BR. 39 PREDLOG PRELIMINARNOG SPORAZUMA KOMANDE OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD 11. JANUARA 1942. KOMANDI ITALIJANSKOG 6. ARMIJSKOG KORPUSA O MEĐUSOBNOJ SARADNJI1 KOMANDI VI. ARMIJSKOG KORPUSA DUBROVNIK Četnička komanda2 koja je uvek do sada bila voljna da3 spreči i izgladi sve eventualne sukobe, koji bi mogli da nastanu između vojske Kraljevine Italije i četnika i ovog puta je odredila svoga delegata da vodi razgovore sa gosp. kapetanom de Matteisom,4 koji je prijateljski 8-og ov. m. došao u Fojnicu u tom cilju.5 Prilikom vođenja tih razgovora, koji su bili u prijateljskom duhu delegat četničke komande6 ima da stavi sledeće primedbe: Da je četnička komanda7 prilikom vođenja ovih pregovora bila u težem položaju, jer je četnički delegat bio u nemogućnosti da održava vezu sa svojom komandom usled vremenskih neprilika a isto tako, da nije bio u mogućnosti da se obavesti o situaciji nastaloj u vezi pisma, koje je uputio gosp. general Draža Mihajlović8 a zbog koga je pisma doveden četnički delegat od strane italijanskih trupa u Mostar, te četnička komanda još uvek ne zna da li je to pismo stvarno došlo italijanskim trupama. Uprkos svega toga a u želji da sa vojskom Kraljevine Italije dođe do mirnog rešenja svih sporova,9 a u interesu srpskog življa, za koji italijanska komanda pokazuje velike simpatije, četnička komanda je slobodna, da podnese vojsci Kraljevine Italije sledeće predloge, koji bi zadovoljili jednu i drugu stranu. 1) U slučaju da italijanske trupe eventualno zauzmu zonu istočne Bosne u mestima, u kojima se sada nalaze četničke trupe,10 sve do momenta dok italijanske trupe ne bi upotrebile svoje oružje protiv četnika, jer će kao i do sada postojati prijateljstvo između četnika i italijanskih trupa, četničke trupe neće nikada upotrebiti oružje protiv Italijana.11 2) U tom slučaju italijanske trupe se obavezuju, da neće tražiti12 razoružavati četničke trupe u krajevima, u kojima one13 imaju sada punu vlast, jer je četničkim trupama oružje potrebno za slučaj hrvatskog napada,14 kada se italijanske trupe povuku. 3) U svima srpskim krajevima u istočnoj Bosni, koji treba da budu okupirani, gde su katolici u manjini, uspostaviti srpsku civilnu upravu pored italijanske vojne. U tim krajevima ne mogu postojati garnizoni hrvatske vojske. To isto važi za srezove Gacko, Ulog, Kalinovik i Nevesinje. 4)U krajevima koji bi eventualno mogli biti okupirani od italijanskih trupa, treba dati stvarne garancije za zaštitu slobode, lične i imovinske, verske i nacionalne srpskog stanovništva. 5) U krajevima, koji eventualno treba da budu okupirani od italijanskih vojnih snaga, treba razoružati sve ustaše ma pod kojim vidom oni bili naoružani, kao što je ustaška bojnica, pomoćna žandarmerija, građanska i seoska milicija. 6) Da se izvrši strog nadzor nad radom hrvatske vojske, koja iza leđa četnika oruža partizane i ustaše, kao što je slučaj sa Borcem,15 gde je hrvatska vojska, krišom od italijanske vlasti, naoružala ustaše i dala im 4.000 pušaka, veliki broj mitraljeza i municije, pa time ih potakla da izazovu krvavu borbu, koja i sada traje. 7) Pošto se ovakvom saradnjom sa italijanskim vojnim vlastima, naročito puštanjem italijanskih trupa bez borbe u mesta oslobođena od strane četnika, daje mogućnost komunistima za propagandu protiv četnika, to, kao moralnu protutežu ovoj propagandi, tražimo da se reši najbolnije pitanje srpskog naroda u ovim krajevima, a to je pitanje interniranih Srba, koji umiru u hrvatskim logorima, i njihovo vraćanje kućama, daće nam najbolje oružje protiv propagande protiv nas u vezi sa ovom saradnjom. 