| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
НАПОМЕНЕ 1 Хронологија, 165. 2 Извештај команданта груне НОП одреда западне Србије (Рад. Јовановића Брадсше) поч. јуна 1942. г. ПК-у, 36. 1/3, 254. 3 В. Зечевић, И то да се зна, 72. 4 Извештај М. Ђиласа од 3. 12. 1941. г. Титу, 36. 11/2, док. бр. 44. 5 Селе Јовановић, н.д., 50: „Недеља, 14. дец. 1941. Командир није у чети, отишао је у току ноћи у Штаб вероватно на неко важно конферисање". Истог даиа Бајалица се вратио у чету. Исто, 51. 6 Биро ПК КПЈ био је у саставу: Благоје Нешковић, секретар (у Београду), Спасенија Цана Бабовић, орг. секретар, Љубинка Милосављевић, Срба Јосиповић, Митра Митровић, (сви у Санџаку), Милош Мамић (у Нишу) и Мирко Томић. 36. 1/2, 277. 7 Зборник народних хероја Југославије, Београд 1957, 808—809; Др Ј. Марјановић, Устанак, 95, 365, 386, 394, 398 и 431. Марјановић пише да је М. Томић био „Шпанац". Исто, 101. 8 Писмо Младена (Милоша Минића) од 20. 6. 1942. г. ПК-у, АИРПС, ОК.В. 9 В. нап. 2. — ГШ за Србију у првом саставу није више постојао (Бранко Крсмановић погинуо, Жујовић и Кљајић рањени, а Чолаковић прешао у Босеу). Зато је Врховни штаб поставио у нови ГШ: Мирка Томића, Петра Стамболића, Милинка Кушића, Радивоја Јовановића Брадоњу, а петог члана да нађу на терену. 36. Ц/2, 124 и 134. Стамболић и Кушић су били у Санџаку и нису могли (тада) да се врате. 10 Зборник НХЈ, 727. — Вл. Зечевић пише да је Трајко Станковић у то време био члан ПК (И то да се зна, 75). У Зборнику НХЈ, поузданијем у том погледу, такав податак није наведен. Види М следећу напомену. 11 В. нап. 8. 12 Извештај Васе Јелинића (Василија Цуцића) од марта 1942. г. Врховном штабу, АРПЈ, фонд ЦК КПЈ, год, 1941, бр. 16 — В. Цуцића је ВШ упутио са овом групом за „политичког радника код поп Владе и поручника Мартиновића". 13 В. нап. 106—I и 101—III. — Било је неколико покушаја да се на основу сећања реконструише списак учесника. Сви ти спискови садрже више имена од броја стварно присутних. До грешке долази, вероватно, и отуда што се ово саветовање меша са другим, посебним састанцима који су тих даиа држали чланови ГШ са окружним комитетима и штабовима одреда у циљу разраде драгодолских одлука. Догађа се да учесници наводе као присутне све оне за које лично сматрају да је требало да присуствују, а они, из непознатих разлога, нису били. (Врло илустративан је пример са М. Беловуковићем Девом: док се неколицина „сећају" да је и он учествовао, он пише да није). Једни, опет тврде да ееки руководиоци нису присуствовали, док они сами кажу или пишу да јесу, итд. Стога је немогуће, мада би било оправдано и потребно, наводити имена учеевика саветовања. 14 В. нап. 185 — IX, и нап. 2, 7 и 11. 15 До ГШ и ПО у зап. Србији то писмо је стигло тек половином јануара 1942. г. 36. 1/2, 250. 16 Писмо ГШ за Србију од 30. 12. 1941. штабу Романијског НОПО, 36. 1/1, 313. 17 То је трећи изворни документ Подринског НОПО из 1941—42. год. Сачувае је у два одвојена дела, који се налазе на два места: почетак извештаја налази се у АВИИ, К. 1641, рег. бр. 3—11 (Овај део је објављен у часопису „Уствари" бр. 20, стр. 111, по фотокопији Нар. музеја у Шапцу). Други део се налази у АРПЈ, рег.. бр. 123^/В, 7—10, (42), а објављен је у 36. 1/20, 140. Обадва дела писана су на истој машини, ћирилицом. На документу нема датума, недостају друга и последња страна, па нема ни потписа, али се по заглављу и садржини може закључити ко и када је писао. 18 Мада је у заглављу написао „Подрински партизански одред", Лекић даље пише „Мачански одред". Уместо „Тамнавски батаљон" он пише „Посавски одред". 19 Извештај заменика команданта Народиоослободилачког Подринског партизанског одреда Врховном шгабу НОП и ДВЈ, АВИИ, К. 1641, 3/11. — Лист је с леве стране нешто оштећен, искрзан, те неколико речи и слогова у сваком реду недостаје, али се могу пОпунити по смислу, што је овде и учињено. 20 Исто. 21 В. нап. 106, гл. I. — У Примедбама од 5. 8. 1969. г. Цикота истиче: „Поново тврдим: одлука о одласку • одреда на своје терене и подела на мање групе — на двојке и тројке — саопштена је у Драгодолу и то из уста друга Мирка Томића Сељака". 22 В. нап. 10, гл. III. 23 Исто. 24 Аврам Росић, Изјава, ИА1П, МГ 136. 25 В. нап. 106, гл. I. 26 В. нап. 10, гл. III. 27 „Чини ми се да је то урадио друг Ивковић", присећа се М. Дикота. В. нап. 106, гл. I. 28 Тако је саопштено борцима у строју. По сећању аутора. 29 Јосип Броз Тито, Политички извјештај. В. нап. 122. Увод. 30 В. нап. 189, гл. VIII. 31 Сматрао сам да треба навести имена водника и политичких делетата водова, иако нису позната имена свих. Д. II. 32 Нашао сам се у Штабу Одреда у Драгодолу кад је пред Небојшу Јерковића приведен Алекса Лазић Дева. Небојша му је рекао да му је већ неколико пута опроштено због разних грехова, али да је сада крај, да му није место међу партизанима и да одмах напусти Одред,.. Касније, Дева Лазић се предао окупатору и у шабачком затвору и конц. логору постао један од најопаснијих потказивача, провокатора и издајника. 33 В. нап, 19. 34 Данило Лекић у свом извештају овај батаљон назива „Први", а Поцерски „Други". Данило Бакић каже да је његов батаљон био „Други", а Стјепана Филиповића „Први". И ја сам тако запамтио и одмах после рата записао. Д. П. 35 В. нап. 19. 36 Исто. 37 Исто. 38 Добро сам запамтио овај број (Д. П.). И Степан Ковић га прецизно наводи у својој изјави (нап. 15, гл. V). Сећања осталих учесника крећу се од 300 до 350 бораца. Данило Лекић пише: око 350, али он, вероватно, мисли укупно са онима који су остали у Дратодолу. 39 Бранко Остојић: „Врши се попуна муниције, сваки борац је добио по 60 а пушкомитраљесци по 300 метака, и по две бомбе. Свака чета је добила по две нагазне мине, подељена су по два оброка суве хране и речено нам да не трошимо до даљег наређења". В. нап. 19, гл. IV. 40 Извештај нем. војног заповедника у Србији од 10. 12. 1941, 36. 1/1, 636, 41 Извештај 342. пд. и 697. пп., АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2129/635, 630-1, 629, 622, 618, 615-16. 42 АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2127/728. 43 В. нап. 10, гл. III. 44 В. нап. 40. 45 Исто. 46 АВИИ, НАВ^Н-Т-315, 2130/668. 47 В. нап. 28, гл. VI. 48 Наређење команде Мачванске групе од 1. 1. 1942., АВИИ, Нда, К.ЗЗа, 20/2-1; Месечни извештај начелника округа шабачког од 1. 2. 1942, АВИИ, Нда, К.20, 49/7-1, 2, 3, 6. 19 В. нап. 40. 50 АВИИ, НАВнН-Т-315, 2130/648. 51 АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2127/829-30, 826, 826-27 и 795-96. 52 АВИИ, НАВнН-Т-315, 2127/649, 668, 669. 53 Конференција М. Недића и М. Аћимовића 27. 12. 1941. са новопостављеним окружним начелницима, АВИИ? Нда, К. 1, 19/2-2. 54 АВИИ, ВИАП, филм 9, снимци ,140-46, 193-4, 196, 198-9, 156-60, 200-230, 239-240. 55 О томе види: Драган Симић, Мачвани. 56 Многе колибе у Мачви биле су настањене преко целе године. Из задружних домаћинстава по једна ужа породица је преко целе године „колебарила", богатија домаћиества су код колибе држала слугу, инокосна домаћинства су послом сваког дана одлазила до колибе, а поџегде су се у „колебарење" повлачили старији родитељи, остављајући код куће своје млађе. Колибе с-у биле погодна места за пружање помоћи партизанима. 57 Душан Антић, Сећаша, зап. аутор 26. 10. 1966. 58 Милан Бркић, Сећања, записао аутор. 59 В. нап. 189, гл. VIII и нап. 19. 60 У Протоколу умрлих је записано: „Тасић Ј. Душан, поднаредник 1. чете 9. српског добровољачког одреда, рођ. у Ваљеву 192,1. године, погинуо у Великом Селу 20. децембра 1941. год.". 61 Према казивању Петра Савића-Вешалчића, Драге Беатовића и других, и по сећању аутора. 62 О покрету Другог (Мачванског) батаљона од Прослопа до Грабовца види: напомене 101-1, 35-Ш, 19-1У, 140^11, 203-1Х; Састанак мачванске групе, ст. бел., АИРПС, М.ОКШ. 13; Раде Елез, Изјава, зап. С. Филиповић 24. 3. 1960, ИАШ, МГ 196; Петар Н. Савић-Вешалчић, Сећања, зап. аутор, Богољуб Јовановић, н.и. и по сећању аутора. 63 В. нап. 19. 64 Љ. Кондић, н.с. 65 О покрету 2. чете Поцерског батаљона види још и: Састанак мачванске групе; Добра Јанковић, Сећања, зап. аутоо. 66 В. нап. 25, гл. V. 67 О покрету 3. чете Поцерског бат. види: Састанак мачванске групе; Драгутин Гајић Качика, Изјава, ИАШ, МГ 109; Добра Јанковић, Изјава, зап. Т. Арсеновић, ИАШ, МГ, нерегистровано; Живко Ерчић и Милорад Мића Јанковић, Сећања, зап. аутор. 68 В. нап. 158, гл. VII. 69 В. нап. 25, гл. V. 70 По сећању аутора. 71
Милан
Влајин,
Сећања,
зап. аутор 1967. 72 О саветовашу на Грабовцу и одлукама види још и: Састанак мачванске групе; Излагаше Данила Бакића (нап. 158-УП) и наведена сећања Ж. Ерчића, Р. Шешића, Љ. Коедића и друго. 73 В. нап. 106, гл. I и 203, гл. IX; Стеван Бубало, Изјава, зап. С. Филиповић 6. 4. 1961, ИАШ, МГ 353. — В. Синђић, питомац војне ваздухопловне академије, четник Церског одреда, предао се Еероватно кад и Никола Сокић. Између 20. и 25. новембра спроведен је на Столице. Изразио је жељу да остане у Подринском одреду. Примљен је, јер се сматрало да ће се као патриот борити против Немаца. (У нападу на Ковиљачу био је рањен и изгубио је једно око, а приликом уласка у село, у априлском рату, еемачки војници су убили његовог оца)... Кад је напустио Галамину чету Синђић је стишао војводи Братићу, који га је одмах поставио за комаедира чете у Мачванској Митровици. Истог часа Синђић је почео да гони, хвата и предаје Братићу своје дојучерашње саборце, који су га примили другарски и са поверењем. Нап. Д. П. 74 Погрешно обавештен, Данило Лекић је писао да је за „пропаст*' Галамине чете крив Станимир Косијер, који је „у једном моменту устао и изјавио да он... преузима чету у своје руке", а кад је непријатељ напао на чету Косијер је побегао, а чета је разбијена. Изјава члана штаба Мачванског НОП одреда од марта 1942, 36. 1/20, 140. — Милан Цикота каже да је Косијер два пута „неоправдано и јавно критиковао Галаму", али да „није смењен са дужности секретара партијске ћелије, није роварио против командног особља и... није било ни помена да он узима чету у своје руке". Примедбе, ИАШ, 456/69, 13. 2. 1963. 75 Драгутин Добривојевић, Изјава, ИАШ, МГ, 394; види и нап. 203, гл. IX и 106, гл. I. 76 Према сећању Ранка Шешића, Здравка Чупића, Жике Ерчића и других (наведене изјаве и сећања). 77 В. еап. 111, гл. II. 78 Илија Вујиновић, Сећање, зап. аутор; Радосав М. Беловуковић, Биографија Драгутина Цуцића, рукопис; Извештај нем. 697. пп. од 31. 12. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2129/557; Извештај војводе Братића од 24. 2. 1942, ИАБ, IV О, 2/42; Лаушевић Владимир, ИАБ, IV О, 5/26 и 177/23. 79 Јанко Манојловић, Сећаша, зап. аутор. 80 Ратомир Максић, Изјава, зап. С. Филиповић 3. 8. 1960, ИАШ, МГ 127. 81 Раде Елез, Изјава, зап. С. Филиповић 24. 3. 1960, ИАШ, МГ 196. 82 Селе Јовановић, н.д., 51-52. 83 В. нап. 41, гл. II. 84 Изјава члана штаба Мачванског НОИ одреда од марта 1942, 36. 1/20, 140. 85 Према казивању Радојице Ненезића аутору, 7. 8. 1968. у Богатићу и 24. 10. 1968. у Београду. 86 В. нап. 84. 87 В. нап. 41, гл. II; Миленко Миле Берић, Сећања, зап. аутор 7. 7. 1968; Станоје Филиповић, Филиповић Стева, Годишњак ИАШ III, Шабац 1966, 267-8; и нап. 84. 88 О доласку Штаба Одреда и Мачванског бат. у Белу Реку и о погибији види: Извештаји 342. пд. и 697. пп. о погибији Небојше Јерковића и Лале Станковића 28. децембра у Белој Реци, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2129/571-2,511, 557, 448 и Т-501, 246/824-5; Записиик од 6. 3. 1946. г. са суђења по кривици Живорада Гвозденовића, ИАШ, МГ 460/1; Данило Бакић, Излагање, 5. 1. 1951, ИАШ, МГ 2,1; Д. Бакић, Сећање, зап. аутор, 1961; Миленко Берић, н.с. (нап. 87); Томислав Арсеновић, Приче недоречене, Уствари, 9/1959, 49; Станоје Филиповић, Небојша Јерковић, Уствари, 20/1961, 73; и нап. 140, гл. VII. 89 В. нап. 140, гл. VII. 90 С. Јовановић, н.д„ 53-55. 91 Исто, 55-56. 92 О кретању Хрватове чете Митар Бајалица пише: „Чета се... спуштала чак до Јевремовца... Последњих дана децембра око чете се све више стезао обруч, у Јевремовцу су се појавиле јаче немачке снаге". Митар Бајалица, Неодржани говор, Устанак народа Југославије 1941, књ. 2, Београд 1963, 824. — Ово није тачео. Бајалица је, сигурно, по сећању заменио Волујац са Јевремовцем. Није било могуће пробити се до Јевремовца без сукоба са добровољачком четом у Варни. Селе Јовановић не би пропустио прилику да забележи долазак чете такорећи до предграђа Шапца. Ни други борци ове чете не говоре о њеном наступању северније од Волујца. 93 В. нап. 77, гл. III; С. Јовановић, н.д., 55. 94 С. Јовановић, н.д., 57. 95 В. нап. 77, гл. III. 96 С. Јовановић, н.д., 57. 97 Бранисав Чолић, Изјава, ИАШ, МГ 106. — Б. Чолић је ишао с четом до Румске; ту је поеово упућен у патролу, која је изгубила везу с четом и била заробљена. 98 Митар Бајалица, н. ч. (нап. 92). 99 Исто. 100 В. нап. 85. 101 В. нап. 92. 102 Исто. 103 С. Јовановић, н.д., 58. — Јока: Јосип Антоловић. 104 Исто, 59. 105 В. нап. 92. 106 36. 11/2, 178. 107 У Србији је пре тога, и у то време, и касније (1943. и 1944. године) било више партизанских одреда који су по броју бораца били мањи од Мачванске чете. Нап. Д. П. 108 У групи која је закопала пушке био је и Душан Суботић, пекар у партизанскоз радионици у Драгодолу. Он је, касније, открио четницима сакривеее пушке. Четници су их откопали и однели. В. нап. 51, гл. II. 109 Јелка Михаиловић, Олга Детела, Љубица Копуновић и Радојка Стевановић. Непознато је ко су били рањеници. В. нап. 51, гл. II. 110 В. нап. 84. 