BR. 38 DIREKTIVA KOMANDANTA OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD 9. JANUARA 1942. POTČINJENIM OFICIRIMA ZA POSTUPAK U SLUČAJU NAPADA ITALIJANSKIH I NEMAČKIH JEDINICA NA ČETNIKE1 Prilog 62 DIREKTIVA Za g.g. oficire operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine. Situacija je takova da svakog trenutka može doći do nemačko-italijanske invazije3 našeg oslobođenog dela Kraljevine Jugoslavije, a odnos snaga ne daje izgleda za naš uspešan otpor. U takvoj situaciji, svaki otpor bio bi štetan do krajnosti za srpsko stanovništvo u ovom kraju, a uz to uzaludan. Usled toga, preduzeće se blagovremeno strategijsko odstupanje jednim delom naših trupa, dok će drugi deo pod vidom Srpskih dobrovoljačkih četničkih odreda ostati sa stanovništvom radi njegove zaštite, makar i u saradnji sa okupatorom slično kako postupaju prilikom evakuacije teritorije sanitetski organi, opštinske vlasti i policije.4 Partizanske starešine biće upozorene da ne stvaraju izlišne žrtve srpskog življa. G.g. oficiri trebaju da imaju u vidu sledeće: 1) Zakletvi se može i mora ostati verni, predajući se neprijatelju kad drugog izlaza nema, a dotle ostajući sa poslednjim vojnicima koji se bore. 2) Borba se može i mora produžiti, prvenstveno tamo gde je najlakše, a to je u delu naše Kraljevine gde nema jakih okupatorskih garnizona i gde je okupator manje zainteresovan, t.j. u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i to u njezinom planinskom delu — Lici i Kordunu. 3) Borba ima dva vida — napad i odbranu — iako se ne može napadati može se dugo braniti, koristeći sva sredstva koja služe braniocu, naročito prikrivanje, kamuflažu i tajnost uopšte. 4) Sa gledišta međunarodnog ratnog prava naša borba biće uvek legalna i ispravna, vojnička i poštena: nikada ne zarobljeni ili oslobođeni dolazom u sastav slobodnih jedinica naše vojske, mi imamo pravo i dužnost da se borimo do zarobljavanja, do smrti ili pobede. 5) Sa nacionalnog gledišta naša borba biće uvek svetao dokaz naše narodne vitalnosti i nepobedljivosti. 6) Sa privrednog i socijalnog gledišta naša borba koris-tiće narodu u toliko što ćemo na terenu uvek moći bolje od svakog drugog, kao naši stari hajduci, da utičemo na pravičnu podelu privrednih dobara i izglađivanje socijalnih razlika. Imajući ovo u vidu treba uraditi sledeće: 1. Pripremiti već sada položaj — zabačeno selo i kuće — u koji će se oficiri povući sa vojnicima koji će ga pratiti u daljoj borbi. 2. Već sada prikupljati obaveštenja o najpogodnijem pravcu otstupanja ka zapadu od reke Bosne i Neretve. 3. Odrediti već sada vojnike koji će ostati u neprijateljskoj pozadini radi zaštite srpskog življa pod imenom srpskih četnika, snabdevenih legitimacijama i odrediti im starešine. 4. Odrediti vojnike koji će se pustiti na neodređeno ot-sustvo i pripremiti za njih objave (oni bez oružja i koji ne žele više da ga nose). 5. Odrediti vojnike koji će pratiti oficire u dalju borbu (oni koji se dobrovoljno jave za taj zadatak) i od njih formirati već sada nove trojke, desetine, vodove, čete i bataljone iz takozvanih Udarnih odreda.5 I u dosadašnjim udarnim odredima sposobnost vojnika za dalju borbu. 6. Stvoriti u sebi i kod svojih potčinjenih čvrstu volju za dalju borbu pod starim i svetlim geslom: S verom u Boga, za Kralja i Otadžbinu! 9. januara 1942. god. u Fojnici hercegovačkoj. KOMANDANT operativnih jedinica, major: Boško P. Todorović, s.r. 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom, i umnožen na šapirografu) u Arhivu VII, Ča, k. 170, reg. br. 46/3 (BH-V-1875). 2 Dopisano olovkom. 3 Radi se o ofenzivi nemačkih i ustaško-domobranskih snaga na slobodnu teritoriju istočne Bosne (poznata kao druga neprijateljska ofanziva). Počela je 15. januara 1942. i izvedena u dve etape (15—23. januara, romanijsko-birčanska operacija i 29. januara—7. februara, ozrenska operacija). Opširnije, vidi Zbornik NOR-a, tom II, knj. 1, str. 123—125, 142 i 143; knj. 2, dok. br. 106, 113, 12«, 152, 157; tom IV, knj. 3, dok. br. 13, 28, 33, 40, 50, 163; tom XII, knj. 2, dok. br. 1, 3—5, 9, 10, 12, 13, 17, 23; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 175—186; A. Džonlagić, M. Leković, Nemačka ofanziva na istočnu Bosnu januar—februar 1942, Beograd 1962. — Pre početka ofanzive Vrhovni komandant NOPOJ uputio je četničkoj komandi istočne Bosne i Hercegovine pismeni predlog da pošalje svoje predstavnike na pregovore radi raščišćavanja spornih pitanja i radi dogovora o zajedničkim dejstvima protiv neprijatelja (Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 3, dok. br. 11). Četnička strana nije prihvatila predlog, već je povela pregovore sa nemačkim i italijanskim okupatorom o saradnji u borbi protiv NOP-a. Opširnije o tome, vidi dok. br. 39—46, 48—51, 56—58; tom XII, knj. 2, dok. br. 23; Antun Miletić, O saradnji komandanta četničkih odreda istočne Bosne Jezdimira Dangića sa Nemcima, VIG, br. 2/1972, str. 135—145. 4 Tu koncepciju o upotrebi četničkih jedinica B. Todorović je precizno definisao u pismu od 19. januara kapetanu Sergiju Mihajloviću, komandantu četničkih snaga u rejonu Foče (Arhiv VII, Ča, k. 231, reg. br. 15/6; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 3, dok. br. 108). 5 Krajem decembra 1941. u istočnoj Bosni su postojala dva četnička odreda koji su nosili naziv udarni: 1. udarni odred četnika jugoslovenske vojske i 2. udarni četnički odred »Dušan Savić«. Prvi udarni odred je formiran u Čačku 1. oktobra 1941. od izbeglica iz Bosne i Hercegovine, a krajem meseca došao u istočnu Bosnu. Razbijen je od partizanskih snaga u drugoj polovini januara 1942 (Arhiv VII, Ča, k. 127, reg. br. 42/10, k. 170, reg. br. 17/4, k. 175, reg. br. l/l, mf. Lok. muz. 2/745; A NOR, k. 1641, reg. br. 12/13). O 2. udarnom odredu nema podataka. Međutim, B. Todorović je, 14. decembra 1941, izdao naredbu da se formiraju novi četnički udarni odredi koji bi trebalo da budu pod njegovom neposrednom komandom i »svom dušom odani svom Kralju« (Arhiv VII, Ča, k. 170, reg. br. 21/2). Tu zamisao nije uspeo ostvariti. Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument