| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BR. 198 PROMEMORIA POLITIČKOG DELEGATA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA ZA ISTOČNU BOSNU I HERCEGOVINU OD NOVEMBRA 1942. KOMANDANTU 2. ITALIJANSKE ARMIJE O AKTUELNIM PITANJIMA SARADNJE I MERAMA ZA NJENO PRODUBLJIVANJE1 Pro memoria Ekselenciji Komandantu Druge Armije. — Sušak. Predloži za ojačanje i produbljenje saradnje četnika sa italijanskom armijom, za puno i konačno smirenje i red u Hercegovini i Istočnoj Bosni. PITANJE NARODNE PREHRANE Kako sam ranije izvestio, Hercegovina i Istočna Bosna u onom delu, koji je pod vašom kontrolom i u najsređenija vremena pasivne su za hiljade vagona hrane. Uprkos svim obećanjima hrvatska vlada ne šalje ni jednog grama hrane u srezove, koji su okupirani od vaših trupa sa očitom namerom, da usled gladi izazove u tim krajevima anarhiju i revoluciju i tim diskutuje2 Vas. Potrebno je svim sredstvima prisiliti Hrvatsku da i u te srezove pošalje bar one količine hrane, koje daje stanovništvu u ostalim krajevima, premda je svugde stanovništvo bogatije od našeg. Mi smo od naših sunarodnika u zoni Višegrad, Rudo i Plevlje kupili za našu sirotinju dvadeset vagona hrane. Svako je prodao samo višak i zbog toga ishrana Crne Gore neće stradati. Potrebno je izraditi odobrenje od guvernera Crne Gore, da se ta hrana može izvesti u naše krajeve i da se može transportovati kao vlasništvo talijanske vojske željeznicom, gde željeznice ima (Višegrad—Foča). Bataljonima u Istočnoj Bosni koji su legalizovani, šalje se hrana u razmacima od petnajest dana. Čitava ta zona nepristupačna je svakom transportnom sredstvu od decembra do marta i potrebno je narediti, da se do marta pošalju odmah potrebne rezerve, jer će vojska u sred zime ostati bez hrane, što može da ima neugodnih posledica. Prošle godine cele zime armija je talijanske garnizone hranila pomoću avijona. Radi se o bataljonima Ulog, Kalinovik, Miljevina i Jahorina.3 Potrebno je odobriti nam, da možemo za svoj novac nabaviti u Italiji i izvesti u većoj količini marmolade i suhog voća. PITANJE STRATEŠKOG OSIGURANJA I SMIRENJA U NESIGURNIM SREZOVIMA Najvažnije su tačke za obezbeđenje Hercegovine Kalinovik i Konjic. Ko drži Kalinovik gospodari saobraćajnim vezama Crne Gore, Bosne i Hercegovine, pa su i prošle godine tim putem komunisti zarazili Hercegovinu. U Kalinoviku imamo odličnu trupu, samo jedan od najvažnijih bataljona »Ja-horina« koji drži pozicije na planini Jahorini nije legalizovan i ne dobiva hranu i ako je u sastavu talijanskih trupa učestvovao u svima borbama od aprila do danas i izgubio u Hercegovini devetnajest ljudi (mrtvih).4 Sve spiskove oficira toga bataljona ima na raspolaganju, kao i spiskove vojnika armis-ki šesti korpus, i pošto se radi samo o tristotine ljudi, molim da se odmah izvrši legalizacija toga bataljona. Druga je važna tačka koja brani Hercegovinu Konjic. U srezu Konjic legalizovan u proljeće jedan bataljon muslimana. Međutim, Srbi koji imaju hiljadu pušaka i koji su u proljeće ove godine pobili sve komuniste na svom terenu,5 nisu još legalizovani i ako su svi spiskovi davno već dostavljeni armiji, te premda nam je to mnogo puta obećano. Srez Konjic nastanjen je od Muslimana i Srba čije su zone podeljene. Dok postoji samo Muslimanski bataljon, nelegalizovani Srbi su nezadovoljni i mogu biti povoljan materijal za komunističku propagandu, jer komunisti iz zone oko Prozora svakodnevno nasrću.6 Naprotiv sa legalizacijom tristotine ljudi stvoriće se odlična brana svakom njihovom pokušaju i psihološki smiriti duhovi između Srba i Muslimana, jer su najmirniji, kada su obe strane naoružane. Isti slučaj kao sa Konjicom je i u srezu Mostaru, gde imamo preko hiljadu pušaka i gde bi također trebalo lega-lizovati u Srpskoj zoni sreza jedan bataljon, kao što postoji Muslimanski u njihovoj zoni toga sreza. Konačno u srezu Ljubinje—Ravno, gde imamo hiljadu i dvesto pušaka i gde je čisti Srpski elemenat, nemamo ni jednog kontrolisanog i lega-lizovanog