111 В. нап. 51, гл. П. — У Дренајићу су четници заробили и болницу Тамнавског батаљона и убили неколико тешких рањеника. М. Б. Јанковић, н.д, 139. 112 В, нап. 51, гл. II. 113 С. Јоваеовић, н.д., 61. 114 В. нап. 84. 115 С. Јовановић, н.д., 62. 116 36. 1/3, 254. 117 С. Јовановић, н.д., 63. 118 В. нап. 51, гл. II. 119 С Јовановић, н.д., 64-65; нап. 51, гл. II. 120 С. Јовановић, н.д., 65; М. Б. Јанковић пише да је ова борба вођена 22. јануара. Н.д., 166, 167 и 168. 121 С. Јовановић, н.д., 65-68. 122 В. нап. 84. 123 М. Б. Јанковић, н.д., 170-171. 124 В. нап. 185, гл. IX и нап. 2. 125 С. Јовановић, н.д., 67. 126 Грешка. Треба: оба одреда (Ваљевски и Посавотамнавски). 127 Здравко Јовановић, командант Ваљевског одреда, Добросав Симић, командант Посаво-тамнавског одреда и Данило Лекић Шпанац. В. нап. 84. 128 В. нап. 84. 129 С. Јовановић, н.д., 70. 130 Исто, 71. 131 В. нап. 84. 132 С. Јоваеовић, н.д., 71. 133 В. нап. 51, гл. II. 134 В. нап. 84. 135 С. Јовановић, н.д., 72. 136 Исто, 73. — Бобовац, који Селе Јовановић неколико пута помиње, вероватно је неки мањи заселак. Нема га на карти. 137 В. нап. 185, гл. IV. — једна од таквих погрешних, претпоставки била је „да у рејону Чачка и Ужица има одреда". Исто. 138
Писмо
Младена (Милоша Минића) од 10. 6. 1942. г. ПК-у за
Србију (допуна писма од 20. 5. 1942), АИРПС. ОКВ. 139 Станоје Филиповић, Миларад Петровић — Ујка, Уствари, 30/1964, 137, 138. 140 Зборник НХЈ, 727. — Код Мила Ивковића је нађена „Објава за Милутина Петровића, из Црниљева, четника Љишког четничког одреда. Одобрење за путовање. Суд општине Црниљево, 22. II. 1942. г. Путује за Крушевац преко Чачка и Краљева у циљу тражења упослења као приватеи чиновник". ИАБ, IV О, 8/2,5-е. 141 С. Јовановић, н.д., 67, 68 и 75. „Нисам могао ни помислити — пише Селе 10. фебруара — да ћу овота пута наставити марш са једним новим сазнањем: од синоћ, 9 увече, постао сам „непријатељ" радничке класе, „ликвидатор", „троцкиста", из свега тога: беспартијан. Избацили су ме..." 142 В. нап. 84. — Радивоје Јовановић Брадоња, тада члан ГШ и команде Групе одреда, каже: „Решава се да се отиснемо на терен Топлице. Грешком групне команде ово је већ у почетку спречено". В. нап. 2. 143 С. Јовановић, н.д., 74. 144 Исто, 75. 145 В. нап. 84. 146 С. Јовановић, н.д., 76. 147 В. еап. 84. 148 М. Б. Јанковић, н.д., 198 — 200; Извештај члана Главног штаба НОП одреда за Србију крајем марта 1942. године, 36. 1/3, 166. 149 В. нап. 51, гл. II. 150 С. Јовановић, н.д., 77; М. Б. Јанковић, н.д., 227. 151 Види нап. 84. 152 Исто. 153 Извештај команде Мачванеке груие Недићевих одреда од 4. 3. 1942, ИАШ, Д. 157 (препис). 154 Исто. 155 В. нап. 84. 156 Исто. 157 Милан Беловуковић Дева дуго се трудио да, уз помоћ других учесника, састави потпуеи списак групе. Сетили су се већине, али ие свих. Не слажу се ни у томе колико их је прешло. Према Лекићу (в. нап. 84) прешло их је свега 67, према сећању других учесника — 72 и 74. Лекић каже: „од Мачванске чете прешло је осморо", а Радојица Ненезић тврди — око 15, али се не сећа свих. В. нап. 51, гл. II и 85, гл. X. 158 Прво признање Врховног штаба добио је, из групе, Данило Лекић Шпанац: постављен је за заменика команданта 1. пролетерске бригаде. 159 Похвале, Билтен Врховног штаба НОП и ДВЈ, 36. П/1,163. 160 Према сећању М. Цикоте, Д. Беатовића, Д. Добривојевића и аутора; Списи по кривици Владимира Лаце Мијатовића из М. Метковића, архива ОСШ, К. 284/54; Списи по кривици Мирка Орлића из Новог Села, ИАШ, К.63/52. 161 У Протоколу умрлих потрешео је уписано да је Станко Трифуновић „погинуо у акцији одмазде 25. децембра". Ранко Шешић, Примедбе, ИАШ, 456/5, 13. 2. 1963; в. нап, 103, гл. II. — Потказивач је после рата осуђен најтежом казном. 162 Извештај 697. пп. од 30. 12. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2,129/5656; В. и нап. 160. 163 Аврам Росић, н.и. 164 В. нап. 80. 165 Радосав М. Беловуковић, Комесар Ударне чете, Глас Подриња, 22. 6. 1967; Сећање Рад. Црнобрнића, зап. аутор; „Обнова" од 9. 1. 1942. 166 Богољуб Пенић, Исправка, Уствари, 9/1959, 96. 167 Томислав Арсеновић, Милан Ђаковић, Глас Подриња, 8. 9. 1960 и „Уствари", 17-18/1961,49. 168 Станоје Филиповић, Селе Јовановић, Просветеи преглед, 13. 4. 1962. 169 Радосав М. Беловуковић и Обрад Ковић, Достојаиство храброшћу измерено, Глас Подиња, 27. 4. 1967. 170 Ст. Филиповић, Благојевић Вера, Хероји Подриња, Зборник, Шабац 1958, 9. 171 Драган Симић, Радосављевић Добросав Народ, Ликови револуције, књ. 2, Београд 1964; Ст. Филиповић, Радосављевић Добросав — Народ, Хероји Подриња, Шабац 1958, 91, Слободан Живојиновић, Хроника села Поцерског Добрића, Уствари, 8/1959 (додатак). 172 Специјална полиција је имала податке да је Емил Фридрих члан КПЈ, да је био секретар партијске ћелије, члан МК и ОК, учесник на Окружној партијској конференцији 29. јуна 1941. г. Те податке имао је и Гестапо, а он је мирео живео у Шапцу, није био хапшен и као фолксдојчер иселио се 1943. г. у Аустрију. Нап. Д. П. 173 Радосављевић Добривоје „Народ", ИАБ, IV 0, 71/9; Семлекан Јове Воја, ИАБ, IV О, 223/36, Вранић-Шинко Адела, ИАБ, IV О, 234/42; Јеличић Драгољуб, ИАБ, IV О, 177/22-А; Списак комуниста, ИАБ, IV О, 169/54. 174 В. нап. 171. 175 Извештај штаба четничког сдреда војводе Мачваноког од 30. 3. 1942; Пријава комисији за утврђивање ратних злочина, ИАШ. 176 В. нап. 39, гл. II. 177 Писмо Јосипа Антоловића од 3. 4. 1967. Радосаву Беловуковићу о повратку у Мачву и одласку у Славонију марта 1942. год. 178 В. нап. 39, гл. II. 179 Радосав М. Беловуковић, Достојно се држао, Сремске новине, 1. 11. 1967. 180 Р. М. Беловуковић, Запис о Николи Влашком, Глас Подриња, 23. и 30. 3. 1967. 181 С. Филиповић, Логори у Шапцу, Нови Сад 1967, 115, 116, 117. 182 Г. Бабовић, н.д. 183 С. Филиповић, н.д., 117. 184 Према сећању М. Милићевића, Д. Добривојевића, Р. Стевановића, Д. Беатовића и М. Цикоте. 185 Р. М. Беловуковић, Подринци у Норвешкој, Годишњак ИАШ VII, Шабац 1969, 283. 186 С. Јовановић, н.д., 73. 187 Писмо ПК КПЈ за Србију од 17. 4 .1942. ОК-у Ваљево, 36.1/3, 179. 188 В. нап, 185, гл. IX и нап. 2. 189 Рађевски батаљон је 17. 12. кренуо из Азбуковице и после борбе у Брезовици, 19. 12, вратио се у рејон Драгодола. Подгорски батаљон је пошао на свој терен 19. 12. и после неколико дана се вратио. Тамнавски батаљон је пошао 22. децембра, а вратио се у Поћуту 29. децембра. М. Б. Јанковић, н.д., 107-112, 190 В. нап. 84. 191 В. нап. 85. 192 В. нап. 187. 193 В. нап. 191, Увод. 194 Родољуб Чолаковић, Записи из ослободилачког рата I, 529; Хронологија ОБ; Писмо команданта Романијског НОП одреда од 22. 12. 1941, Зб. 1У/2, 213. 195
Зб
IV 1, 682.
|