ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII - DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA - KNJIGA 3
Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


TROMESECNI IZVEŠTAJ UPRAVNOG ŠTABA KOMANDE 15. BRDSKOG ARMIJSKOG KORPUSA OD. 1. OKTOBRA 1943. VOJNOUPRAVNOM KOMANDANTU JUGOISTOKA O VOJ-NO-POLITIČKOJ I PRIVREDNOJ SITUACIJI NA TERITORIJI NDH1

Poverljivo

K-DA XV brd. AK. H.

Qu., 1. oktobra 1943. Upr. br. 136/43. pov.

Prilog za [2]

KTB Br. II

VOJNOUPRAVNOM KOMANDANTU JUGOISTOKA

Upravnom štabu

Beograd

Predmet: Upravni izveštaj za jul, avgust i septembar 1943 (četvrtgodišnji izveštaj).

I — POLITIČKA SITUACIJA

Politička situacija se još više pogoršala, nešto zbog političke i vojne situacije u Italiji i Rusiji, a ponešto zbog pojačane aktivnosti bandi u zemlji. Celo područje, izuzev većih gradova, treba smatrati banditskim. Na stanovništvo je veoma deprimirajuće delovalo to što su bandama ponovo prepušteni delovi zemlje koje je napustila nemačka vojska (to je bilo neophodno zbog oslobađanja snaga za jadransku obalu). Ranije oduševljenje stanovništva pretvorilo se u odbojno a delimično i neprijateljsko držanje prema nemačkom Ver-mahtu. Nemoć nemačkih okupacionih trupa da ugroženom stanovništvu pruže naj neophodni ju zaštitu od bandi poljuljala je ugled i početno oduševljenje prema nemačkim jedinicama. One imaju isključivo zadatak da obezbeđuju prugu Brod — Sarajevo — Mostar u pravcu obale i Sunja — Bihać — obala. Za greške i propuste vlade,[4] kao i za nepravilnosti, optužuje se Nemačka kao tvorac i pomagač hrvatske države. Pošto Nemci nisu preduzeli energične i efikasne mere za smirivanje zemlje, polažu se poslednje nade u Engleze i Amerikance. Veliki deo stanovništva praktično nema šta da izgubi i ne vidi više nikakvu mogućnost na koji bi način trebalo doprineti temeljitoj promeni sadašnje ili neke druge hrvatske vlade. Osim toga je znatno otežano izvršenje zadataka koji su postavljeni nemačkom Vermahtu jer je ukinuto prenošenje izvršne vlasti u Hrvatskoj i ne može se uticati na suverenitet poglavnika.

Danas se ne može Hrvatska smiriti samo vojnim sredstvima. Katastrofalne političke, upravne i privredne prilike u zemlji mogu se izmeniti samo energičnim merama, a naročto temeljitom političkom reformom.

Lošim ekonomisanjem i ustaškim kursom, vlada je izgubila svaki oslonac ne samo kod pravoslavaca i Muslimana nego i kod hrvatskog stanovništva. Vlada ima stvarni uticaj još samo u nekim većim gradovima. Vlast i autoritet države više ne postoji. Komunisti nesmetano ubiraju porez, u poljoprivrednim oblastima u žitu, održavaju analfabetske kurseve. U oblasti koja im je prepuštena, a koja se proteže preko cele zapadne i srednje Bosne, oni sada imaju svoju upravu preko narodnooslobodilačkih odbora. To su civilni odbori u selu i gradu koji su preuzeli poslove opštinskih i sreskih uprava (i vojnu privredu). Pored njih postoje i komunističke vojne vlasti u pozadini koje se sastoje od komandi oblasti za jedan ili više hrvatskih okruga, i komandi mesta, za veća mesta i važne čvorove. Ti organi vode policijske i privredne poslove i vrše kontrolu u pozadini, kao i regrutovanje za bande. Danas praktično postoji na velikim područjima — kako u selima tako i u gradovima — sovjetska država.[5]

U svim selima održavaju se priredbe sa ciljem vrbovanja i stanovnici su izloženi stalnom pritisku, tako da se osećaju nezaštićeni. Pasivno držanje vladinih organa veoma ide naruku komunističkoj delatnosti. Pravna nesigurnost, bespravnost i haotične prilike u velikim delovima zemlje karakte-rišu stvarnu situaciju. Više nisu zagarantovani život i imovina.

Veći deo činovništva je zatrovan, korumpiran, podmitljiv, nepravedan i nesposoban. Plate su tako nedovoljne da su činovnici direktno upućeni na mito. Dodatak na skupoću koji je vlada dodelila svim službenicima i nameštenicima u javnim službama (od 10000 do 20000 kuna) nema nikakvog značaja, s obzirom na pad vrednosti novca. Sposobni činovnici koji žele da rade ne mogu se probiti, jer iza njih ne stoji nikakva vlast koja bi ih štitila. Nedostaje nacionalne svesti i ideja vodilja. Kada iza sposobnih i vrednih službenika stoji jako moćno rukovodstvo koje ima korena u narodu, oni su onda u mogućnosti da ispunjavaju svoje dužnosti. Stanovništvo je raspoloženo ako ima odgovarajuće rukovodstvo. Široki krugovi naroda imaju jedino želju da žive u miru, redu i pravdi.

Međutim, hrvatska vlada nije u stanju da potpuno sredi prilike sopstvenim snagama i da se stara za mir i red. Ta. nesposobnost državne uprave u pojačanoj meri utiče i na snabdevanje stanovništva. Potpuno je opala poljoprivredna proizvodnja, nedostaje dobra organizacija u prikupljanju i podeli namirnica. Stalno rastu cene i inflacija.

Prilike u zemlji utiču na zabrinjavajući način i na. vojno snabdevanje (železničke pruge i putevi), kao i na industriju naoružanja i sirovina.

Zato su široki krugovi stanovništva do sada videli poslednji spas u nemačkoj upravi. Od nje se očekivalo-pravedno upravljanje zemljom, obezbeđenje ishrane, sigurnosti, mira i reda. Posle uzaludnog iščekivanja, sada je izgubljena nada u vladu koju bi usmeravala i kontrolisala. Nemačka, koja se naročito razume u to da ponovo oživi privredu.

Ekonomska beda i siromaštvo, nepravilno poslovanje, pomanjkanje brige za ishranu, nezadovoljstvo sa postojećim prilikama gone ljude iz dana u dan u redove bandita.. To koriste neprijateljske radio-stanice za huškanje naroda.

Muslimani se ni na koji način ne zalažu za hrvatsku državu jer im nije ostvarila njihove nade u agrarnu reformu, a oni moraju i dalje služiti kao gromobran u sukobima Srba i Hrvata. Zato krugovi muslimanskih intelektualaca žele ili nezavisnu državu Bosnu i Hercegovinu, u kojoj bi odgovarajuće narodnosti držale teritorijalnu upravu, a Muslimani bi u odgovarajućem procentu učestvovali u vladi i ne bi kao do sada zavisili od samovolje vlade u Zagrebu, ili žele protektorat pod čijom bi vojnom upravom imali odgovarajuće mogućnosti za razvoj i delatnosti. Za sve jače težnje Muslimana za nezavisnošću karakteristično je između ostalog i formiranje Muslimanskog odreda pod komandom bivšeg banditskog komandanta Huske Miljkovića.[6] Pod parolom: „Muslimani, ne idite u hrvatsku vojsku ili partizane, nego branite svoju imovinu od svih napadača, bez obzira s koje strane bi došli", vešto je iskorišćen večiti san Muslimana za autonomijom.

Reorganizovanje vlade naimenovanjem političara Mandića[7] za predsednika hrvatske vlade naišlo je na slabo in-teresovanje kod stanovništva. Mandić sa svoje 74 godine može malo uticati na poslove vlade. U širokim krugovima na selu postojala je nada da bi bivši vođa hrvatskih seljaka Maček[8] mogao da srneni poglavnika. Pregovori koji su već duže vremena vođeni sa umerenijim članovima bivše Hrvatske seljačke stranke, naročito sa Košutićem,[9] Mače-kovim zetom, imali su za cilj da pozitivne snage te, nekada najveće i godinama jedine, hrvatske partije pridobiju za saradnju sa vladom.

General Begić,[10] dosadašnji državni sekretar u Ministarstvu rata, naimenovan je za ustaškog doglavnika — to je najviši položaj posle samog šefa države. General Navratii[11] je postao ministar rata i komandant hrvatskih oružanih snaga.

Među katoličkim stanovništvom je prijem predsednika srpske vlade Nedića u firerovom Glavnom stanu pobudio strahovanja da je firer dao Nediću posebna obećanja za Srbiju.12 Za stav izvesnih hrvatskih krugova je karakteristično širenje glasina odnosno pretnji da bi srpski krugovi koji se oslanjaju na Nemce mogli posle rata svašta da očekuju, da će „folksdojčeri biti iseljeni i tako će se vršiti odmazda za sve".

Stanovništvo Bihaća tvrdoglavo širi glasine koje mogu da potiču jedino od neprijateljskih radio-stanica. Zato je tamošnja divizija naredila 19. 8. da se pokupe svi radio-aparati u Bihaću. Na osnovu tada još važeće izvršne vlasti, ovlašćena je SS-divizija „Princ Eugen" da u saradnji sa hrvatskim organima na području divizije pokupi civilne radio-aparate. Radio-emisije koje slušaju skoro svi stanovnici koji poseduju radio-aparate upućene su naročito pravoslavcima, obećavajući im utočište i bezbednost, a koristeći razlike u veri.

Za sreskog načelnika u Prozoru (05 km zapadno od Sarajeva) i njegovog vozača dokazano je da su aktivno učestvovali u prepadima na stanovnike — simpatizere Ne-maca, kao i u ubistvu 3 lica. Oni su 2. 9. javno obešeni u Prozoru.

U izveštajnom periodu su ponovo mnoge opštine i hrvatska nadleštva tražili vojnu zaštitu. Za obezbeđenje žetvenih radova i berbe kukuruza angažovane su nemačke pokretne borbene grupe. Ostalim željama se nije moglo udovoljiti jer su za raspored snaga bili merodavni isključivo vojni interesi.

O stavu izvesnih hrvatskih krugova govori naročito sledeći slučaj. Ustaški kotarski rukovodilac Bjaltas iz Jajca je na početku izveštajnog perioda zabranio ženskoj omladini u mestu da se druži sa pripadnicima nemačkog Vermahta. Zatim je šef policije u Jajcu pljuvao na ulici pred hrvatske devojke koje su viđene sa nemačkim vojnicima. On je uhapšen i hrvatske vlasti su povele protiv njega disciplinski postupak. Na traženje službenog organa, nadležno ministarstvo je naredilo da se smeni okružni rukovodilac.

Na početku izveštajnog perioda poginuo je kao žrtva atentata veliki župan iz Banje Luke dr Hadrović.13 On je uživao poverenje ne samo nemačkih vojnih komandi nego i sve tri narodnosti. Kako je sa hrvatske strane poverljivo saopšteno, u ustaškim krugovima se smatra da je Hadrović morao biti odstranjen.

II — ISHRANA I SNABDEVANJE

Ekonomska i nacionalna baza Hrvatske je poljoprivreda. Oko 80% zaposlenih otpada na poljoprivredu i šumarstvo, 7,4% na industriju, a ostatak na trgovinu i ostale grane. Poljoprivredna proizvodnja Hrvatske je znatno opala zbog iskorišćavanja od strane bandi i njihovog uznemira-vanja velikih oblasti. Zbog dejstva bandi, pojedini delovi zemlje nisu mogli biti na vreme obrađeni, niti je obavljena žetva. Žito su palili još u klasu ili u snopovima, uništavali vršalice, a partizani su odnosili ili uništavali zalihe žita da ih ne bi uzeli Nemci. Ipak nije došlo do sabotaža žetve u očekivanom obimu.

Ekonomski položaj stanovništva nije se poboljšao i pored prikupljenih žetvenih prinosa, pošto je mogao da se obuhvati samo delić zemlje. Žetva pšenice dala je prinose iznad proseka što se već godinama nije desilo. Takođe su dobro rodili raž i ječam, kao i voće i povrće. Kukuruz je slabiji zbog dugotrajne suše i vrućine. Ipak je veći deo žetvenih prinosa u rukama partizana. Oni su već počeli da uskladištuju velike zalihe. Prepadima na sela i gradove, pljačkanjem i odnošenjem namirnica i stoke — kao i vozila i opreme — bande obezbeđuju sebi ishranu i ugrožavaju snabdevanje zemlje. Državni sekretar dr Kraft[14] iz Generalne direkcije za ishranu u Zagrebu izjavio je da bi mogle biti pokrivene sve potrebe stanovništva i hrvatske vojske kada bi se moglo prikupiti bar 50% prinosa. Na drugoj strani su tvrdili da nije prikupljena ni četvrtina. Ti su podaci, međutim, dati da bi se već sada pribavilo opravdanje za njihovu nesposobnost da se reši problem ishrane.

