| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BR. 3 PISMO DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 3. AVGUSTA 1944. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE O SITUACIJI U SRBIJI, CRNOJ GORI I BOSNI I DALJIM ZADACIMA U BORBI PROTIV NOV I POJ1 DRAGI OSTOJlĆU,2 Bili smo Vam naredali da nam pošaljete kurire za novac. Međutim, u međuvremen/u ispala nam je mogućnost da Vam novac pošaljemo direktno iz Beograda. Novac smo Vam poslali direktno iz Beograda radi toga, da biste ga što pre dobili i pomogli sa njim jedinice. To je najveća suma novaca koja se mogla dodeliti, jer smo imali u vidu prilike u kojima žive tamošnje jedinice. Dobro smo učinili što smo vam poslali taj novac da se bar Vi koristite, jer je ostala suma koju smo trebali da dobijemo za podelu ostalom komandantima za sada dovedena u pitanje — t.j. u pitanju je da li ćemo je izvući. U vezi prednjeg, potrebno je da sumu koju ste dobili (u iznosu od četrdeset miliona dinara) podelite srazmerno i prema potrebama svima jedinicama u Bosni, Sandžaku, jer verovatno da ovim jedinicama nećemo moći uskoro dodeliti novčana sredstva. Prema tome ne zaboravite Zapadnu Bosnu,3Leku,4 jedinice Istočne Bosne5 i ostale jedinice iz Bosne,6 kao i jedinice iz Sandžaka.7 Javite nam da li ste primili gore navedeni novac, kako bismo Vas mogli zadužiti po materijalnim knjigama V. K. Prema poslednjim depešama ne vidim šta je sa Lukačevi-ćem.8 Gde je on sada, i šta radi.9 Imate li veze sa snagama iz Hercegovine.10 Javite nam kakva je situacija u Istočnoj Bosni t.j. dokle je stigao Leka. Komunistički delovi u Toplici i Jablanici razbijeni su, i sada se tamo vrši čišćenje.11 U Istočnoj Srbiji završava se razbijanje komunističke grupe, koja je tamo bila upala.12 Prema tome ovamo će uskoro situacija biti dobra, ali se mora još vršiti čišćenje terena koji je bio zagađen komunistima. Tražio sam od Vas da me izvestite kako bi se mogla rešiti situacija u Sandžaku i Crnoj Gori. Jer sa takvim stanjem ne bi smeli nikako da dočekamo odlučujuće događaje. Imajte u vidu da odlučujući događaji mogu nastupiti uskoro, a savezničke snage će ceniti one snage koje najpre dođu u kontakt sa njihovim desantnim snagama. Zbog ovoga je vrlo opasno ako te komunističke snage u Sandžaku i Crnoj Gori budu ostale ne-tučene.13 Na tu situaciju treba pomišljati najozbiljnije, jer ceo trogodišnji rad može time da bude bačen u zasenak, ili obratno ako budemo jaki kada savezničke snage počnu iskrcavanje da se krunišu duge i teške dosadašnje borbe. Ima jedna stvar, zbog koje mi nikako ne uspevamo da tučemo komuniste ma da smo od njih brojno jači, i sa boljim starešinslim kadrom, a to je što su naše starešine dosta samovoljne, što nema sloge ni uzajamnog razumevanja i uzajamnog potpomaganja. Mnogi se čak i boje da rade u zajednici, mnogi misle da sada treba da teču slavu i karijeru za budućnost, pa s toga teže da budu samostalni. Zbilja je više nego čudnovato da ljudi ne shvataju ozbiljnost vremena u kome se nalazimo, da ne shvataju da se danas rešava sudbina Srpskog naroda, a kako će biti rešena ta sudbina zavisi od nas sviju, i jedino od nas. Prema tome lična slava nikome neće vredeti ništa, ako upuštimo situaciju, i obratno ako uspemo biće slave i položaja za sve. Najzad narod nije prćija ničija, i narod je taj koji će svakoga pitati kako je i šta radio. U ovom pogledu treba da skrenete svima stareši-nama pažnju i da im sve ovo dobro objasnite, te da posle ne bude dockan. Pitanje Bosne je jedno od veoma krupnih pitanja. To je kako nam izgleda i po podacima sa druge strane složen problem, jer će Hrvati svima silama težiti da Bosna njima pripadne. S toga je mi moramo u naše ruke potpuno da zgrabimo. Ako to uspemo onda je ona naša, u protivnom neizvesno je kakvo bi se rešenje moglo doneti. Imajte ovo u vidu, i gledajte da za odlučne događaje tamo budemo jaki kako bismo zgrabili svu upravu u svoje ruke.14 Ovih dana se rešava pitanje držanja Turske. Vrlo je ve-rovatno da bi ona mogla uskoro da uđe u rat na stranu saveznika, upravo Engleza, a posle toga odmah treba očekivati invaziju na Balkanu! U vezi svega napred, bilo bi potrebno i korisno da se vidimo. Ako situacija na Limu dozvoli15, najbolje bi bilo da dođete do mene na jedan do dva dana. 3 avgusta 1944 godine Položaj Primite mnogo pozdrava Čika, Đoka16 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 5, reg. br. 47/1 (VK-V-342). 2 Zaharije, potpukovnik, komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande (dalje: IDŠVK) Jugoslovenske vojske u otadžbini (dalje: JVUO). O formiranju i zadacima IDŠVK, vidi Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 1, dok. br. 204. 3 Odnosi se na Komandu zapadne Bosne (komandant Slavoljub Vranješević, major) pod čijom komandom su bili Bosanskokrajiški i Srednjobosanski korpus (ovaj se pojavljuje i kao 1. srednjobosanski korpus). Formirana je u prvoj polovini oktobra 1943. od dotadašnje Komande bosanskih četničkih odreda. Bosanskokrajiški korpus (komandant Uroš Drenović, učitelj, rezervni poručnik, do 30. maja 1944, posle njega do septembra 1944. Slavoljub Vranješević, a od tada Joca Mihajlović, major) formiran je početkom juna 1943. a obuhvatao je teritoriju u zahvatu reka Save i Vrbasa i na jugu do Livanjskog i Du-vanjskog polja, uključujući i glamočki srez. Prilikom formiranja, u svom sastavu je imao tri brigade: 1. krajišku »Vojvoda Mišić«, 2. krajišku »Zmijanje« i 3. krajišku »Kočić«, a od jula 1943. i 4. krajišku brigadu »Manjača«. Raspao se krajem maja 1945. Srednjobosanski korpus (komandant Lazar Tešanović, major) obuhvatao je teritoriju između reka Save, Vrbasa i Bosne. Formiran je jula 1943. U svom sastavu je imao najpre Vrbasku, Teslićku, Ljubićku i Motajičku brigadu, a kasnije još i Župsku, Ornovršku, Jošavičku, Dobojsku, Vučjač-ku i Banjalučku. Oktobra 1944. iz njegovog sastava izišle su Vučjačka, Ljubićka i Dobojska brigada i ušle u sastav 2. srednjobosanskog korpusa (komandant Sergije Živanović, major, do maja 1945, a od tada Aleksandar Aranđelović, kapetan I. klase) a kasnije još i Tešanjska (od oktobra 1944) i Derventska brigada (od početka aprila 1945). Mada je formiranje 2. srednjobosanskog korpusa Draža Mihailović izričito naredio, komandant Srednjobosanskog korpusa se tome otvoreno suprotstavljao (u tome ga je podržavao i komandant zapadne Bosne) i stalno negirao njegovo postojanje. 4 Damjanović Stevan Stevo (Leko), major, komandant Majevič-kog korpusa. Korpus je formiran avgusta 1943, a obuhvatao je teritorije srezova Brčko, Bijeljina, Tuzla i Zvornik. Prilikom formiranja, u svom sastavu je imao: Majevičku, Sembersku, Tuzlansku i Podrinj-sku brigadu. Kasnije su bile formirane još neke brigade, tako da je septembra 1944. Majevički korpus imao četiri grupe brigada: 1. grupa (komandant Miroje Jovanović, kapetan I klase) sastava: Papraćka, Birčanska i Sprečanska brigada; 2. grupa (komandant Radivoje Ke-rović) sastava: 1, 2, 3. i 4. majevička brigada; 3. grupa (komandant Jeremija Lazić Zeka, potporučnik) sastava: Semberska, Brčanska i Semberska leteća brigada, i 4. grupa (komandant Sima Matavulj, poručnik) sastava: Podrinjska, Zvornička i Jurišna brigada. (Jedinice ovih grupa brigada su prikazane prema raspoloživim dokumentima, a one su u praksi čas postojale, čas nestajale). - 5 Odnosi se na jedinice pod komandom Komande Operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine: Zenički, Romanijski, Drinski, Nevesinjski i Trebinjski korpus. 6 »Ostale jedinice iz Bosne« trebalo bi da budu Ozrenski odred (od druge polovine 1944. naziva se Ozrenski korpus) i Trebavski odred (od kraja 1944. Trebavski korpus). Komandant Ozrenskog odreda (korpusa) bio je Ćvijetin Todić, rezervni podnarednik (kasnije potporučnik). Obuhvatao je prostoriju između reka Bosne i Spreče. Trebavski odred (korpus) obuhvatao je teritoriju srezova Gračanica, Gradačac, Brčko i deo sreza Dotooj. Komandant je bio Savo Božić, protojerej. Od ranijih bataljona formirane su 1, 2, 3. i 4. trebavska i 5. posavska brigada (u drugoj polovini 1943) i 6, 7. i 8. posavska (u maju 1944); 7 Radi se o 1. i 2. miloševskom korpusu, koji su se do druge polovine jula 1944. nalazili pod komandom Starog Rasa (komandant Vojislav Lukačević Voja, rezervni kapetan), a od tada pod komandom Komande Crne Gore i Starog Rasa (komandant Pavle Đurišić). Prvi mileševski korpus (komandant Rađoman Railić, major) formiran je krajem 1942, a obuhvatao je teritoriju pribojskog i pljevaljskog sreza. U svom sastavu je imao Pljevaljsku i Pribojsku brigadu. Drugi mileševski korpus (komandant Vuk Kalaitović Kalait, poručnik) formiran je aprila 1943, a obuhvatao je novovaroški, sjenički i mileševski srez. U svom sastavu je imao Mileševsku, Sjeničku i Novovarošku brigadu. Ostaci ovih dvaju korpusa su krajem decembra 1944. ušli u sastav »Crnogorske armije« pod komandom Pavla Đirišića. 8 i 9 Vojislav Vojo, major, komandant 2. grupe jurišnih korpusa. Na osnovu naređenja Draže Mihatlovića od 19. jula 1944. »da se sto pre očisti rejon: Foča — Cajniče — Rudo i da se na ovoj prostoriji prikupe što jače snage za napad na komuniste«, komandant IDŠVK je 20. jula 1944. naredio V. Lukačeviću da formira dve borbene grupe: jednu od delova Drinskog i 4. jurišnog korpusa, i drugu od 2. mi-leševskog korpusa i Pribojske brigade 1. mileševskog korpusa. Zadatak prve grupe bio je »čišćenje terena Foča, r. Drina, Cajniče, Metaljka, Boljanići, Cehotina; prikupljanje Čajničke, Fočanske i Pljevaljske brigade; hvatanje veze sa letećim Romanijskim korpusom koji se sada nalazi u rejonu Miljevine i njegovo prikupljanje u rejonu Foče«. Druga grupa je imala zadatak »čistiti i krstariti na terenu između druma: Prijepolje — Pljevlja i Pljevlja — Ustibar« (Arhiv VII, Ca, k. 164, reg. br. 36/1). O izvršenju tih zadataka vidi Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 3, dok. br. 224, 226, 228, 229, 231 i 236. 10 O četničkim jedinicama u Hercegovini i njihovim dejstvima protiv jedinica NOV i POJ, vidi dok. br. 65. 11 Jula 1944. delovi nemačkog 1. i 5. SS motorizovanog policijskog puka (ojačani samostalnim tenkovskim bataljonom), bugarska 22, 27. i delovi 29. pešadijske divizije, Nedićev Srpski dobrovoljački korpus (dalje: SDK), delovi Ruskog zaštitnog korpusa i četničke snage (4. grupa jurišnih korpusa i Rasinsko-toplička i Južnomoravska grupa korpusa) izveli su operaciju (u početku pod šifrom »Triumf« — Triumph-«, kasnije »Halali« — »Hallali-«, a kod nas je poznata kao topličko-jablanič-ka operacija) protiv 21, 22, 24. i 25. srpske divizije NOVJ u Jablanici i Toplici, s ciljem da razbiju te snage NOVJ i tako spreče prihvat snaga NOVJ koje su bile u prodoru ka Srbiji. Nadmoćne neprijateljske snage su uspele da ovladaju delom slobodne teritorije i nanesu gubitke divizijama NOVJ koje su bile tek formirane, ali nisu uspele da ih unište i potpuno odbace sa područja Toplice i Jablanice. Opširnije o tome vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 9, dok. br. 26, 28, 33 — 36, 178. i 184; tom XII, knj. 4, dok. br. 84, 85, 92, 93 i prilog br. 1; tom XIV, knj. 3, dok. br. 212, 216, 218, 221, 224. i 231. 12 Reč je o 23. srpskoj NOU diviziji koja je, po naređenju Glavnog štaba NOV i PO Srbije, u drugoj polovini juna 1944. iz Jablanice prešla u istočnu Srbiju. O njenim dejstvima vidi dok. br. 9. 13 O planu uništenja jedinica NOV i POJ u pismu Draže Mi-hailovića od 12. jula 1944. Zahariju Ostojiću, između ostalog, piše: »Šaljem Vam važnije podatke o spoljnoj i unutrašnjoj situaciji. Spoljni podaci detaljniji, jer unutrašnju situaciju uglavnom znate. Sada ću Vam dati podatke o našim namerama za pretstojeće akcije (izvodi iz plana) — Prvo izvršiti čišćenje Toplice i Jablanice. — Drugo po redu Čišćenje — akcija u Sandžaku i CG. — Treće akcije u Bosni. — Akcije u Sremu čim se završi okupatorsko čišćenje leve obale Save, što je sada u toku. — Čvrsto povezati: Srbija — Sandžak — Crna Gora — Hercegovina — Bosna, što ima da posluži kao baza za treću akciju. — Uporedo sa akcijama stvaranje pokretnih snaga na čisto vojničkoj osnovi. Gore naznačena druga faza trebala je po prvobitnom planu da bude prva, ali se bila u Toplici i na Kopaoniku razvila rđavo naša situacija, te smo morali promeniti i Toplicu sa Jablanicom uzeti kao prvu fazu. Kada bude završena prva faza, bićemo osigurani sa teritorije Srbije i moći ćemo pokretne snage uputiti i dalje na zapad i zadržati ih u akciji duže vremena. Za drugu fazu treba da pripremimo jake snage. Račić će imati devet hiljada, zatim Pavle, i snage iz istočne Bosne, Hercegovine i Sandžaka. Do početka druge faze vrlo je važno da se spreči svaki pokušaj crvenima prelazak Lima, jer bi to omelo uspešno započetu Račićevu akciju. Sprečavanje crvenima da pređu preko Lima dodeljeno je Vama u zadatak kako sam Vam već ranije naredio. Ostavlja Vam se sloboda rada kako ćete taj zadatak završiti sa snagama koje su Vam stavljene na raspoloženje. Najbolje ofanzivnim akcijama preko Lima, i to težiti da se tuku 17. i 27. divizija, i da se nateraju na zapad ili još bolje na jug gde nemaju ni srestava za ishranu. Pri ofanzivnim akcijama preko Lima treba postavljati snage tako da se jednovremeno vršeći te akcije štiti Lim od Prijepolja do Ušća. Uz drugu fazu, biće predviđen koncentričan napad sa svih strana, jer će tako biti postavljene i snage koje treba da uzmu učešće iz stare C. G., Hercegovine, Bosne, Sandžaka — sa desne obale Lima. Detalje ove akcije ugovorićemo neposredno pred akcijom. Dobro će biti ako Vi uspete sa već projektovanim akcijama, ako uspete da raščistite sa te dve komunističke divizije, pre početka ove druge akcije. Za treću akciju biće angažovane snage iz Bosne, Račićeve, iz Hercegovine i koliko bude moguće iz C. G. i Sandžaka. Đenerala Trifunovića uputio sam u Istočnu Srbiju, da objedini tamo komandu u akciji, i da se. tamo takođe formira pokretna grupa. Opšti cilj: što pre tući komunističke glavne snage, a zatim raditi prema situaciji. Ovo nam takođe preporučuju iz inostranstva« (Arhiv VII, Ča, k. 5, reg. br. 23/1). 14 U pismu od 1. jula 1944. Zahariju Ostojiću o značaju akcije u Bosni Draža Mihailović, između ostalog, piše: »Akcija u Bosni. Sada je važno da sve naše jedinice u Bosni pokrenu akciju, te da sa te strane pritiskuju komuniste što je moguće više. Na taj način olakšaće nam akcije koje imamo u planu da izvodimo uskoro. Komandante iz Bosne gledajte da što više uputite na međusobnu saradnju, i da stalno održavaju međusobnu vezu, da se navikavaju da izvršavaju naređenja pretpostavljenih starešina i komandi. Znam teškoće u tom pogledu, ali moramo sve činiti da ih na-teramo jednom na poslušnost i međusobnu slogu, jer bez toga nema uspeha« (Arhiv VII, Ca. k. 5, reg. br. 7/1). 15 O situaciji na Limu, vidi Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 3, dok. br. 213, 228, 229, 234. i 236. 16 Jedan od više pseudonima Dragoljuba Draže Mihailovića, armijskog generala, načelnika Štaba Vrhovne komande JVUO.
|