Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
BR. 200 ZAKLJUČCI KONFERENCIJE ČETNIČKE OMLADINE CRNE GORE, BOKE KOTORSKE I SANDŽAKA OD 2. DECEMBRA 1942. O POSLERATNOM DRŽAVNOM I DRUŠTVENOM UREĐENJU JUGOSLAVIJE1 ZAKLJUČCI Prvodecembarske Konferencije četničke intelektualne omladine Crne Gore, Boke i Sandžaka održane u Sahovićima, 30 XI, i 2. 12. 1942. godine.2 Četnička intelektualna omladina Crne Gore, Boke i Sandžaka na svojoj konferenciji u Sahovićima, posle svestrane diskusije po svim pitanjima državnog i društvenog uređenja u budućoj otadžbini,3 donela je sledeće zaključke: 1.) Da buduća naša država treba da bude nasledna i ustavna monarhija — Kraljevina Jugoslavija kojom će vladati Kralj Petar II iz dinastije Karađorđevića, i u kojoj će Četnička Organizacija, u saglasnosti sa krunom biti za izvestan period vremena, potrebna za potpunu obnovu i preporod zemlje, jedini nosilac celokupne državne vlasti u zemlji. 2.) Granice buduće Jugoslavije moraju obuhvatiti, pored dosadašnjih i sve one pokrajine na koje imamo historijsko pravo, a koje su nam bile dosada nepravedno oduzete. Pored historijskog moraju se uzeti u obzir etnički, politički, ekonomski i strategijski razlozi. 3.) Buduća država treba da bude unitarna i u njoj će Srbi, Hrvati i Slovenci živeti u svojim oblastima na principu širokih samouprava. Između svih oblasti ima se uspostaviti neposredna terenska veza, kako bi ideja jugoslovenske zajednice bila što potpunija. 4.) Na teritoriji buduće države živeti će Samo Srbi, Hrvati i Slovenci. Nacionalnih manjina ne može biti. 5.) Privatna svojina je zajemčena, a njen obim mora se ograničiti zakonom u opštem interesu. Zemlja pripada onome koji je obrađuje. Veliki privatni posedi moraju se ukinuti i staviti državi na raspoloženje. Ovo će državi olakšati potpuno rešenje agrarne reforme. Agrarno pitanje mora biti rešeno potpuno i pravilno. Celokupna industrija mora biti u državnim rukama-Velika trgovina mora biti u državnim rukama, a mala u privatnim pod kontrolom države. Privreda treba da bude izgrađena na principu državnog zadrugarstva. Trgovački poslovi, novčani i kreditni zavodi moraju biti u državnim rukama. 6.) Nauka i umetnost su slobodne. Postojati će samo državne škole. Osnovno školovanje je obavezno i besplatno. Škole moraju davati moralno, nacionalno i praktično vaspitanje kako bi se izvela obnova nacije i kulture. U tu svrhu treba gimnazije svesti na potreban broj, a povećati i favorizirati srednje stručne škole, naročito poljoprivredne i zanatske. U cilju preporoda naroda, putem škole, vršiti strogu selekciju nastavnika i školske omladine. 7.) Crkva je državna. Pravoslavna crkva je nacionalna i svetosavska. Katolička crkva treba da bude administrativno odvojena od Vatikana, i da bude jugoslovenski nacionalna u duhu ideja Štrosmajera. Verska nastava je obavezna u svim osnovnim i srednjim školama. 8.) Sudije da budu nezavisni i stalni, da ne mogu biti lišeni zvanja niti uklonjeni sa dužnosti, premešteni i penzio-nisani bez odluke redovnog suda, da budu materijalno obezbeđeni sa automatskim napredovanjem kao i ostali činovnici. Sudije da budu birani iz redova četničke organizacije, kao i svi ostali činovnici. Advokati treba da budu državni činovnici. 9.) Opštine da budu teritorijalno što veće. Opštinsko osoblje će postavljati i plaćati država. Pri svakoj opštini po mogućstvu da postoji lekar, veterinar i poljoprivredni referent. Oni će svoje dužnosti obavljati kao državni činovnici, bez prava na privatnu nagradu. 10.) Obavezno se mora doneti: Zakon o korupciji, koji će tačno predvideti koja dela spadaju u dela korupcije Za korupciju postoji samo jedna kazna smrt. Zakon o ispitivanju porekla privatne imovine od 1918. do danas. Zakon o krivičnoj odgovornosti svih onih koji su doprineli bilo na koji način propasti države. 11.) Vojska treba da bude jaka, spremna i preporođena, kao garancija reda i bezbednosti države. Oni treba da budu nacionalna i moralna škola naroda. 12.) Žandarmerija treba da bude formirana iz četničkih redova i da stoji pod direktnom kontrolom četničke organizacije. 13.) Državni činovnici imaju biti nacionalno i moralno ispravni, iz četničkih redova, dobro nagrađeni i automatski unapređivani. Privatnih činovnika ne može biti. Ministri da budu državni činovnici, bez diskrecionih prava i dispozicionih fondova. Činovnicima ukinuti sve specijalne dodatke kao: nagrade, sezonske dodatke, paušalne, tantijeme i putne troškove. Žene mogu biti državne činovnice samo u oskudici muškaraca i to u specijalnim njima podobnim strukama. 14.) Štampa da bude glas pravde i istine, u službi nacionalne obnove. Dnevna štampa — žurnalistika, da bude rukovođena interesom naroda. Štamparska preduzeća moraju biti u državnim rukama. 15.) U novoj državi treba posvetiti naročitu pažnju propagandi u duhu programa četničke organizacije i ideologije. 16.) Onesposobljenim četnicima u boibi, kao i porodicama poginulih četnika po završetku rata treba ukazati najveću pažnju i pristojnu materijalnu pomoć. 17.) U duhu izloženih zaključaka, a u saglasnosti sa krunom, četnička organizacija će sprovesti državno uređenje i biti jedini nosilac celokupne državne vlasti do ostvarenja četničkog programa i stvaranja uslova za prelaz na šire ustavne slobode.4 1 Prepis originala (pisanog na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 15, ireg. br. 10/4. 2 Konferenciji su, pored pomenutih, prisustvovali i major Zaha-rije Ostojić (kao izaslanik Glavnog nacionalnog odbora Crne Gore) i kapetan Pavle Đurišić, koji je otvorio konferenciju. Pored radnog pred-sedništva izabrano je i počasno predsedništvo. Opširnije o toku i radu konferencije, vidi zapisnik sa konferencije u »Dokumenti o izdajstvu Draže Mihailovića«, knj. 1, dok. br. 6. 3 U vezi s tim pitanjima, vidi dok. br. 1. 34, 35, 70 i 85. 4 Prema dokumentu objavljenom u knjizi »Dokumenti o izdajstvu Draže Mihailovića«, zaključke su potpisali: Vukašln Vračar, nastavnik građanske škole, za šavnički srez; Batrić Ćorović, profesor, za beranski srez; Blagoje M. Janković, učitelj, za durmitorski srez; Mirko Vojvodić, za danilovgradski srez; Dragutin Kićović, za andrijevički srez; inž. Ra-domir Prelević, za nikšićki srez; dr Vojin Pajovć, za podgorička srez; Jovan M. Jovančević, sudija, za beranski srez; Miloš N. Jovović, profesor; N. Jovović, veroučitelj; Petar Dabanović. bivši urednik »Jugoslovenskog lista«, za barski srez; Radoš Tomašević, dipl. pravnik, za kolašinski srez; Mihailo Radović, adv. pripravnik, za cetinjski srez; Risto Pestorić, trgovac, za bokokotorski srez, Mihailo M. Burić, Miladin Perović, sudski poručnik, delegat iz Cetinja, i Vuksam J. Mrdak, dipl. pravnik, Bijelo Polje.
|