Snabdevanje je veoma loše, naročito u većim gradovima. Bande planski ometaju dovoz namirnica u gradove. Naročito su se ponovo u Sarajevu pojavile znatne teškoće u pogledu ishrane civilnog stanovništva. Prema izveštaju 369 (hrv.) pd, do sada su ostale nerešene sve lične i pismene žalbe. Na telegram koji je sredinom avgusta uputio gradonačelnik neposredno Poglavniku, dobio je od njegove kancelarije obaveštenje da je za grad već utovareno 80 vagona brašna i 30 vagona krompira. Međutim, Generalna direkcija za ishranu je, prema saopštenju, do danas samo dala dispozicije, a utovar još nije izvršen. Nemački Ver-maht je iz zalihe dao na zajam po 40.000 kg brašna za 3 grada: Sarajevo, Mostar i Dubrovnik.

Stanovništvo vidi glavni uzrok nedovoljnog snabde-vanja i u lošem radu „Zempro", državne organizacije koja je nadležna za prikupljanje i podelu poljoprivrednih proizvoda. Zadruga „Sap", koja je odgovorna za snabdevanje radnika državnih i vojnoindustrijskih pogona, kao i folks-dojčerska poljoprivredna zadruga „Agraria" (severno od Save) rade bolje.

Posebne teškoće u pogledu snabdevanja civilnog stanovništva pojavljuju se u pri obalskoj zoni koja je do sada bila pod italijanskom upravom. Italijani su delimično spalili zalihe namirnica na selu i iskopali maslinjake. Rezervi ima samo za kratko vreme. Naređene su potrebne mere. Jedina uskotračna pruga sa jednim kolosekom Brod — Sarajevo — Metković koja dolazi u obzir je ionako preopterećena. Drugom prugom do obale Zagreb — Ogulin — Gospić — Gračac — Split odnosno Šibenik saobraćaju na pojedinim delovima partizani. Takođe je sumnjiv i brodski saobraćaj od Rijeke odnosno Trsta, ali je privremeno jedini put za snabdevanje civilnog stanovništva.

Gene namirnica i predmeta potrošnje rastu i dalje. Službeno utvrđene cene bezobzirno rastu i na javnim tržnicama. Službeni organi nisu ni sposobni ni voljni da obuzdaju takav razvoj. Do izuzetnog porasta cena dovodi i situacija što se zbog ometanja od strane ustanika ne mogu više snabdevati gradske tržnice proizvodima sa sela.

Mada za razne namirnice, tekstil i duvan postoji kontro-lisana proizvodnja i racionalizacija, oni se mogu većinom kupiti samo na crnoj berzi po veoma visokim cenama. Samo se mali deo stanovništva može snabdevati potrebnim namirnicama na crnoj berzi. Zaposlena lica i siromašniji stanovnici su ostajali praznih šaka. Glavni izvor nabavki postale su prevare i podmićivanja.

Glad vlada naročito među decom izbeglica. Briga hrvatske države za izbeglice krajnje je podbacila. Sve više ima nakaza, poremećaja u rastu i sklonosti ka oboljenjima. Nedovoljna ishrana se odražava i na radnu sposobnost stanovništva.

III — SAOBRAĆAJ

Zbog sabotaža i prepada, još se više pogoršao želez-nički saobraćaj. Miniranje pruga i skidanje koloseka skoro je duplo češće nego u prethodnom mesecu. Rušenjem pruga svakako je veoma pogođeno snabdevanje civilnog stanovništva i hrvatska privreda. Veliki gubici u vagonima zbog sabotaža i učestali napadi na lokomotive utiču na transport.

Takođe je ugrožen i saobraćaj skoro na svim putevima. On se može odvijati samo u konvojima.

Komunikacije su delimično veoma loše. Od hrvatskih vlasti je traženo da se poprave važni putevi za snabdeva-

nje i mostovi. Međutim, pokazalo se da hrvatske vlasti nedovoljno rade na važnim poslovima i posle ponovljenih prekora završavaju ih tek posle nekoliko meseci. Mnoge energične predstavke ostale su bez rezultata.