8) Četnička komanda će sklopiti trgovački ugovor sa italijanskom komandom u cilju razmene artikala, koji su najpotrebniji jednim i drugim. Četnička komanda može da da italijanskoj vojsci meso i kožu a u zamenu bi tražila životne namirnice, koje italijanska komanda ima. 9) Ovaj preliminarni sporazum stupa na snagu kada ga od strane četničke komande potpiše i major gosp. Boško Todorović,16 koji će dati svoje punomoćije gosp. Milanu Šantiću17 i preko njega dostaviti ga gosp. kapet. de Matteis-u, odnosno komandi italijanske vojske u Dubrovniku. Detalji ovog preliminarnog sporazuma utvrdiće se naknadno sa pretstavnicima italijanske vojne sile. Ovaj preliminarni sporazum izrađen je u tri jednaka primerka, od kojih je jedan predat gosp. kapet. de Matteis-u a dva primerka nalaze se u rukama četničkog delegata potporučnika Petkovića.18 Mostar, 11 januara 1942 g. Četnički delegat potporučnik i sudija: Mutimir V. Petković19 Odobravam prednje predloge, koje je u ime Komande bosansko-hercegovačkih četničkih odreda uputio Komandi VI. armiskog korpusa Carske i Kraljevske vojske četnički delegat rez. art. pporučnik Mutimir Petković. Art. major Boško P. Todorović Komandant operativnih jedinica Istočne Bosne i Hercegovine 1 Kopija originala (pisana na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 231, reg br. 5/6 (BH-X-34). Tekst je na više mesta, olovkom, ispravljao B. Todorović. Komandi 6. korpusa poslat je original bez tih ispravki (Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 2, dok. br. 10). 2 Taj naziv je precrtan i, olovkom, dopisano: »Komanda Bosan-sko-hercegovačkih Četničkih odreda«. 3 Tri reći u nastavku su dopisane olovkom. 4 Anđelo de Mateis (Angelo de Matteis), načelnik obaveštajnog odeljenja Komande italijanskog 6. armijskog korpusa (Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 2, dok. br. 10). 5 Ocenivši da nisu postignuti očekivani rezultati u saradnji sa lokalnim četničkim komandantima u borbi protiv partizanskih snaga na okupiranoj teritoriji istočne Bosne i Hercegovine u 1941. godini, Komanda italijanskog 6. armijskog korpusa je odlučila da saradnju postavi na širu osnovu i da je utvrdi u direktnim pregovorima sa četničkom komandom operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine. Tu misiju je poverila kapetanu de Mateisu i to je bio cilj njegovog dolaska (Arhiv VII, italijanska arhiva — dalje IA — k. 425, reg. br. l/5a: izveštaj obaveštajnog odeljenja). 6 U originalu reči: »delegat četničke komande« su precrtane a na mesto njih je dopisano »četnički delegat«. 7 Nakon Todorovićevih ispravki početak te rečenice glasi: »Da je komanda ,B. i H.C.O'« (bosanskih i hercegovačkih četničkih odreda). 8 Redakcija nije pronašla to pismo. 9 Reč je o odbijanju četničkih zahteva da italijanske trupe napuste Kalinovik, Ulog, Gacko i Nevesinje i da vlast u tim mestima predaju četnicima (tom XIII, knj. 2, dok. br. 10). 10 U prvoj polovini januara 1942. četnici su u istočnoj Bosni držali područje: Zvornik, Višegrad, Rogaticu, Olovo i teritoriju u gornjem toku reke Drine. Od većih mesta pod četničkom vlašću bili su: Vlasenica, Srebrenica, Drinjača, Bratunac, Foča, Ustikolina, Goražde i Čajniče, dok su Rogaticu, Olovo i Han-Pijesak držali zajedno četnici i partizani. Teritoriju u gornjem toku reke Drine četnicima su predali Italijani (vidi dok. br. 31). 11 Uz taj stav je na margini napisan upitnik. 12 Ta reč je dopisana olovkom. 13 Ta reč je podvučena i uz nju je napisan upitnik. 14 Misli se na ustaški napad. 15 Vidi dok. br. 37, nap. 3. 16 Na kopiji je precrtano ime Boška Todorovića i dopisano: »Jez-dimir Dangić«. 17 Vidi dok. br. 44. 18 O toku i rezultatu pregovora vidi dok. br. 43, 45, 47, 49, 50, 52, 53, 55 i 57. 19 Tekst do kraja je, olovkom, Boško Todorović dopisao na poleđini dokumenta. Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument