| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BR. 199 IZVESTAJ DOBROSAVA JEVĐEVIĆA I MAJORA BAĆO-VIĆA OD NOVEMBRA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O PROBLEMIMA ISHRANE, ORGANIZACIJI PROPAGANDE PROTIV NOP-a I O ODNOSU PREMA MUSLIMANIMA I ITALIJANIMA1 Uvaženi Gospodine Ministre, čast mi je zajedno sa majorom Baćovićem dostaviti Vam sle-deći detaljan izveštaj iz svih oblasti naše aktivnosti u ovoi zoni: Pitanje prehrane. Ono je najvitalnije i od njegovog pravilnog rešenja, u koliko se rat ranije ne svrši, zavisi i uspeh naše akcije na spašavanju srpskog naroda. Radi njega gutamo i mnoge pilule u našem odnosu sa Italijanima. Kako smo ranije izvestili prvenstveno smo pokušali, da manjak na hrani nadoknadimo kupovinom u Italiji.2 Do sada smo uspeli uzeti jedan vagon graha, te jedan vagon marmelade, jedan vagon konzerviranog mesa i sardina, te oko deset hiljada kila graška i povrća druge vrste u konzerviranom stanju. Osim toga oko dva vagona brašna, ali brašno mnogo trošimo na hranu letećih brigada i nelegalizovanih odreda. Sada sam poduzeo energičnu akciju da dobijemo hranu za treću zonu3 (naša slobodna zona gde nema talijanskih trupa i to od Foče do Trnova). Tu smo prijavili Talijanima tri bataljona u Kalinoviku, Miljevini i Jahorini u ukupnoj jačini od devet stotina ljudi. Predočio sam Italiji da od tih bataljo-na u zimi zavisi sigurnost Hercegovine od partizanske invazije, a kako su terenski tako položeni, da su šest meseci izolova-ni od sveta zatražio sam od njih, da za te trupe odmah prebace hranu za šest meseci, to jest oko stotinu i šezdeset hiljada obroka. Oni su načelno pristali i ako to i izvrše, mi ćemo vas depešom izvestiti. Tim bi dobili ogromnu rezervu, koja bi nam mogla da sjajno posluži i za slučaj da vi naredite operacije opšteg karaktera u vezi sa svetskom situacijom. Osim gorepomenute kupljene hrane, mi smo kupili i imamo u našem glavnom štabu u Kalinoviku4 osam hiljada konzervi i osam hiljada dvopeka, te tri i po hiljade obroka vlažne hrane. Pored toga i ona hrana što je pošalju Talijani biće sva maga-zionirana u Kalinoviku. Zatim imamo isto osam hiljada konzervi još i osam hiljada dvopeka u Zovcmdolu u nevesinj-skom srezu. Narodu smo do sad nabavili za Hercegovinu dvadeset i četiri vagona soli, a komanda ima svoje rezerve u Kalinoviku vagon soli i u Trebinju pola vagona, te konačno šes-deset kvintala brašna u Foči dobivenog za so, a pored toga Fočanska brigada ima svoje rezerve četiri vagona žita. Konačno imamo od ratnog plena u Dobrom polju trideset kvintala belog brašna. I većina ostalih hercegovačkih brigada ima svoje posebne rezerve. Intervencijom Italije prisiljeni su Hrvati, da daju našim srpskim porodicama u Hercegovini iste obroke kao i drugom stanovništvu, što pre nisu radili. Predviđeno je da Hrvati do prvog decembra uvezu osamdeset vagona kukuruza i pedeset vagona krtole. Da bi zainteresovali sreske i brigadne komande za pitanje prehrane i da bi im davanjem inicijative omilili rad, mi smo rešili da decentralizujemo i brigu oko prehrane i pomaganje sirotinje. Ovim se načinom glavna komanda uklanja i zlonamernoj kritici protivnika. Tako smo svakom srezu u slobodnoj Hercegovini odredili da ste im Vi stavili na raspolaganje kao prvu pomoć po milion dinara.5 Za utrošak ove sume stara se posebni odbor za prehranu u kom su i komandant brigade i komandant sreza. Pola milio-na odbor ima da upotrebi za pomoć najsiromašnijim, za kolektivne nabavke hrane od Hrvata i Talijana, za zamene i itd., te konačno za lokalne pomoći sirotinji u novcu. Drugih pola miliona ima odbor da upotrebi za otkup vune i kože od naroda. Ova se vuna i koža plaća više nego je plaća država a upo-trebiće se na osnovu naših ugovora za zamenu za brašno sa Italijom i to u relaciji pet kg kukuruza za kg vune i tri kg kukuruza za kg kože ovčije. Ovo brašno će komanda također dati tim srezovima. Ovu pomoć su dobili srezovi Stolac, Lju-binje, Gacko, Bileće, Trebinje, Mostar, Nevesinje i Konjic. Novac koji su Italijani bili namenili vojsci a koji iznosi prosečno oko milijun dinara po srezu također smo primili i u celosti stavili na raspolaganje odborima za prehranu odnosnih sre-zova za nabavku hrane. Srezovi koji graniče prema Crnoj Gori, Goranskom, Foči itd. iz ovih sretstava kupuju so i menjaju tamo za žito, pa je i tim putem nabavljeno nekoliko vagona žita. Pored gornjeg naredili smo da se obustavi iz Hercegovine izvoz svih namirnica, a našem stanovništvu zabranili prodaju stoke već naredili da se kolje, soli i suši. U većem delu sre-zova prepustili smo sreskim odborima da vrše i jednu vrstu kolektivizacije oduzimajući od imućnijih višak stoke i dajući ga siromašnijim. Oduzetu stoku neki srezovi plaćaju a neki daju priznanice. Komanda za potrebe vojske počinje ove ne-delje da kupuje volove, koje će da kolje i suši. Nutrinjom koja nije za (sušenje hraniće se vojska, od otpadaka pravićemo sapun, loj čuvati za zimu, a sa ostalim hraniti svinje. Mislim zaklati najmanje pet sto volova a sve potrebne sušnice i ostalo imamo u našoj glavnoj bazi u Kalinoviku. Najteži nam je problem stanovništva, kome je pored gladi izgoreo i krov nad glavom. Jedan deo od tih već smo naselili u napuštenim kućama muslimana u Foči čiji spisak prilažemo,6 a hranićemo ih ako se mogne dobaviti hrana sa onim što ste nam javili da ćemo da dobijemo u Sandžaku. Srezu fočanskom smo dali posebne kredite za kupovinu duvana i oraha, koje ćemo također zameniti za brašno. Duvana ćemo skupiti oko jedan vagon. Bili smo ugovorili sa Italijom, da hranu koju kupujemo u Sandžaku transportujemo preko Višegrada u Foču, ali to će ići teško jer su baš naši prekinuli prugu kod Ustiprače. Napominjem još da mi primamo u celosti hranu za posadne čete, kako se međutim veći deo ljudstva nalazi kod svojih kuća, to mi imamo uvek ušteda, koje delimo sirotinji. Što se tiče ishrane istočne Bosne, koja je još u težim okolnostima, način njene ishrane i naše pomoći kod toga izneli smo vam u posebnom izveštaju o sastanku sa bosanskim glavarima.7 U vezi svega izloženog uviđate i sami da su sume, koje ste nam stavili na raspolaganje nedovoljne, pa vas ponovno mnogo molimo da nam [se] novac za ostvarenje našeg programa što pre doznači. Novac se troši striktno po programu što delegati vrhovne komande mogu uvek da utvrde u našem knjigovodstvu. Ovo napominjemo radi toga što smo saznali da su izvesna lica pravila kod vas primedbe o našem rukovanju sa novcem. Ovom prilikom napominjemo, da smo saznali, kako su vas obavestili, da i neke naše depeše ne odgovaraju istini ili čak da su svesno netačne. Kategorički tvrdimo, da nosimo punu odgovornost za sve što smo vas izvestili, te da je taj informator najordinarnije lagao. Pitanje nacionalne propagande i duhovna raspoloženja masa Propagandu ne sprovodimo u našoj zoni po šabloni, koja nam je dostavljena. Utvrdili smo prvenstveno, da u ovim krajevima pisana reč ni iz bliza ne može zameniti usmenu propagandu. Narod je primitivan i oni pismeni, to su samo u toliko što su prošli kroz osnovnu školu, ali niti čitaju niti za čitanje osećaju potrebu. Najteže je za narod pisati a većina redaktora naših Vidovdana nije tom poslu dorasla. Delovati mogu i biće čitani samo najkraći sastavi u kojima je sa malo reči sažeta neka velika misao jednostavnim narodnim jezikom, ili koja prigodna pesmica, koja se može i pevati. Jevđević nema za to vremena, a pogodnih novinara uprkos obećanjima iz Beograda ne dobivamo. Šantić je fizički slab i komotan i od njega ne možemo drugo tražiti nego da piše svoju knjigu. Mislili smo da dozovemo Grđića, ali sad zbog Birčaninove bolesti neophodan je u onoj zoni. Pristupili smo radi toga u glavnom usmenoj propagandi šaljući povremeno na teren narodne intelektualce iz sreza u srez, koji obilaze sela, drže sastanke i nevezano razgovaraju sa narodom o svim pitanjima koja ga zanimaju. Imamo stalno u pokretu desetak takvih ljudi od kojih su najglavniji doktor Tošo Perović,8 doktor Ukropina9 i bivši sreski načelnik Jojić 10 Agitacija prvenstveno antikomunistička ali se narod također i vrlo mnogo interesuje o budućem uređenju države. Poenta antikomunističke propagande nam je u tom, da bi formiranje komunističke Jugoslavije onemogućilo Srbima ne samo pravo na osvetu i naknadu žrtava, nego bi ih deklasiralo na građane drugog reda, pošto bi sve an-tisrpsko potražilo utočišta u komunizmu. Ideju ravnogorske države narod prima sa oduševljenjem, a naročito se u narodu raširila krilatica, da se oružje neće polagati, dok se takva država ne ostvari. Najviše obrađujemo princip socijalne pravde u novoj državi, jer se tek sada vidi koliko je predratna zemljoradnička propaganda raspirila klasnu mržnju u narodu. Narod sa negodovanjem prima svako pominjanje imena Jugoslavije, pa o njoj neće da čuje ni u konfederativnoj formi. Imamo također muku sa našom taktikom pomirijivosti prema poštenim Hrvatima i Muslimanima. Pojedine hrvatske oficire koje smo rasporedili gleda sa nepoverenjem, a još sumnjičavije se odnosi prema muslimanima koji metnu orla i kokardu. Biće težak problem zadržati mase pri konačnom obračunu, da ne plate i pravim i krivim. Prilikom operacija u Bosni svedoci smo bili najbestijalnijeg klanja dece od godinu i dve dana i to ne od pojedinaca, nego i od celih grupa.11 Iskonski instinkti počinju da bivaju predominantni u narodnoj duši. Isto tako smo utvrdili niz slučajeva ordinarne pljačke, ali se na to moralo gledati malo blaže, jer je ceo kult naše prošlosti i nacionalna epopeja protkana sa tim pojavama. O pojavama komunista u Bosni govorimo u drugom izveštaju,12 u hercegovačkoj zoni ima ih u nevesinjskom srezu, nešto konjičkom srezu i u tre-binjskoj šumskoj oblasti.13 Leteće brigade i njihove čete stalno su u akciji i svaku pojavu ugušuju u zametku. Najviše nam smetnja zadaje Petar Samardžić koji je filokomunistički raspoložen, a ima nezajažljive ambicije, koje nisu ni u kakvom srazmeru ni sa njegovom sposobnosti, ni sa njegovom snagom u narodu. Da bi i tu akciju paralisali postavili smo po njegovom pristanku za komandanta nevesinjske brigade inženjera Zečevića Vladu sa tim, da na tom položaju ostane kratko vre-me, dok sredi stvari. Ponavljamo iz prošlog izveštaja da ne postoji nikakva apsolutno opasnost od obnove komunista iznutra, ali da bi neka invazija komunistička jaka invazija sa strane našla mali deo pristalica u krajevima, koje smo napomenuli. Nastojali smo da