Popravkom mosta kod Karaule i onog kod Jablanice znatno se poboljšao saobraćaj na putu Sarajevo — Mostar Metković (obala).

IV — DELATNOST UPRAVE

Ukoliko su dopuštale službene dužnosti, jedinice su u svojim mestima smeštaja bile angažovane stavljajući na raspolaganje radnu snagu, zaprege i, po potrebi, kamione kao pomoć u žetvi.

Opunomoćenik rajhsfirera SS za Hrvatsku[15] formirao je nova policijska nadleštva.

Pošto deo hrvatskih stanovnika poseduje predmete koji pripadaju nemačkom Vermahtu (kuhinjsko posuđe, vojničke čuturice, ćebad, odevne predmete i ostalu opremu) upućen je poziv stanovništvu da najkasnije do 15. 9. predaju te predmete najbližem nemačkom vojnom nadleštvu. Dosadašnji rezultati su sasvim negativni. Sada feldžandarmerija vrši kontrole.

Zbog prepuštanja velikih oblasti komunistima i četnicima, porasle su nevolje izbeglica. Zbog loše ishrane i smeštaja, među izbeglicama se širi pegavi tifus i tuberkuloza. Deo izbeglica je smešten pod vedrim nebom (npr., u Banjoj Luci oko 6.000 od 12.000), jer nema dovoljno prostorija za veliki broj izbeglica. Nabavka baraka je veoma otežana. Nemačka vojska uvek nastoji da pronađe nove mogućnosti smeštaja.

Zdravstveno stanje ostalog dela stanovništva je bez promena. Nešto je u povlačenju pegavi tifus. Smrtnost kod dece i milijarna tuberkuloza ne pogađaju samo izbeglice nego su opšta pojava. Nema dovoljno lekova i sredstava za prvu pomoć. U nekim gradovima nema bolnica za civilno stanovništvo, jer su ili porušene ili ih je posela nemačka vojska. Izveštaji civilnih lekara su nepotpuni i nepouzdani.

Ponovo je u prekidu vodovod grada Banje Luke — re-zervoar se nalazi 25 km od grada u oblasti koju ugrožavaju bande. Da bi se privremeno ublažila nestašica vode,, komanda mesta je dodelila cisternu. Zato Vermaht naročito forsira radove na izgradnji novog vodovoda i nabavka potrebnog materijala i uređaja. Pošto ima teškoća sa radnom snagom, angažovana je hrv. držav. radna služba. Na odgovarajući pritisak gradska uprava je prešla na prisilno dovođenje na rad sposobnih muških stanovnika.

Isplata ratne plate kap i izdržavanje porodica hrvatskih vojnika u nemačkim jedinicama uopšte se ne vrši ili veoma usporeno, tako da je jedinicama naređeno da podnesu spiskove koji su prosleđeni nem. opunom. generalu.

Feld i ortskomandanture koje su angažovane na. komandnom području potčinjene su nem. opunom. generalu u Zagrebu (FK 605 u Brodu, FK 1034 u Sarajevu, FK 1035 u Mostaru, OK I 892 u Banjoj Luci i OK II u. Sarajevu).

Za obaveštajne poslove na hrvatskom području privremeno su u nadlsštvo prekomandovani vojnoupravni službenici višeg ranga.

Poglavnik je uređenje vlasti u „oslobođenim oblastima" poverio opunomoćenom ministru dr Bulatu[16] koji je naimenovan za državnog ministra. Za šefa civilne up-rave pri XV brd. AK (ranije šef civilne uprave pri k-tu nem. trupa u Hrvatskoj) naimenovan je opunom. ministar dr Benak[17] za velike župe Banju Luku, Bihać, Jajce, Mostar i Dubrovnik, sa sedištem u Banjoj Luci. Za velike župe-Sarajevo, Tuzla i Travnik, šef civilne uprave je državni savetnik Frković[18] sa sedištem u Sarajevu. Zatim je za šefa civilne uprave za velike župe Omiš i Knin naimenovan sekretar Vrhovnog suda dr Nardeli[19] sa sedištem u Splitu, a drž. sekretar dr Turina[20] za šefa civilne uprave u Istri, za Primorje, Liku i gradove Rijeku i Sušak, sa sedištem u Rijeci.

