Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Brigada je na sektoru Cerkna ostala do 9. jula, a zatim je krenula u Vipavsku dolinu — na odmor. Među borcima je vladala radost što idu u Vipavsku dolinu. Većina boraca bila je iz toga kraja i susedriih područja. Tamo su uslovi za ishranu bili mnogo povoljniji. Bilo je dovoljno hrane, voća i vina. Narod je primao borce srdačno i sa ljubavlju. Zato je odlazak na odmor u Vipavsku dolinu bila najveća radost i nagrada.

Brigada je 10. jula stigla u Čepovan, ali se tu nije zadržavala, već je posle kraćeg odmora produžila na Predrneju i Otlicu. Tu je ostala jedan dan da se odmori, a zatim se podelila po bataljonima; 1. je sa štabom brigade ostao na Otlici, 2. se spustio u Vipavsku dolinu sa zadatkom da usput mobiliše vojne obveznike, dok je 3. bataljon imao zadatak da ostane na Krasu i u Pivki i tamo mobiliše. Za 2. bataljon koji se u borbama proslavio u Baškoj grapi, a i pre toga na Pokljuki u Gorenjskom, bio je najveći praznik 16. jul, kad mu je omladina vipavskog sela Podraga poklonila slovenačku zastavu sa petokrakom.

Osamnaestog jula, osam dana nakon dolaska u Vipavsku dolinu, brigada se ponovo koncentrisala. Nemci i domobrani u Ajdovščini i Vipavi, koji su sve do dolaska Gradnikove brigade bili prilično aktivni, ostali su u svojim uporištima. Jedino su s vremena na vreme kamioni, obično u pratnji oklopnih vozila, saobraćali na relaciji Vipava — Ajdovščina — Gorica. Iako je glavni cilj dolaska Gradnikove brigade u Vipavsku dolinu bio odmor i priprema za nove borbe, ipak je u toku boravka na tom sektoru došlo do manjih, pa i jedne veće vojne akcije.

Inžinjerijska četa brigade je 12. jula, kod sela Potoče, minirala drum Ajdovščina — Gorica. Kad su naišli neprijateljski kamioni, mina je raznela prvo vozilo. Tom prilikom su poginula četiri neprijateljska vojnika, a dvadesetak je ranjeno. Gotovo isto to ponovilo se 20. jula, kad je na nagazne mine koje je na ovom drumu ukopala inžinjerijska četa, ponovo naišao kamion sa neprijateljskim vojnicima. I ovom prilikom je nekoliko vojnika ubijeno i ranjeno.

Najveća i najuspelija akcija Gradnikove brigade u to vreme svakako je likvidacija domobranskog uporišta u Rihenberku, južno od reke Vipave. Treba istaći da je bilo veoma teško naći Primorca koji bi bio spreman da služi okupatoru u okviru kvislinških domobranskih jedinica. Veći deo onih koji su ipak nosili domobranske uniforme bio je uključen u te jedinici silom i pod pretnjama da će se vršiti represalije protiv njihovih porodica ako bi otišli u partizane. Tako je bilo i sa domobranskim garnizonom u Rihenberku koji su sačinjavali prinudno mobilisani Primorci.

U Rihenberku su bila tri neprijateljska uporišta: prvo u starom zamku iznad sela, drugo u drvenim barakama na železničkoj stanici i treće u selu Saksidi, između Rihenberka i Dornberka. U ta tri uporišta nalazilo se 100 domobrana i tri nemačka podoficira. Akcija je izvedena po prethodnim dogovorima između obaveštajnih organa 9. korpusa i jedne grupe domobrana u uporištima. U napadu koji je izveden noću 22/23. jula, učestvovale su i neke jedinice Južnoprimorskog odreda.

Prvi bataljon je imao zadatak da blokira i demonstrativno napada uporište u Dornberku. Drugi je napadao u dve grupe: 1. četa zamak, a 2. železničku stanicu. Borba je otpočela na sektoru 2. čete. Našim borcima bili su poznati domobranski znaci raspoznavanja za tu noć ("Rim — Berlin"), pa su bez mnogo teškoća razoružali posadu bunkera na stanici, a zatim su upali u barake. Domobrani su se predali bez borbe. Iz uporišta je evakuisano oružje i materijal, a baraka zapaljena.

Upravo kad je na železničkoj stanici došlo do okršaja, 1. četa 2. bataljona podilazila je zamku koji se nalazio na jednom strmom visu iznad Rihenberka. Domobrani su pružili otpor. Tek kad su osetili opasnost da će naši borci ubaciti eksploziv, nemački komandant je pristao na predaju. I ovo uporište, nakon evakuacije vojnog materijala i prehrambenih namirnica, uništeno je.

I 3. bataljon je uspešno izvršio svoj zadatak. Te noći je inžinjerijska četa minirala železnički most između Saksida i Dornberka.

U toj akciji se našim jedinicama predalo 97 domobrana i jedan nemački podoficir. Zaplenjeno je: 1 teški minobacač, 1 laki minobacač, 4 teška mitraljeza, 4 puškomitraljeza, 1 automat, 1 pištolj, 120 pušaka i mnogo municije. Zarobljeni domobrani su izrazili želju da stupe u naše redove i kad smo im to obećali bili su radosni. Tome se radovao i narod Vipavske doline[1].

[1] Vojni izveštaj 31. divizije od 14. jula 1944 (Arhiv IIRP, F. 226/III); 15-dnevni izveštaj štaba 31. divizije od 2. avgusta 1944. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/III); Hronika III SNOUB "Ivan Gradnik" (Arhiv IIRP, F. 279/1); sećanja Ivana Sulica, tadašnjeg političkog komesara brigade.