svakoj istaknutoj jedinici nabavimo radioaparat, ali jedan deo aparata sad upotrebljujemo za radiostanice a sa druge strane netaktičnost londonskog spikera često nam više škodi, nego koristi. Mnogo uspeha imamo u Bosni sa rasturanjem fotografija naših vojnih manifestacija i pokreta. Sa tim operišemo i u neoslobođenim gradovima. Kada bi vi mogli da sa padobranom spustite jednog radiooperatora sa kamerom koji bi snimao naša popaljena i uništena sela, gradove u kojima smo apsolutni gospodari i revije naših trupa, pa kad bi se sa tim materijalom operator sa podmornicom vratio u Englesku, to bi ogromno podiglo u svetu našu akciju a ostalo bi istoriski dokumenat i za budućnost pa vas molim razmislite o tome. Odnosi sa muslimanima. Po vašoj želji ta se akcija nastavlja, pa vam prilažemo pismo dra Popovca.14 Sa četama ćemo morati obustaviti eksperimenat, jer nam to kod našeg naroda više škodi, nego li kod njih koristi. Inače je apsolutno tačno, da se muslimani sve više osveš-ćuju i da bi hteli u velikom broju biti uz nas, ali samo bez direktne akcije. Sa obzirom na nezgodne posledice stvaranja muslimanske milicije u Sandžaku, mi smo za sad sprečili naoružanje muslimana. Kad smo saznali pre njih, da je to intencija Italije, pozvali smo ih da zatraže naoružanje u sporazumu sa nama, a Italijanima su drugi ljudi predočili opasnost od te zajedničke akcije i oni su odustali od naoružanja, dok smo mi u očima muslimana pravi u tom pitanju. Da su ih oni naoružavali, uvuklo bi se masa nekontrolisanih elemenata, ovako onima koji su sigurni možemo i mi dati oružje. Njihove hodže po našem savetu su primile poziv da u Rimu posete jerusalimskog muftiju i u Italiji su govorili protiv hrvatske države. Prema lokalnim prilikama prilagođavaćemo tu taktiku saradnje negde otvorenije, negde slabije. Tačno je apsolutno, da su u stolačkom srezu zajedno sa nama pobili hrvatske ustaše. Šaljem vam izveštaj o bauksitnoj industriji u Hercegovini.15 Sada su u našoj zoni u stolačkom srezu počeli radovi. Direktori su Česi saboteri i mi ćemo uraditi što bude trebalo. Šaljemo ujedno prepis pisma žene pokojnog komandanta sreza Stevana Zvicera, koji je poginuo u Jajcu. Zatim prepiše nekoliko hrvatskih poverljivih izveštaj a, koje je dostavio Alfon-zo, nekoliko komunističkih letaka, te jednu kovertu s pečatom pukovnika Stanišića. Pitanje odnosa sa Dinarom. Iz naših depeša videli ste, kako je prošla operacija u Prozoru.16 Radi pokolja, koji su naši izvršili, zaista su nas talijanske armijske vlasti ultimativno pozvale, da odmah napustimo tu zonu,17 a u isto su doba nemačke trupe krenule prema nama. Mi smo se morali povući ili zaratiti sa njima. U to je vreme vojvoda Birčanin bio teško bolestan. Nijedan se njegov vojnik nije makao čitavo to vreme. Vesti da su naše operacije zaustavljene, kada su krenuli ustaše u saradnju itd., obična su čista fantazija. U Dinari radi vojvodine bolesti stvari ramlju i izbija nezadovoljstvo, pisali su mi Niko Bartulović i dr. Arnerić18 u tom smislu, ali nisam ništa poduzimao jer vojvodu poštujem, a on nije kriv da ga je teška bolest onesposobila za uspešan rad. Iz tih razloga a radi njegove osetljivosti obustavili smo i razgovore o dolasku Mačekova delegata, koji je stigao u Split i preko Bartulovića obratio se meni. Oni su tamo bili savršeno bez inicijative, čak ni novac nisu mogli da prenose, ali je sad Birčanin izradio da kapetana Kostica19 prate karabinieri i može da prenosi novac. Nama je prosto nemoguće