IZVESTAJ ŠTABA 3. BRIGADE OZRENSKOG ČETNIČKOG KORPUSA OD 18. JANUARA 1945. DRAŽI MIHAILOVlĆU O STANJU U KORPUSU1 ŠTAB III BRIGADE OZRENSKOG ČETNIČKOG ODREDA Pov. br. službeno od 18 januara 1945 godine POLOŽAJ Gospodinu MINISTRU VOJNOM I NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE GDE BUDE Gospodine Ministre, Pišem Vam zato, jer znam nijedno drugo nadleštvo ni lice ne može ništa učiniti, da se kod nas Ozrenaca2 počne bolje i pametnije raditi. U današnjim prilikama, kad svi treba da radimo i upreg-nemo sve sile da prebrodimo ova teška vremena i dočekamo bolja, često mi dođe teško i vrlo nezgodno, jer niti mogu raditi kako treba, niti smem da prestanem raditi. Pri prolasku Vašem kroz Ozren videli ste sve nas »vodeće« ličnosti te porazgovarali s nama i svakog posavetovali kako treba raditi, i verujem da ste ipak mogli oceniti, da vodstvo Ozrena nije sposobno pametno komandovati Ozrenom. Pametnije bi se moglo raditi samo onda, kad bi u Ozren došlo bar još desetak sposobnih i čestitih ljudi, koji bi se raspodelili uz sve komandante, ali ne da figuriraju pored nas, i koji se samo podnose zato, što ste ih Vi dodelili, nego koji bi se pitali u svemu kao i mi a u pitanju vođenja borbe i komandovanja operacijama vodili prvu reč. Naši komandanti bataljona su većinom istaknutiji borci (a nisu svi ni to) ali skoro nepismeni, nisu u stanju sami voditi 200—300 boraca ni u Ozrenu a kamo li van Ozrena, što je i dosad trebalo raditi a u buduće će morati da se radi. Njima smo slični i mi komandanti brigada kao i glavne ličnosti u štabu korpusa. Da bogme, mi komandanti to ne priznajemo, jer hoćemo da budemo vodeće ličnosti, a osim toga pošto smo prosti ljudi, mi i ne osećamo svoje nesposobnosti, nego smo u svojoj prostoti uobrazili, da smo zaista sposobni, te ako među sobom ose-timo nekog sposobnijeg, kao po komandi, svi mu počnemo javno osporavati sve što on predloži pa makar to bilo na svom mestu i najbolje. Već skoro tri sedmice vodimo borbu sa partizanima3 u glavnom na terenu moje brigade, gde moja brigada dobiva najteže zadatke i iste obično izvršava, ali drugi brigadiri i ličnosti iz štaba korpusa to smatraju sporednim, a za to vreme borci iz drugih, njihovih jedinica, lutaju po svim selima, gde se ne ponašaju ni pristojno ni četnički. Cesto su moji borci umorniji, ali se ostavljaju na osiguranju dok njihovi idu u pozadinu na odmor, koga nisu zaslužili. Oni ugađaju svojim borcima i zadovoljavaju ih na štetu drugih, koji nisu iz njihovih sela, te time prave razliku među borcima. Povlašteni su borci samo iz dva-tri sela oko Doboja. Njima se pokazuje najpover-ljiva pošta o kojoj potpisani ni pojma nema. Propagande nemamo nikakve a neprijatelj samo buši. Po koja propalica a i nezadovoljnik (nekad i s pravom) prebegne partizanima pa štetu nanosi a ja se sam osećam nemoćan da tome stanem na kraj. Kapetan Ivanović4 koji nam je ranije došao i kome je do-deljena propaganda dosad nije ništa učinio, kao da ga i nema. Stakić Branko nikad nije bio konstruktivan ni dobrona-meran u radu pa ni sad. Od njega ne treba ništa dobro očekivati. Pored njega najnezgodnija ličnost kod nas jeste Đu-rić,5 načelnik štaba korpusa. Hoće da bude slušan, pitan i poštovan i kao ličnost i kao vojni »stručnjak«. Međutim, to je naduti i uobraženi mladić, usiljenog držanja (osobina prostaka) koji hoće da upravlja i komanduje, a svaka mu je naredba nemoguća, nepotpuna i neopravdana i sa vojničkog gledišta i sa gledišta pravičnosti. I sa takima raditi i take slušati, to je muka, to je nemoguće. Kad se porez traži nepravični su. Kad se nešto deli na brigade su pristrani. Snabdevaju i osiguraju svoja dva-tri bataljona, koji su garda vladajuće klike, a mi drugi, specijalno moja brigada oskudevamo. Naročito municijom. Od novca koji ste im Vi dali, dobio sam dva puta po 500.000 srp. dinara a ostalo su zadržali za štab korpusa. Sto će njima novac, kad je vojska i snaga naša razvrstana u brigade. A skoro ni metka ne mogu dobiti od njih pa ni jednog zavoja.— Zlatnike čuvaju, kako kažu, a tražio sam da se raspodeli na brigade, ali ne daju. Brigada je igračka u njihovim rukama. Mišljenja sam, da im novac nije ni trebalo dati na slobodno raspolaganje, jer toliko poverenje ne zaslužuju. Molim za dejstvo, da se to promeni kako bi se počelo bolje raditi, jer ovako se dalje ne može. Naročito kad bi se krenulo dalje, pa bilo po naređenju Vrhovne komande bilo po nekoj sili. koja bi nas odavde isterala a do čega je već skoro došlo. Donosioc ovoga pisma, brat Danilo Milošević, intendant ove brigade je moj najbolji saradnik, te može i usmeno sve ovo obrazložiti. Sve nisam mogao napisati, jer bi bilo i previše. S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU! Komandant brigade, Mirko M. Topić M.P.6 7Dati mu 3 oficira 1  za nač. štaba 2  za kom. Bat./instruk.[tora] 1 radioteleg.[rafistu]on ima stanicu 1  Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 196, reg. br. 3/2 (BH-V-7412). 2  Odnosi se na Ozrenski korpus (do jeseni 1944. Ozrenski odred). Obuhvatao je prostoriju između reka Bosne i Spreče i planine Konjuha. 3  U dolini Spreče borbe protiv četničkih snaga vodili su delovi 23. i 38. divizije NOVJ. Opširnije o tome vidi Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 32, dok. br. 25, 70, 86 i 101. 4  Bogdan, rezervni kapetan, šef propagande i obaveštajne službe Ozrenskog korpusa. 5  Cvijetin, načelnik Štaba Ozrenskog korpusa. 6  Okrugli pečat: -Štab III. brigade Ozrenskog četničkog odreda«. 7  Belešku je olovkom dopisao Draža Mihailović. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument