima, političkog i vojničkog, koji se nikad i ničim ne mogu popraviti. U mesto mlađih i dokazanih revolucionara i sposobnih ljudi, mi smo za bazu uzeli ono što je bilo pre rata: u politici vodeća mesta zauzeli su oni koji su pre rata bili na višim položajima. U vojsci merilo za položaj je čin koga su imali u Jugoslaviji bez obzira na sposobnost i pokazati uspeh u radu. U mesto da se forsiranim tempom guraju napred oni koji vrede, mi smo na svaki način hteli da održimo ravnotežu te da se niko ne istakne. U našem vojničkom i političkom životu ovakav stav katastrofalan može biti, a ima dosta simptoma negodovanja u ovom pravcu. Sav dosadašnji rad zbog nejasnog stava imao je za posle-dicu naše očajno kolebanje u toku proteklih godina, što je često dovodilo do užasnog ponižavanja prema našim protivnicima: čas smo paktirali, čas bili legalni, čas zauzimali stav oružanog sukoba, što je najžalosnije te faze se menjale vrlo brzo i prema želji naših protivnika i odluci pojedinih komandanata, a nikad nisu bili izraz inicijatve i odluke Vrhovne Komande. U našim redovima nedisciplina je obična pojava, a ništa se nije preduzelo protiv nosioca ovoga zla. Bezbroj primera da kukavice, defraudanti i skroz prljavi ljudi poremećeni jedanput sa svog položaja dolaze na isti ili veći položaj samo u drugom kraju — kao da se leci premeštajem. Pred nama su krajnje ozbiljni dani. Mi moramo naći snage da priznamo istinu: 1. — Da od saveznika nemamo šta da očekujemo. 2. — Da naš dosadašnji stav predstavlja samo produženje životarenja i vodi laganom, ali sigurnom našem uništenju. 3. — Ako hoćemo da spasemo svetu stvar mi moramo potražiti nove puteve i doneti nove odluke (vremena još ima da ostvarimo svoje ideale, a ima i puno mogućnosti ako ih iskoristimo.) Radi toga slobodni smo Gospodinu Ministru da PREDLOŽIMO: 1. — Da se prestane sa dosadašnjim stavom iščekivanja i da se hitno donesu nove odluke: a) ili da se našom akcijom otvorenom protiv neprijatelja, povrati naš stav kod saveznika, a izbije iz ruku Titu, ili b) ako ovo ne bi pomoglo kod saveznika, onda da se potpuno naslonimo na Nemce pod uslovom da od njih dobijemo toliko naoružanja, koje će nam zagarantovati da komuniste uništimo i postanemo gospodari situacije u zemlji, a kad smo to postigli samim tim saveznici su primorani da nam pruže ruku kao jedinom faktoru, koji odlučuje u ovom prostoru, ili v) ako se ne primi ni jedno od gore izloženog, onda treba iskoristiti naše sadašnje grupisanje da postanemo potpuni gospodari Zapadne Srbije, na taj način što bismo udarom na sve protivnike ovladali garnizonima zapadno od linije Beograd — Kragujevac — Kraljevo. Uspeh je ovde potpuno zagarantovan, a naše jedinice dobile bi znatan priliv u naoružanju, što bi nam omogućilo da posle Zapadne Srbije uzmemo u svoje ruke ostale krajeve Srbije.3 Imamo li jedanput Srbiju potpuno u svojim rukama, mi imamo mogućnost da počnemo akciju i van Srbije, koju ne bi mogao ometati niko. U isto vreme mi imamo i adute za razgovore i sa saveznicima i sa Nemcima, jer bi naše oružje bilo faktor sa kojim bi i jedni i drugi morali da računaju. 2. — Ma koji predlog da se usvoji treba pristupiti koreni-toj izmeni našeg političkog i vojnog vođstva pod Vašim rukovodstvom: a) Štab Vrhovne Komande popuniti sa energičnijim i terenskim oficirima, koji imaju iskustvo iz dosadašnjih borbi i koji će omogućiti energičnim stavom da Vrhovna komanda postane autortet, čije se odluke bezuslovno imaju sprovoditi. b) izvršiti reviziju svih ličnosti na položajima Komandanta Korpusa i većih, te da se bez ikakvih sentimentalnosti udalje sa položaja svi oni koji u dosadašnjem radu nisu dali pozitivne rezultate ili svojim osobinama nisu zaslužili takav položaj. v) sve oružane snage bez obzira na dosadanju podelu treba pregrupisati u stalne nove operativne jedinice i staviti ih u dejstvo pod komandom starešina, koje to zaslužuju i koje imaju sposobnosti za to. 3. — Ako je Vrhovnoj Komandi iz ma kojih razloga nemoguće da usvoji iznete predloge, onda sam mišljenja da bi trebalo proglasiti snage: Račića, Neška,4 Kalabića, Rakovića, Topalovića5 i Komarčevića6 za odmetničke, a prepustiti Račiću komandu nad ovim snagama i slobodu rada u Zapadnoj Srbiji, & tim da ćemo na svaki način obaveštavati Vrhovnu komandu redovno o toku rada, ali da pravo odluke ostane nama. Ako bi mi sa ovom odmetničkom grupom uspeli da ovladamo Zapadnom Srbijom, onda bi prešli u odmetništvo i u ostalim, sa već stvorene baze i tako bi postigli ono što smo želeli, a da se okupatoru onemogući da vrši represalije prema ostalim našim snagama. Trenutna situacija zbog komunista nije takve prirode da nas spreči u izvršenju gornje odluke, tim pre što bi se Zlatibor-ski i Požeški korpus mogli celi ubaciti u odbranu Lima i Drine, pored ostalih snaga, koje to već vrše. A ako bi komunisti ipak negde probili mi bi se već brzo stvorili tamo da ih tučemo. Molimo da se po ovome donese hitno rešenje. S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU! NAČELNIK ŠTABA, Kapetan II klase KOMANDANT, MAJOR Drag. S. Račić Posle usmene konferencije U ARHIVU 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 77, reg. br. 17/5 (S-V-11347). Dokument je nastao septembra 1944, što se može zaključiti na osnovu podataka koji se nalaze u samom dokumentu. 2 Britanske vojne misije definitivno su napustile štab Draže Mi-hailovića i štabove pojedinih viših komandi krajem maja 1944. (posled-nji je otišao brigadir Armstrong 30/31. maja 1944). Američka vojna misija napustila je štab Draže Mihailovića 27. decembra 1944. Opširnije o tome vidi Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 3, dok. br. 42 i Prilog III, dok. br. 1. 3 Vidi dok. br. 75, 76, 79 i 81. 4 Nedić. 5 Dragomir. 6 Vladimir. 7 Paraf Luke Baletića, koji je tu belešku i dopisao.
|