probiti se radi veze do Dinare, ako oni ne naprave sa svoje strane pokret barem do Livna. Pitanje odnosa sa Italijanima. Kao što smo javili u depešama oni pokušavaju, da milicioni-raju što više naše trupe, ali svi pokušaji ostaju na papiru. Odustali su od oficira u trećoj zoni kod naših bataljona i pristali su da nama a ne vojsci predaju pare, koje su bili name-nili kao platu vojnicima. Tačno je da su sve više nepoverljivi, ali i ne pomišljaju ozbiljno da sa nama kidaju. Sve vesti takve prirode kupe se od raznih viših i nižih talijanskih oficira, koji u društvu svašta govore a i sami nemaju pojma o političkoj liniji njihove glavne komande. Molim vas da verujete da mi imamo mogućnosti da na izvoru pratimo njihove name-re i da nas sigurno neće zaskočiti. Kako smo javili u depeši dr. Svilokos nije u vezi sa nama uhapšen, nego radi toga što su ga optužili da je muž njegove sestre komandant podmornice koja operiše u Jadranu a on da mu daje obaveštenja. Optužen je kao špijun, a ja ću ga osloboditi, ako je to uopšte ikom moguće. Oni drugi četnici su uhapšeni da Italija može dokazati da je primenila sankcije zbog uništenja, pokolja i prote-rivanja Hrvata iz celog sreza stolačkog, gde se radi o deset do petnaest hiljada ljudi. Napominjemo da je ta akcija počela protiv našeg izričnog naređenja, te da su uhapšeni ljudi optuženi ne radi tog dela nego radi običnih pljački i zločina, koje su naknadno počinili. Ipak ćemo i njih osloboditi, a slali smo depeše, bojeći se da niste izvešteni, da mi nećemo da se zauzmemo za pravedno progonjene naše ljude. Ovom prilikom primećujemo, da depeše upućene Alfonsu dostavljamo uvek kada neko odlazi u Dubrovnik, a u tim posetama bude često razlike po desetak dana. Posebnog kurira ćemo radi troškova da šaljemo onda, kada to izrično naredite. Sa verom u Boga za Kralja i Otadžbinu! D. Jevđević Baćović
Ps. Molim da se čika Branku izruče moji najlepši pozdravi, moje čestitke na odlikovanju i moje želje da što pre dođe kod nas. Jevđević Ps. U Culinama u Srbiji krije se sada poznati komunista kapetan Marković20 koji je mnogo zla naneo srebreničkom i vla-seničkom srezu. Boravi tamo sa još jednim oficirom komunistom i trebalo bi ga likvidirati jer se sprema u Bosnu. 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, reg. br. 54/4, k. 170 (BH-V-2085). Dokumenat je bez datuma, ali se iz njegovog sadržaja može zaključiti da je pisan u drugoj polovini novembra 1942. 2 Vidi dok. br.114. 3 Vidi dok. br. 198. 4 U tom mestu se nalazila Komanda operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine. 5 Novac je dobijen i od italijanskog okupatora (vidi dok. br. 183 i 191). 6 Tim spiskom redakcija ne raspolaže. 7 Reč je o sastanku u s. Jabuci 8. septembra 1942 (Arhiv VII, Ča, k. 280, reg. br. 6/1). 8 Todor Perović Toša, advakat iz Trebinja. 9 Vaso, sudija iz Trebinja. 10 Milivoje, pre rata sreski načelnik u Bileći. 11 i 16 Te zločine četnici su izvršili na području Prozora prilikom učešća u italijanskoj operaciji »Alfa.«. Opširnije o tome, vidi dok. br. 174. 12 Tim izveštajem redakcija ne raspolaže. 13 Vidi dok. br. 130, nap. 3. 14 Vidi dok. br. 194. 15 Tim izveštajem redakcija ne raspolaže. 17 Vidi obaveštenje italijanske komande »Superslode« od 18. oktobra 1942. o sadržaju sporazuma s poglavnikom u vezi sa četničkim formacijama — Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 2, dok. br. 114. 18 Dr Juraj, advokat iz Korčule. 19 Mlađan. 20 Predrag Marković Alimpije.
|