U poslednje vreme su učestali slučajevi da hrvatske vlasti zahtevaju istragu o zadiranju u hrvatska prava, koja. navodno vrše jedinice ili nemačka nadleštva — naročito u merama za odmazdu. Ti zahtevi sadrže nečuvene optužbe i klevete protiv nemačke vojske i nemačkih nadleštava.. Hrvatska uprava nije ni na koji način pokušala da ublaži, te tvrdnje koje su joj dostavljene. Tu takođe postoji utisak, da se sve neprilike planski pripisuju greškama Nemaca...

V — PRIVREDA

Aktivnost bandi u povećanoj meri šteti privredi, naročito vojnoj.[21] Zbog regrutovanja partizana i četnika i dobrovoljnog javljanja u vojsku, na svim poljima nedostaje radne snage. Iskorišćavanje prirodnih dobara pod posebnim okolnostima predstavlja samo delić onoga što bi se moglo učiniti kada bi vladao mir (rušenje rudnika, ometanje rada pogona, prekid u transportovanju).

Veoma bogata nalazišta visokokvalitetnih minerala, naročito železne rudače, boksita, antimona i magnezita — najveći i najvažniji rudnici i topionice nalaze se u Bosni — mogla bi mnogo da doprinesu Nemačkoj za vođenje rata kada bi se strogo vodilo računa o privredi i kada bi vladao mir i red u zemlji.

Ometanje proizvodnje uglja od strane bandi i sabotaže na železnici osetno su pogodili celokupni privredni život zemlje. Važne elektrane, gasovodi, vodovodi, vojnoindu-strijski i ostali važni pogoni trpe zbog nestašice uglja.

VI — PROCENA

Potpuna nesposobnost vlade, haotične prilike na svim poljima, opasnost da bi komunistički ustanički pokret mogao konačno preuzeti vlast u Hrvatskoj i stvoriti jugoslo-vensku sovjetsku republiku, nedovoljno nemačkih snaga, kao i nepostojanje do sada nadležne izvršne vlasti nameću da se hitno izvrši temeljita reforma na političkom, upravnom i privrednom sektoru, da bi se otklonila opasnost za Nemačku i Evropu, koja se ne može dovoljno ozbiljno ni sagledati. Vojna i politička situacija u Italiji i time stvoreni uslovi za neprijateljske operacije protiv,hrvatske teritorije zahtevaju brzu intervenciju. Potrebna je jedna čvrsta ruka koja bi držala sve vojne, političke i privredne delatnosti, a ne tuce ili više komandi, kao što je to bilo do sada.

Obrazovanje jedne sposobne vlade i uprave, smirivanje zemlje, obezbeđivanje ishrane i potpuno iskorišćavanje za nemačku vojnu privredu mogući su samo tada ako ne-mački Vermaht preuzme izvršnu vlast tj. celokupnu državnu vlast i ako bi on nadzirao i usmeravao hrvatsku upravu i privredu. Smirivanje zemlje pri katastrofalnim prilikama, raznim političkim strujanjima i velikoj komunističkoj opasnosti, teže je nego u Srbiji.

Uspeh se može postići samo ako se angažuju dovoljno jake snage.

Tačnost overava:

. . . [22]

viši sav etnik vojne uprave

Na znanje: divizijama + specijalni razrez

U konceptu

pot. Liters

1 Snimak overenog prepisa originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-314, r. 1455, s. 110—17.

2 Pečat primaoca.

3 Nečitak paraf.

4 Misli se na ustašku vladu NDH.

5 U originalu piše: ,,Sowjetstaat".

6 Opširnije o tome vidi: tom IV, knj. 19, objašnjenje 20.

7 dr Nikola

8 Vlatko

9 Rudolf

10 Vilko

11 Fridrih

12 Adolf Hitler primio je 18. septembra 1943. u Glavnom stanu predsednika kolaboracionističke vlade u okupiranoj Srbiji Milana Nedića. Pre tog prijema, Nedića je primio i ministar spoljnih poslova fon Ribentrop. Razgovor se vodio o daljoj saradnji i pitanjima budućeg razvoja Srbije pod okupacijom Vermahta (Novo vreme, Beograd, 20. septembra 1943, broj 108).

13 Dragan

14 Stjepan. Potpisivao se i sa Štefan.

15 Konstantin Kamerhofer

16 Edo

17 Aleksandar

18 Ivica

19 Bruno

20 Oskar

21 Vidi prilog 1 u ovoj knjizi.

22 Potpis nečitak.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument