| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
ZAPOVEST ŠTABA VRHOVNE KOMANDE OD 21. FEBRUARA 1945. NEPOSREDNO POTCINJENIM KOMANDANTIMA ZA GRUPISANJE SNAGA U ZAHVATU DONJEG TOKA REKE BOSNE1 ŠTAB VRHOVNE KOMANDE O. br. 248 21. februara 1945 godine Položaj, ZAPOVEST Sekcija 1 : 100.000 Tuzla i Derventa Sa grupisanim snagama komande Srbije, komande Crne Gore i Sandžaka, pokretnih snaga Bosne i svih snaga istočne Bosne, naročito Majevice, Trebave i Ozrena imamo obezbediti držanje istočne Bosne vladajući u isto vreme i levom obalom reke Bosne i prostorijom na levoj obali u zahvatu komande pukovnika Vranješevića sve do reke Vrbasa. U pogledu povezivanja snaga na levoj obali Bosne već je naređeno potrebno i deo Bosanskih snaga pod komandom pukovnika Ostojića, kao i deo snaga komande Crne Gore, i Sandžaka već je tamo upućen.2 Napominjem, da snage pukovnika Vranješevića iznose preko 12000 boraca,3 koje kada se dobro povezu, u što ne sumnjam, dođe nam siguran oslonac u našoj pozadini. U severnom delu I. [stočne] Bosne raspolažemo sa moćnim snagama Majevičkog korpusa (preko 6000 boraca), Trebavskog korpusa preko 4500 boraca i Ozrenskog korpusa preko 2500 boraca.4 Pored toga tu su sada i snage komande Srbije i komande Crne Gore i Sandžaka.5 Majevički korpus drži u svojoj vlasti Semberiju i Majevičku Posavinu. A pored toga i gerilskoj akciji drži i čitavu prostoriju do neposredne blizine Tuzle, kao i Podrinje. Između reke Spreče i oblasti Brčkog nalaze se snage komande Srbije, komande Crne Gore i Sandžaka bez jedne divizije i sve Trebavske snage. Ovaj front na Spreči oslanja se na korpus Ozrenski, a u oblasti Brčkog na Majevički korpus. Dupli mostobran na Bosni već postoji u oblasti Kopriv-ne gde pored snaga komande Crne Gore i Sandžaka na teritoriji je i Vučjačka brigada koja broji oko 1000 boraca. Front između Spreče i oblasti Brčkog ima da se stabili-zuje sa ciljem: odbacivanja neprijatelja prema Tuzli i zaštite mnogobrojnih bolnica na desnoj obali Bosne. Deo snaga komande Srbije na desnom krilu od sela Sokola isključno do sela Donje Zeljine zaključno mora biti zame-njen sa jednom divizijom komande Crne Gore i Sandžaka. Jer na ovom delu snage komande Srbije su potpuno prepolovljene bolešću (pegavi tifus) i krajnje iscrpljene posle neprekidnih borbi od više od mesec dana. Napominjem, da u Gračanici i u Sokolu su muslimanske milicije koje su u najboljoj saradnji sa nama, a koje služe kao oslonac našem desnom krilu u svima našim dosadašnjim borbama. NAREĐUJEM: 1. — Komandant Crne Gore i Sandžaka potpukovnik Pav-le Đurišić odrediće jednu svoju diviziju koja će smeniti snage komande Srbije na otseku Sokol isključno, selo Džakule, selo Međeđa, selo D. Zeljina, Jelovče.6 Ova smena da se izvrši u toku 24 o.m. Blagovremeno poslati komandanta divizije i pot-činjene mu komandante da stupe u vezu sa pukovnikom Ljubom Jovanovićem i njegovim potčinjenim komandantima u cilju izviđanja i rasporeda snaga koje se tamo imaju izvršiti. Napominjem da je na levom krilu ovoga otseka koji se pridaje komandi Crne Gore i Sandžaka 4 i 2 Trebavska brigada u G. i D. Zelinji, čime bi se i ovaj front za trupe Crne Gore i Sandžaka za toliko smanjio, ali napominjem, da Trebavske brigade često puta napuštaju položaj, te zbog toga taj otsek mora da vodi računa i o tom delu fronta. Komandant operacija Tre-bavskog korpusa je pukovnik Đuro Popović, te i sa njim određeni komandant divizije treba da uhvati vezu. Komandi Crne Gore i Sandžaka ostaje dalje na raspoloženju još jedna divizija koja će pretstavljati rezervu V. K, a u isto vreme komandant Crne Gore i Sandžaka upotrebljavaće je za smenu one divizije koja drži front od Sokola do Zelinje. Pukovnik Ljuba Jovanović daće sve potrebne podatke komandantu divizije koji ga smenjuje u pogledu rada i svih naređenja za dalji rad. Upoznaće ga tačno sa položajem neprijatelja i sopstvenih snaga.7 2. — Pukovnik Ljuba Jovanović pošto bude smenjen na dosadašnjem položaju povući će sve snage kapetana Neška Nedića, potpukovnika Mladena Mladenovića i svoj Timočki korpus (koji svi ostaju i dalje pod njegovom komandom) najkraćim putem preko Gradačca za Obudovac u kojoj će se oblasti razmestiti za odmor ljudstva i oporavak. Kad stigne u oblast Obudovca jedan deo svojih snaga uputiće u Brvnik da bi omogućio povratak posavskih izbeglica na svoja ognjišta i eksploataciju Brvnika u pogledu hrane. Pukovnik Ljuba Jovanović, Neško Nedić i Mladen Mlade-nović povešće sobom na određenu prostoriju za oporavljanje sve svoje pozadinske delove osim bolnice u Kožuhama. Sve ostale bolesnike i iznemogle povesti sa sobom na određenu prostoriju za oporavljanje. 3. — Potpukovnik Račić ovladao je linijom Donji Hrgovi — Cerik — selo Dubrave. Ova linija nalazi se na putu Brčko— Srnice. Gradačac štiti Gorska Garda majora Kalabića na liniji: Jelovče selo — Mednica (k. 215) — selo Avramovina. Deo fronta Sokol — D. Zelinja ima zadatak da aktivnim akcijama ovlada selom Doborovcd, Biberovo Polje, Kerep, čime bi se taj front još više smanjio. 4. — Preduzmite sve mere za čišćenje ljudi od vašiju parenjem, jer nam je u tome jedini spas od pegavog tifusa. 5. — Preporučujem komandantu divizije komande Crne Gore i Sandžaka najtešnju vezu sa muslimanskim milicijama u Sokolu i Gračanici, a svima naređujem najbolji postupak prema narodu i narodnoj imovini. Dostavljeno: Ppukovniku Pavlu Đurišiću (dva primerka od kojih jedan za komandanta divizije određen za front), pukovniku Ljubi Jovanoviću, kapetanu Nešku Nediću, ppuk. Mladenoviću i pukovniku Đuri Popoviću NAČELNIK ŠTABA VRHOVNE KOMANDE, ARMISKI ĐENERAL, 1 Kopija originala (pisanog na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 6, reg. br. 18/2 (VK-V-464/1). 2 Vidi dok. br. 151. 3 i4 Podaci o brojnom stanju tih četničkih jedinica nisu tačni. Prema najnovijim istraživanjima u Vojnoistorijskom institutu, njihovo brojno stanje krajem decembra 1944. bilo je: jedinice Komande zapadne Bosne (Bosansko-krajiški, 1. srednjobosanski i 2. srednjobosanski korpus) sa oko 7.500 ljudi, Majevički korpus oko 4.000, Trebavski korpus oko 4.300 i Ozrenski korpus (oko 1.200 ljudi — ukupno oko 17.000 ljudi. Razlika od 8.000 ljudi između stvarnog i prikazanog brojnog stanja pojavljuje se zbog toga što su četnički komandanti u brojnom stanju ljudstva pod oružjem prikazivali i ljudstvo bez oružja, ono koje je bilo samo na spisku (tzv. 1. i 2. čete). No i tako prikazano brojno stanje je, često, preuveličavano. U opširnom izveštaju od 23. januara 1945. Draži Mihailoviću o stanju u zapadnoj Bosni, Slavoljub Vra-nješević, komandant zapadne Bosne, ističe da je od komandanta 2. srednjobosanskog korpusa Sergija Živanovića primio pismo u kojem ga ovaj optužuje da je on (Vranješević) »slagao g. Ministra, da zapadna Bosna ima 12 do 13.000 vojnika pod oružjem i da žali, što pred g. Ministra nije izneo sve što zna o radu u zapadnoj Bosni«. Mada je ovo pismo rezultat njihove lične netrpeljivosti, Vranješević u ovom izveštaju potvrđuje da njegove jedinice ne predstavljaju vojničku snagu na koju Draža Mihailović može pouzdano računati. S tim u vezi, u izveštaju piše: »Snage sa kojima raspolaže ova komanda nemoguće mi je pokrenuti iz prostog razloga, što uopšte ne raspolažemo ni najmanjim količinama municije, jedva svaki naš borac kao i automatska oruđa imaju toliko municije, da dadu najmanji otpor, ako budu napadnuti od strane neprijatelja, te da se izvuku i izbegnu borbu« (Arhiv VII, Ča, k. 206, reg. br. 16/2). 5 Brojno stanje četničkih jedinica pod komandom Komande Srbije krajem decembra 1944. bilo je 19.960 četnika, a pod komandom Crne Gore i Sandžaka 7;500 četnika. Osim ovih četničkih jedinica, u istočnoj Bosni se tada nalazilo i 5.320 četnika koji su potpadali pod Komandu istočne Bosne i Hercegovine (Drinski, Romanijski, Zenički i ostaci Nevesinjskog korpusa). 6 Na karti 1:100.000: Zelinja (srpska, G. i D.) i Jelovče Selo. 7 Komandant Crne Gore, Boke i Starog Rasa je 21. februara 1945. izvestio Dražu Mihailovića da ne može postupiti po toj zapovesti pošto su mu sve snage, osim jednog puka i štapskog bataljona, angažo-vane u borbama protiv NOVJ i na obezbeđenju bolnice i izbeglica (Arhiv VII, Ča, k. 138, reg. br. 14/4). Međutim, to nisu bili stvarni razlozi neangažovanja, već odluka da svoje jedinice ne zadržava u istočnoj Bosni, već da ih prebaci na teritoriju pod kontrolom zapadnih saveznika. Opširnije o tome vidi dok. br. 153.
|