vojnika. Spiskove za jedan bataljon u tom srezu, kao i za gore pomenute, nalaze se takođe u šestom Korpusu. Za svega hiljadu dvesta novolegalizovanih i hranjenih ljudi možemo da postignemo punu političku i vojnu sigurnost u ce-loj Hercegovini, te molim Ekselenciju da to uvaži i izda shodna naređenja, ovo je apsolutna potreba i od svih mojih pred-loga najvažnije.7 PITANJE UNUTRAŠNJIH ODNOSA ČETNIKA PREMA VOJNIM ITA-LIJANSKIM VLASTIMA Prema sporazumu sa Vašom Ekselencijom8 utvrđeno je, da se sve naredbe italijanske vojske našim jedinicama imaju isključivo prenositi preko naših oficira. Tako isto odobreno nam je, da u jedinicama možemo kultivisati nacionalne naše ideale jer se inače nemože zamisliti ideološka borba protiv komunizma. Ranije je naša organizacija spadala direktno pod Komandu Korpusa, a sad je to preneto na divizije od kojih svaka na svom teritoriju sarađuje sa našim jedinicama istoga teritorija. Usled toga se neke Divizije tačno pridržavaju sporazuma, dok druge vrše neugovorene akte presije. Na primer divizija Mesina u Pribilovcima naredila je da četnici skinu svoje orlove sa mrtvačkim glavama, dala im štambilj sa isključivo talijanskim natpisom, prisilila ih da se služe lektima-cijama sa čisto hrvatskom terminologijom i ja sam sa teškom mukom prisilijo četnike da se tome privremeno pokore, dok stvar ne izvidim sa Vašom Ekselencijom. U istoj diviziji uhapšeni su naši oficiri Gojko Nadaždin9 i Vidoje Šarić10 i bačeni u logor na Mamuli, a sve moje intervencije da je to nepolitički akt ostale su uzaludne. U mnogim slučajevima razoru-žavaju pojedince i grupe četnika bez stvarnog razloga, a to sve ide u račun komunistima, koji miniraju tim moju situaciju, sileći me ili da kao i oni uzimam stav protiv okupatora ili da mase prepustim njima. Zabranjeno je kod mnogih divizija da se naša unutrašnja korespodencija piše ćirilskim pismenima i ako je i sama armija ranije u svojim proglasima Srbima upotrebljavala ta slova, i ako i sad njemačka komanda javno u sred Sarajeva, obraća se nepravoslavnim, nego Srbima, ne latinicom nego ćirilicom, kako prilažem dokumenat vrhovnog njemačkog komandanta generala Fortnera.11 Ćirilica je naše i nacionalno i crkvenoreligijozno pismo i nema nikakve veze sa nekakvom iridentom. Dalje talijanske vojne vlasti priznaju od naših oficira samo komandante bataljona i nikoga više. Mi međutim imamo naše štabove, naše oficire za inspekciju koji obilaze trupe, naše itendante, koji se brinu o prehrani i bez svih tih oficira koji istodobno vrše antikomunističku propagandu mi bi davno propali. Kada vlasti nekog od tih oficira vide, oni ga zaustavljaju, u nekim, slučajevima i hapse, te se provocira veliko nezadovoljstvo. Konačno mi imamo u Hercegovini preko trideset bataljona od kojih je samo trećina legalizovana, pa i svi ti oficiri zajedno sa vojnicima služe redu i poretku.12 Radi toga je apsolutno potrebno, da se saopšti šestom korpusu daćemo mi prijaviti oko dvadeset oficira, koji su na raznim položajima i da oni imaju biti smatrani legali-zovani, kao i ostali. U vezi sa ovim treba ispitati pitanje plata vojnicima i oficirima. Mi niukom slučaju radi prestiža ne-možemo pristati da italijanski oficiri direktno vrše isplatu novca vojnicima, nego smo tražili da se novac plaća našim komandantima, a ovi da isplaćuju vojsci, jer mi dajemo novac i onim koji nisu legalizovani a u istoj jedinici služe sa lega-lizovanima.13 Neke su divizije uvidele, da je naše traženje opravdano i tako postupile, dok su druge uskratile i tamo niko nije hteo da novac primi. Molim da se i ovo pitanje reši. Ovde se postavlja i pitanje komunista koje uhvatimo i zarobimo u borbi. Vrlo neugodno deluje na narod, ako ih predajemo Italiji i to komunisti iskorišćavaju i mi želimo da takve zlikovce mi sami streljamo, pa molimo da se u tom smislu izdaju potrebna naređenja. Konačno mi smo tražili da osnujemo u zoni od bivših žandarma naše žandarmeriske stanice, čiji se organi u progonu komunista mogu slobodno da kreću po celoj zoni. Oni najbolje znaju svakog sumljivca lično, a ne treba ni spominjati da hrvatska žandarmerija u ovim krajevima ne postoji i da se ni jedan živ nebi vratio, ako bi i pošo izvan grada. Pošto se preko zime talijanske čete ne kreću po planinama, ovi naši žandarmi su jedini garancija reda i sigurnosti, pa molimo da se odobri njihovo slobodno kretanje po zoni i da se za te žandarme, kojih će u svemu biti u celoj Hercegovini dvestotine i pedeset odobri hrana. Isto tako da se odobri da iz svih bataljona formiramo jednu leteću trupu od dvesto ljudi koja će se u zimu moći da kreće po celoj Hercegovini progoneći partizanske agente i eventualne njihove grupe, koje uspeju da se ubace u našu zonu preko jataka. PITANJE OPREME NAŠIH BATALJONA Uprkos mnogobrojnim obećanjima dosada nismo dobili nikakva odela. Armata nam je obećala odela kaki boje ali nisu stigla. Isto tako nismo nikada mi za posadne čete dobili šatore i deke i ako se vojnici smrzavaju na položajima. Za sad je najpotrebnije, danam se bar za legalizovane trupe dade zimskih šinjela četiri hiljade. Napominjemo da je vrlo teško prisiliti trupe da ih uzmu u talijanskoj boji, paćemo ih morati obojiti u crno, ako drugih nemate. Isto tako nam se treba odobriti potreban broj cipela za vojsku. Za potrebe naših zimskih odreda apsolutno je potrebno da dobijemo tristotine skija, koje su nam već u nadležnim komandama obećane. Mi bez tih odreda nemožemo obilaziti ni trećinu zone, one će nam omogućiti punu kontrolu svih prelaza i svih granica a mi imamo potrebno obučeno ljudstvo. Napominjemo da u poslednjim borbama sa komunistima imamo veliku potrošnju municije a da je nikako nismo primali. Za dve hiljade ljudi u trećoj zoni koji čuvaju granice potrebno je dati po pedeset metaka, ukupno stohiliada metaka, jer se preko zime nemože dostaviti municija. Tako isto za naših osam bacača 81 mm po pedeset granata i za četiri mala bacača po sto granata, jer ih nemamo ni po dvadeset po oruđu. PITANJE INTERNIRANIH PO LOGORIMA Komandantu šestog korpusa dostavio sam spisak lica, koja se nalaze internirana na Mamuli, a za koje mi garantuje-mo da su posve ispravni u nacionalnom pogledu. Ova lica su najvećim delom zatvorena prilikom proletnjih operacija kada su ih nastupajuće trupe našle kod kuće u tadašnjoj psihozi smatrali za komuniste i deportirali. Drugi su opet internirani na osnovu neprovjerenih denuncijacija. Mi se borimo protiv komunista na život i smrt i nismo zatražili oslobođenje ni jednog lica za koga nismo sigurni da je politički ispravno. Akt oslobođenje učvrstio bi kod naroda veru u Italijansku pravdu, porodice oslobođenih bile bi najbolji saradnici, i osetilo bi se da postoji prava razlika između komunista i nevino zatvorenih. Za ovu svar naročito molimo da se Ekselencija zaintere-suje, jer je to pitanje humanosti i pravde. PITANJE NAŠE POMOĆI ČETNIČKIM ODREDIMA U DINARI Ekselenciji je poznato kakve gubitke i neprilike nanose i nama i talijanskoj armiji skoncentrisane partizanske bande u zoni Like i Severne Dalmacije, te Primorja. Naš je vitalni interes da definitivno uništimo te razbojnike, jer će nam inače na završetku rata još više jada zadavati kao i Vašim trupama. U tu svrhu mi smo voljni da pošaljemo u Dinaru dve hiljade naših najboljih boraca, koji bi im zadali smrtni udarac. Te trupe bi trebalo transportovati, željeznicom do Metkovića a brodom do Splita i opet željeznicom do Knina. Za njih bi tražili samo svi da dobiju cipele šinjele i dovoljno municije. Ćim bi se sastali sa našim odredima oni bi jednim ofenzivnim zamahom likvidirali famozne brigade proleteraca. Za ovo su Vam se obraćali odredi Vojvode Pukovnika Trifunovića,14 a i mi činimo to sa naše strane. Za ceo Balkan imalo bi ogromno značenje uništenje ovih bandi. PITANJE DOKTORA SVILOKOSA Po nalogu druge armije uhapšen je naš poručnik Dr. Nino Svilokos15 rodom iz Dubrovnika. To ne samo da je an-tikomunista par eccelence nego jedan od najubeđenijih prijatelja Italije. Njegovo hapšenje ne samo da je nezasluženo, nego je i velika taktička greška baš po talijanske interese. Mi uzimamo punu garanciju za njegovu političku ispravnost i molimo Ekselenciju, da ga na svaki način oslobode zašto će imati punu zahvalnost naših odreda. PITANJE NAŠIH ODNOSA PREMA HRVATIMA I NJEMCIMA Pojedine niže italijanske komande pokušavaju da nađu platformu pomirenja ili čak i saradnju između nas i odreda Hrvatskih i Njemačkih. Mi poštujemo obaveze prema njenim saveznicima.16 Ali kategorički izjavljujemo da nikada i niu-kom slučaju nemožemo zajedno istupati ni sa jednim ni sa drugima. Svaki takav pokušaj doveo bi do napada na te jedinice. Naši legalizovani odredi držače se lojalno obaveza da se ne mešaju u te stvari ali mi nismo u stanju zabraniti deset-hiljada naših nezavisnih četnika u njemačko-hrvatskoj zoni da brane svoje kuće i porodice od krvnika i zločina. Jedini put da se smiri Bosna, jeste da se iz nje odstrane Ustaše i preda na upravu talijanskoj vojsci.17 1 Kopija originala (pisana na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 231, reg. br. 10/6 (BH-X-38). Dokumenat je bez datuma i potpisa, ali se iz podataka koje sadrži može zaključiti da potiče iz druge polovine novembra 1942. i da je Dobrosav Jevđević njegov autor. 2 Tako u originalu, verovatno: diskredituje. 3 Ti bataljoni su sačinjavali Kalinovičku brigadu Romanijskog korpusa. 4 O učešću Jahorinskog bataljoma u borbama protiv partizana u Hercegovini (učestvovao je kao Bosanski odred) u proleće 1942, vidi dok. br. 92 i 114. 5 Četnici su, 6. juna 1942, izveli puč u Konjičkom bataljonu Sever-nohercegovačkog NOPO i tada u Dramiševu i okolnim selima (kod Ne-vesinja) ubili 27 partizana. Pučevi su nastavljeni 14. juna i u trodnevnim borbama u selima Glavatičevu, Zimlju, Bijeloj i Blacama (kod Konjica), poginulo je preko 30 partizana, oko 10 ranjeno i 12 zarobljeno. Ipak, bataljon se održao. Opširnije o tome, vidi Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 5, dok. br. 68; Hercegovina u NOB, str. 365—369. 6 Na području Donji Vakuf, Bugojno, Prozor u to vreme je dejstvo-vala Operativna grupa koju su sačinjavale 5. proleterska (crnogorska) i 10. hercegovačka NOU brigada. Formirana je po naređenju VS NOPOJ sa zadatkom da izvodi ofanzivne akcije na neprijateljske garnizone i komunikacije (Zbornik NOR-a, tom II, knj. 6, dok. br. 44; tom IV, kaj. 7, dok. br. 3). 7 Mostarska i Konjička brigada su legalizovane polovinom decembra 1942 (vidi dok. br. 208). 8 Vidi dok. br. 169. 9 i 10 Prema izveštaju Velike župe Hum od 17. novembra 1942, Gojko Nadaždin je uhapšen 26, a Vidoje Sarić 25. oktobra 1942 (Arhiv VII, A NDH, k. 229, reg. br. 33/7). 11 Johan Fortner (Johann) genaral-major, komandant nemačke 718. pešadijske divizije. 12 Decembra 1942. u Hercegovini su postojali Nevesinjski i Tre-binjski četnički korpus, koji su imali ukupno 28 bataljona (oba po, 14 bataljona). Opširnije o tome, vidi Arhiv VII, Ča, k. 171, reg. br. 24/4; k. 173, reg. br. 6/2 i k. 198, reg. br. 46/3. pregledi brojnog stanja i naoružanja pomenutih korpusa 13 O načinu isplate novca, dobijenog od italijanskog okupatora, vidi dok. br. 191. 14 U italijanskim dokumentima Ilija Trifunović Birčanin se pojavljuje kao pukovnik (Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 2, dok. br. 10), dok je u četničkim dokumentima on vojvoda. 15 Poručnik dr Nino Svilokos je od strane Baćovića bio upućen u Dubrovnik »sa ovlašćenjem da putem Dubrovčana Hrvata izazove sukob u Dubrovniku a na osnovu toga da Italijani istaraju Hrvate iz Dubrovnika« — kako stoji u tel. majora Petra Baćofvića od 18. septembra 1942. Draži Mihailoviću (Arhiv VII, Ca, k. 280, reg. br. 1/1). 16 Vidi obaveštenje italijanske komande »Superslode« od 18. oktobra 1942. o sadržaju sporazuma sa poglavnikom NDH u vezi sa četničkim formacijama — Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 2, dok. br. 114. 17 O svim .akcijama koje je preduzeo kod italijanske 2. armije Jev-đević je obavestio Dražu Mihailovića (vidi dok. for. 199).
|