РАЗАРАЊЕ КРУПЊА И ПРОЛАЗАК КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ У ВАЉЕВО Обустављајући даље нападе у правцу Крупња, Штаб 342. дивизије наредио је пуковским групама и дивизијској резерви да до даљег наређења извиђају околни терен и обезбеђују властити смештајни простор: Шабац, Прњавор, Липницу, Лозницу и Драгинац. Извештен о неочекиваном исходу првог препада на Крупањ, генерал Беме је изменио своју првобитну одлуку и 16. октобра упутио 342. дивизији нову Заповест за уништење непријатеља код Крупња и у долини Ј а д р а, и наређење да потом заузме простор између Јадра и Обнице и да изврши „препад на непријатеља који је окружио Ваљево и то с леђа".109 Заповеднику оружане силе на југоистоку је послао извештај, да дивизија врши прегруписавање у циљу напада. Осећајући снажан отпор добро распоређених и за борбу припремљених партизанских јединица, немачке команде су закључиле да се устаничке снаге прикупљају у долини Јадра са намером да запоседну целу ту област и ослободе Лозницу. Ради појачања гарнизона у Лозници 16. октобра је тамо пребачен 699. пук из Прњавора. Штаб пука и 3. батаљон остали су у варошици, а 2. батаљон је упућен на Крст. „Коту 221 држе немачке трупе чврсто у својим рукама", јавио је Бемеу Штаб дивизије, сматрајући овај положај веома значајним. Први батаљон 699. пука, који је претходног дана стигао из Драгинца да појача одбрану Лознице, сада је поново послат на задатак у Драгинац, где је био и остао 3. батаљон 698. пука.110 Из Лознице и са Крста 342. дивизија је настојала да осигура комуникацију Лозница — Драгинац, као основицу за предузимање даљих напада. Ошамућена поразом код Кривајице и Гајића стене немачка команда је преценила снагу партизанских одреда и стекла погрешан закључак о њиховој офанзивној намери према Лозници и долини Јадра, о њиховој покретљивости и способности да са мањим групама упадају у непријатељску позадину, нападају на колоне у покрету, нарочито на комору и на слабије делове трупа у позадини. У то време само је једна десетина Подринског НОП одреда била у позадини непријатеља, она коју је командант одреда Небојша Јерковић послао 11. октобра са Цера у Мачву, под руководством Јосипа Антоловића Хрвата и Радојице Ненезића, али је она била удаљена и изолована. Рачићева телефонска информација Драгојлу Дудићу, 14. октобра увече, да је једна партизанска чета упућена према Лешници, није била тачна.111 Подрински и Ваљевски НОП одред стајали су у долини Јадра и Цернице, а Посавски на десној обали Добраве, на позицијама фронталне одбране. Истина, у извештајима јединица 342. дивизије забележене су неке партизанске акције 15. и 16. октобра. Надаље, у тим извештајима се јавља о новим препрекама на друму Лозница — Драгинац, о саботажама на телефонским линијама, о томе како су јаке партизанске снаге запоселе Навалију и Гробушу код Корените, како партизани стално ометају саобраћај на путу Лозница — Драгинац. Међутим, сва та партизанска активност одвијала се само на линији „фронта" и на боковима непријатељског распореда, и само у циљу одбране. Оправдано очекујући да ће после пораза код Гајића стене уследити јачи ударац непријатеља, руководства партизанских одреда су настојала да учине све што се може за јачање „Јадранског фронта". У погледу појачања новим партизанским снагама могућности су биле мале. Из резерве је упућена Рачанска чета Ужичког НОП одреда на положај између 1. и 11. рађевске чете, на Циганкуљу. Веће, а неискоришћене резерве постојале су у Церском четничком одреду. Због тога су партизанске команде и даље одржавале добре савезничке односе са Рачићевим штабом. Ра~ чић је 15. октобра вратио своје јединице на положаје. Претходно им је у Комирићу раздељено 150 пушака „партизанки" с муницијом из партизанске фабрике оружја у Ужицу, а према расподели Врховног штаба, затим нешто немачких чизама, опанака и одеће.112 Неке Рачићеве чете упућене су на положаје на Завлачком брду и у Доњој Бадањи, једна чета на брдо Мекоте, а неке чете у Брезовицу и Цикоте.113 Оне су, како каже Ратко Мартиновић, водиле „рат" на Рачићев начин. Назови „командант фронта" је седео у позадини, десетак километара од фронта, „ради прегледа ситуације на фронту", а већина његових снага била је „у резерви", „за одлучујући судар са непријатељем". Међутим, четничке чете се нису упуштале у сударе, већ су се благовремено „тактички повлачиле", ради „заузимања погодних положаја".114 Снабдевање оружјем и муницијом из Ужица имало је велики значај за успешну одбрану на „Јадранском фронту", а имало је и велики морално-политички ефекат. Пошиљке су стизале из Ужица у Крупањ преко Врховног штаба и он је вршио расподелу. Према записима Драгојла Дудића, једна од пошиљки подељена је овако: „За Тамнавце 300 пушака, за наш одред 300, за Рачића 200, за Мартиновића 100 и за Мачване 100 пушака".115 Уз пушке је подељено и 14.000 пушчаних метака. Борци Ваљевског одреда кажу да је снабдевање муницијом и бамбама било „доста редовно" и да је „потрошена велика количина муниције". На сандуцима муниције, по Богосаву Митровићу, писало је: „Пали, не жали!"116 И борци Подринског одреда наводе да су извесне количине муниције подељене борцима пре и у току борби на Јадру. По сећању Бранка Остојића једном је „пре изласка на положај извршена попуна са муницијом; на сваку пуптку додељено је по 35 метака, док су пушкомитраљееци добили по шеет реденика — око 300 метака", а после неколико дана поново је „сваком борцу додељено још по петнаестак метака на пушку и по два реденика за пушкомитраљез".117 Од 16. октобра поново долази до борбеног додира између партизанских и немачких снага на више места по линији фронта. Са положаја на Бубњу чета Пере Савића послала је једну десетину с пушкомитраљезом у заседу поред друма Лозница — Драгинац, код Крста. У плитким рововима на рубу ретке, крупне храстове шуме десетина је чекала, осматрајући друм. „Пут се није видео од магле, ништа се није чуло — прича Драги Ловчевић. — Магла се нагло дигла и пред нама се појавила немачка десетина. Тачно испред нас Немци су се зауставили на путу у гомили. Пушкомитраљезац је спокојно нанишанио и пустио рафал из своје „збројовке". Припуцали смо сви. Немци с.у се поваљали по путу. Неки су припуцали на нас. Мало иза тога појавили су се немачки камиони из којих су Немци отворили ватру на ивицу шуме. Касније, почела је и артиљерија да туче косу на којој смо били. Нисмо имали губитака, нисмо били ни угрожени ватром, тукли су насумце... Камиони су застали. Изашли су војници, посели положај крај друма и касније се укопали... Ми смо ту остали цео дан и пазили на Немце на путу. Било их је много, нисмо смели више да пуцамо".118 Био је то сусрет са 2. батаљоном 699. пука, кад је стигао из Лознице. По немачким изворима, две партизанске чете напале су на Немце у Драгинцу с леђа, са севера, од засеока Доња Мала. „После извршеног протршнапада, пише у немачком документу, непријатељ је одступио".119 Бомбашки вод Ваљевског НОП одреда добио је задатак од команданта Здравка Јовановића да сруши дрвени мост код Драгинца. Ноћу 16/17. октобра водник Богосав Митровић Шумар, оставивши две десетине на Гајића и Јездимировића стени, покушао је са једном десетином да минира мост. Док су остали бомбаши били у заседи на месту где се од друма одваја крак за Драгинац, Богосав Митровић и Пера Јовановић, десетар, привукли су се до самог моста. Немачка стража код моста на дееној страни Јадра приметила их је и отворила ватру из митраљеза. У немачком логору настала је узбуна. Терен је осветљен ракетама, артшБерија је почела да туче Велики и Мали Градац. Богосав Митровић и Пера Јовановић са десетином су се повукли, али не у састав вода, на свој дотадашњи положај. „То вече смо отишли у село Слатину, ископали ров непосредно поред друма ниже коте 192 у шуми и маскирали се очекујући немачку моторизацију", пише Богосав Митровић Шумар.120 Тога дана само су немачке трупе у Драгинцу имале незнатне губитке: један војник је теже, а један лакше рањен.121 Са положаја на Крсту немачке јединице су 16. октобра предвече тукле снажном артиљеријском и минобацачком ватром партизанске положаје око друма Крст—Коренита и најближе засеоке Корените. Сутрадан ујутру батаљони 699. пука, ојачани тенковским и артиљеријским јединицама, предузели су нападе у два правца: према Драгинцу, са циљем да обезбеде саобраћај до тамошњих трупа, и према Коренити, да одбаце партизанске снаге из околине Крста. У извештају 342. дивизиије за 17. октобар стоји да су партизани пушчаном ватром ометали саобраћај на друму Лозница — Драгинац. Источно од Терзића (засеока Корените), код кота 192 и 214, на окуци 2,5 км западно од последње коте — „свуда је била отварана пушчана ватра, а код коте 214 и напад са 31 бомбом на камионе". У рејону коте 221 (код Крста) партизани су извршили „жесток напад".122 Са немачком колоном која је ишла према Драгинцу (1. батаљон) водила је борбу Вукова чета, ојачана бомбашком десетином 11. рађевске чете.123 Јутро је било хладно и магловито. Командир Вук Цвијановић, пре изласка чете на положај, укратко је изнео ситуацију и задатак чете. Упозорио је да се очекује напад непријатеља од Лознице, рекао ко се налази на левом, а ко на десном крилу чете. Борцима је раздељено нешто муниције. Вук је „скренуо пажњу да се сваки метак добро чува и користи, да се не пуца на непријатеља док не буде у непосредној близини, да се ватра не отвара без његове команде". Кад је чета изишла на положај, прилично широк, али и погодан за борбу, сваки је борац себи изабрао погодно место, а Вук је ишао од групе до групе, исправљајући пропусте у избору и припреми заклона. Пре изласка на положај Вук је одредио и резервни положај у случају повлачења, тако да је сваки борац знао унапред своје место ако буде присиљен да се повлачи. Са пушкомитраљесцем из првог вода командир Вук је се~ би изабрао „најопасније и најистуреније место поред самог пута". На крају десног крила чете налазила се група бораца у заседи крај самог пута. Неколико старијих (међу њима Марко Ђурић, Будимир Квачановић, Рада Шарчевић) нису тога дана били дисциплиновани, прекршили су забрану употребе алкохолних пића и били су прилично напити. Иначе су били познати као храбри борци. После скоро два часа чекања, око 10 часова, чула се хука немачке моторизације од Крста. На челу колоне ишла су два мотоцикла. Иза њих, на раздаљини од око 300 метара, неколико камиона и тенкова. Немачка колона се мирно и лагано кретала џомбастим друмом. Напетост код бораца је расла, а достигла је врхунац када је командир са митраљесцем мирно пропустио мотоциклисте, сачекујући камионе. Кад су мотоциклисти прешли оштру окуку (код коте 214) и пришли заседи на десном крилу, Марко Ђурић и група отворили су ватру, један мотоциклиста је убијен, а други је одјурио према Драгинцу. Одвојени оштром кривином Немци у камионима нису видели, а од хуке мотора нису ни чули, шта се напред догађа, већ су мирно пришли на педесетак метара до места где се налазио командир Вук. Тада је Вук дограбио пушкомитраљез и ошинуо рафалом први камион, који је застао, а онда пренео ватру на други. Бомбашка десетина засула је један камион са 30 — 40 ручних бомби, свежњевима експлозива и флашама с бензином. Истог часа цела је чета отворила прецисну плотунску паљбу свом ширином положаја. Немци су делимично успевали да се среде, пребаце на леву страну пута, да хватају заклоне и отварају ватру на партизане, али је надмоћност партизанске ватре, постигнута изненађењем, из непосредне близине и иза добрих заклона, била пресудна. Иако бројнији и боље наоружани, Немци су почели да се повлаче. Тенкови и камиони су морали да се удаље, пешадија је била потучена и разјурена. У овој борби партизани су запалили 3 камиона, запленили 1 мотоцикл, 4 пушкомитраљеза „шарца" са доста муниције, неколико пушака. Победа није могла да прође без губитака. Три борца су рањена, погинуо је Марко Ђурић. Занесен првим успехом истрчао је на друм и незаклоњен, из стојећег става, гађао Немце. Митраљески рафал пресекао га је преко појаса. Милан Цикота каже поводом његове погибије да је био „храбар партизан, крупна људина и велика добричина", али да је погинуо својом кривицом: „Када смо одбили напад Немаца, дошао сам на место Маркове погибије. Ту се окупила цела група. Стигао је Вук и без речи посматрао погинулог друга. Наједном приђе Марку и откопча чутуру са његовог опасача. У њој је било ракије. Вук баци чутурицу на земљу, удари је ногом и рече: — „Е, Марко, Марко, ниси морао погинути".124 Успех је улио велико самопоуздање Вуковој чети. „Не напуштамо своје положаје и уживамо гледајући како се Немци журно повлаче, праћени нашим оружјем. Борбени морал у чети био је више неш добар. У вечерњим часовима живо> се препричавало о дневним борбама. Поједине групе саме су анализирале своје пропусте и ковале планове за следеће сусрете са непријатељем", сећа се Милан Цикота.125 Још више је порастао углед командира Вука и поштовање бораца према њему. Сви борци Вукове чете били су убеђени да су непријатељу нанели огромне губитке и ликовали су због тога.. По сећању Миленка Самарџића борци из његовог вода, док су се Немци повлачили, певали су Мнтернационалу.126 Друга немачка колона (2. батаљон) пошла је рано ујутру од Крста путем према Коренити. Дочекале су је чете Пере Савића и Димитрија Бајалице код Бубња, Навалије и Гробуше. Развила се оштра борба, у којој су партизани успели да од~ бију Немце и да их протерају до Крста. У Терзићима је том приликом рањен немачки официр, заплењен један митраљез, више пушака и доста муниције. После повлачења од Брезјака и од Корените, Немци су се на Крсту средили и предузели противнапад према Коренити да изврше одмазду над селом због својих губитака и због пораза. Успели су да потисну партизане из северних заселака Корените, а онда су почели да пустоше и да дивљају по селу. Спалили су преко 120 кућа. По неколико породица — мушк.арце, жене и децу — прикупљали су на једно место, убијали и палили. Међу 170 убијених, страдало је преко 40 жена. и више од 70 деце.127 Према извештајргма 699. пука, његови губици су били 2 мртва и 2 рањена.128 На другом крају фронта немачке једршице из Драгинца вршиле су испаде према Текеришу и Доњој Бадањи ради извиђања и одржавања веза са Шапцем. Једна јединица је кренула у напад према Симином брду и Мекотама. Немци су се привукли у непосредну близину положаја Поцерске чете, отворили ураганску ватру и командовали јуриш. И овога пута Поцерска чета је била спремна и у жестоком окршају успела да одбаци Немце у Драгинац. Један партизан је погинуо.129 Десно од Поцерске чете четници Церског одреда су без борбе напустили Мекоте и побегли у Завлаку. Немци су продрли до Доње Бадање и запретили е леђа партизанима на Циганкуљи, на Гајића и Јездимировића стени. Једанаеста рађевска чета се брзо престројила, окренула према непријатељу и са 1. рађевском и Рачанском четом успела да заустави Немце и да их врати у Драгинац. Гонећи Немце, делови 1. рађевске и Рачанске чете продрли су до Јаребица, заобишавши Драгинац са севера. Иемачке трупе из Драгинца пошле су у противнапад. После борбе на. вису Брдарици (кота 212) и у Крањанској мали, партизани су се повукли на раније положаје, а Немци су запалили делове Јаребица где се водила борба. Губици немачких трупа у Драгинцу тога дана износили су: 2 мртва и 3 рањена. Партизани су се задржали на истуреним положајима у Симином брду и Филиповићима (кота 217).130 У току 16. и 17. октобра генерал Хингхофер је био на вишечасовним разговорима у Штабу 18. армијског корпуса у Београду са генералом Бемеом и начелником Штаба потпуковником Пемзелом.131 После усменог образложења неуспеха од 10. и 14. октобра, предмет разговора били су даљи задаци 342. дивизије и њихово извршење. Према личној белешци генерала Хингхофера о тим разговорима, он је предлагао да 342. дивизија не врши поново напад на Крупањ, који треба „ваздушним бомбардовањем разорити". На примедбу да се у Крупњу налази 300 немачких војника — партизанских заробљеника, одговорио је да ће се они, „пошто се слободно крећу, вероватно моћи склонити". Што се тиче продора дивизије према Ваљеву, Хингхофер је предложио да се та операција не изводи долином Јадра, већ правцем Шабац — Уб — Словац, те да се Р1стовремено очисти од „комунистичких банди простор јужно и југоисточно од Шапца и на тај начин Шабац ослободи од непосредног угрожавања". Против напада на Крупањ Хингхофер је изнео три разлога: изнуреност трупа, које се налазе у борбама непрекидно од 28. септембра, по „скоро непрестаној киши, по расквашеним путевима прекривеним дубоким блатом, у пределима планинског карактера... већином без топлог јела, у потпуно мокрој одећи и крајње лошој обући..."; велики напори, које би за изнурене трупе изискивао марш према Крупњу, условљен „тешким непролазним планинским пределима при вероватним даљим пљусковима"; и непријатељ, који ће користити „повољан терен и своју покретљивост, узнемиравати трупе при надирању, избегавајући да прими одсудну борбу". Против наступања дивизије друмом Лозница — Ваљево Хингхофер је такође имао „озбиљне примедбе": Студирањем секције установио је, да друм пролази између врло окомитих коса и да је непогодан за бочно осигурање 17 километара дуге дивизијске колоне; пошто ће покрет временски дуже да траје, а извиђачка служба непријатеља узорно функционише, немогуће је постићи изненађење и напасти непријатеља с леђа код Ваљева; терен пружа непријатељу врло повољне могућности за препаде на колону, нарочито на комору; у позадини дивизије непријатељ ће поново поставити препреке, онемогућити дотур из Лознице и отпремање рањеника у Лозницу. Беме и Пемзел одлучно су остали при свом гледишту „да се посао око Крупња безусловно мора обавити нападом и да дивизија мора досегнути Ваљево друмом Лозница — Ваљево". Хингхоферу је препуштено да сам одлучи кад ће дивизија да изврши други напад на Крупањ, алрх да то буде што је могуће пре. Усвојен је његов предлог да у правцу Крупња директно наступају два пука, јер је „један пук за Крупањ сувише слаб", а да дивизија крене према Ваљеву тек онда када се обадва пука од Крупња врате на комуникацију Лозница — Ваљево. Постављен му је захтев да приликом напада на Крупањ истури један батаљон на коте северно и северозападно од Мојковића, с тим да се на тим положајима сам брани, ако га устаници опколе. Најзад, да са једним ојачаним батаљоном очисти „од банди" друм Шабац — Обреновац у садејству са мађарском дунавском флотилом, која ће са Саве штитити наступање батаљона. После повратка у Шабац, 18. октобра, Хингхофер је наредио јединицама „да врше интензивна извиђања, узнемиравање противника и продоре у правцима на којима ће се одвијати следећи подухват дивизије". Пошто је сазнао да „непријатељ стално омета саобраћај на цести Лозница — Драгинац", наредио је 1. батаљону 699. пука у Драгинцу: „Однах очистити цесту".132 Сва три батаљона 699. пука кренула су тога дана у акцију против партизана. Из Лознице је ударио ојачани 3. батаљон долином Штире у правцу Зајаче. Лозничка партизанска чета и вод Добре Јанковића дочекали су га код школе у Воћњаку „јаком митраљеском ватром" и нанели му губитке од 2 мртва и 4 рањена, према немачком извештају.133 Само са 1 рањеним борцем из Лозничке чете, партизани су се повукли према Зајачи. У једном теснацу око 3 км испред Зајаче заузели су положај и ту зауставили непријатеља. Немачки батаљон је морао да одступи у Лозницу, али је, по његовом извештају, нанео партизанима губитке од 32 човека. У ствари, Немци су успут стрељали становнике Пасковца и Воћњака. Од Крста је дејствовао 2. батаљон „у правцу Крупња". Код Навалије и Гробуше немачки батаљон је окружио Бајаличину чету, али је она противнападом успела да пробије обруч и да се извуче на југ, дубље у Корениту. Претходног дана, после продора немачких јединица у северне засеоке Корените, чета Пере Савића је премештена са Бубња у Корениту. „Више села, на једној коси, добро смо се укопали за стојећи став, направили траншеје, прича Драги Ловчевић. Испод нас село... Наша чета је заузимала широк положај, били смо у развученом ланцу..." Ту је прихваћена Еајаличина чета, па су обе чете дочекале немачки ојачани батаљон на путу кроз Корениту. „Рано ујутру чула се велика хука — прича даље Ловчевић — наишли су тенкови и камиони. Наше јединице лево и десно од нас отвориле су ватру. Испочетка је тукла само артиљерија. Кад су дошли тенкови у подножје брда, зауставили су се и из топова отворили ватру. Из камиона су изашли Немци и отворили ватру на нас. Немцима су стално стизала појачања, заузимали су положаје с обе стране пута, али од пута до нас нису могли. У току дана њихова пешадија је 2—3 пута полазила према нама у стрељачком строју, али их је наша ватра увек враћала на пут. Два—три пута покушавало је и око 40—50 немачких коњаника да продре до нас, стизали су скоро на пола растојања између пута и нас, али смо их увек враћали". Не успевши да се пробије даље, немачки батаљон се вратио на Крст. Сутрадан, Немци са Крста нису ударали на Корениту, само су је тукли артиљеријом, и слали извиђачке патроле до Навалије и Гробуше. Без борбе, тога дана је погинуо Милан Перић, политички комесар чете Пере Савића. У двориште где је била четна кухиња, наишла су два борца, који су самовољно ишли у село да траже ракије. Један од њих, Илија Врачарић звани Баџа, био је напит. Перић их је напао због кршења дисциплине и потегао пиштољ да их разоружа. Врачарић је био четник („комита") у првом светском рату, познат у чети као храбар човек, али и као склон разбојништву, отимачини и насиљу. За њега није важила наредба да се не смеју пити алкохолна пића, увек је носио ракију и пио. Баџа је, изгледа, већ био спреман да убије Перића. Хитро је скинуо с рамена карабин, опалио и погодио га у појас, где му је висила бомба, која је експлодирала и разнела му трбух. Врачарић је одмах побегао, потере нису успеле да га стигну.134 Први батаљон је предузео „извиђање и чишћење терена од Драгинца у правцу Брезјака". Према пуковском извештају, овај батаљон је водио „оштру борбу" са партизанима у рејону Градца. Из групе кућа код Луњевца партизани су отворили жестоку ватру, а затим су се повукли ка југу.135 На овом делу фронта водиле су борбу с Немцима Лалина, код Градца, и Вукова чета и нанеле им губитке од 2 мртва и 3 рањена војника. На положаје Вукове чете Немци су напали од Брезјака, рано ујутру. Све до поподне Вукова чета је одолевала немачким нападима, борба је трајала непрекидно. После подне чуло се брујање тенковских мотора и после краћег времена друмом су прошла два тенка, а око пола сата касније на чету је отворена ватра иза леђа. Један тенк је обишао иза десног крила чете. Међутим, Вук се није обзирао на овај тенк, већ је и даље управљао пажњу чете на немачку пешадију. Предвече су се Немци повукли у Драгинац.136 „Група Драгинац" је тога дана вршила „насилно извиђање простора североисточно од Драгинца" и утврдила где се налазе партизански положаји. „Противник је — стоји у извештају — био одбачен. Губици се нису могли установити. Два заробљена. Непријатељске групе на котама око Драгинца тучене артиљеријском ватром".137 Трећи батаљон 698. и 2. батаљон 697. пука добили су задатак да сутрадан „наглим ударом запоседну коте с обе стране Јадра у рејону где Јадар истиче из планинског предела". Због тога је у току 18. октобра вршено „извиђење и упознавање земљишта" и у том правцу.138 У 19 часова Хингхофер је предложио Бемеу да 342. дивизија пређе у наступање 20. октобра. Генерал Беме је 18. октобра увече послао извештај команди Југоистока да 342. дивизија „продужава груписање својих снага", да су сопствени губици 2 мртва и 5 рањених, а губици устаника: „убијених у акцијама 172, ухапшених 765". 139 Немци су „губитке непријатеља" утврђивали, вероватно, сразмерно величини и угледу своје дивизије и према властитим жељама извештача, које, као што се види, нису биле баш скромне. Батаљони 697. и 698. пука, који још нису били пребачени на друм Лозница — Драгинац, стигли су до вечери 18. октобра на леву обалу Јадра и разместили се у Козјаку, Липничком Шору и Липници. Деветнаестог октобра у 7 часова ови батаљони су кренули према местима која су им била одређена за полазак у напад. Први и 2. батаљон и Штаб 697. пука извршили су покрет до Лознице. Одатле је 2. батаљон одмах упућен у састав „Групе Драгинац". По доласку, батаљон је тога дана посео положаје на линији Церовчевићи — Филиповићи, пошто су се партизани одатле повукли на Циганкуљу, а увече се повукао у Драгинац. Марш батаљона 698. пука са леве обале Јадра завршио се у Брезјаку, где је постављен 1. батаљон, и у Недељицама, где се сместио 2. батаљон. Цео ојачани 699. пук разместио се на друму од Крста до Драгинца: 2. батаљон је остао на Крсту, 3. батаљон је премештен из Лознице у Брезјак, а 1. батаљон је осао код Драгинца.140 Иако је почетак напада у правцу Крупња био предвиђен за 20. октобар, 342. дивизија је већ 19. октобра „наступала ка Крупњу". Најјачи напади били су усмерени са друма Брезјак — Драгинац према партизанским положајима на простору Ступница — Цикоте. Од раног јутра (19. октобра) Вукова чета је очекивала наставак борби, мислећи да ће Немци поступити као и претходних дана. „До тада, пише Милан Цикота, борба је почињала рано ујутру, а завршавала се обично заласком сунца. Међутим, сада их нема и питамо се шта је с њима. Можда су одустали од свој|их планова. Тек у поподневним часовима приметили смо да се цестом Лозница — Ваљево креће дугачка колона непријатељских тенкова и камиона, На положај наше чете дошао је командант Одреда друг Небојша. Он, Вук и ја посматрали смо покрет непријатеља. Иебојша нареди да их нападнемо. Одмах смо пренели групама шта треба да чине. Почела је борба, која ће ми остати у трајном сећању. Отворили смо ватру код групе где смо се ми задесили, а то је брзо пренето читавом ширином положаја. Али, непријатељ се није заустављао, већ је из покрета гађао наше положаје. Тада је погинуо друг Штука, а тешко рањен млади партизан Корчагин. Тек када смо се повукли, утврдрши смо да их нема међу нама. Веровали смо да су се повукли раније и да ћемо се већ наћи са њима. Небојша је при одласку из наше чете наредио да сутра будно пратимо кретање непријатеља и зависно од његове ја~ чине предузимамо мере".ш Кад је оценио снагу, жестину навале и упорност непријатеља Вук је послао двојицу партизана са десног крила чете поручнику Мартиновићу да траже помоћ. Пре но што је помоћ стигла, Вукова чета је морала да се повуче до засеока Суваје (село Ступница). Њене положаје запосео је непријатељ, који се за тај дан задовољио постигнутим успехом и није покушавао да наступа даље, већ је с времена на време засипао митраљеским рафалима простор где су се партизани повукли. Кад је пао мрак, командир Вук је послао водника Живаиа Витомировића Галаму и политичког комесара вода Драгу Беатовића са једном десетином бораца да извиде где се налази непријатељ. Установили су да се повукао у Брезјак. Био је то 1. батаљон 699. пука. Отприлике у исто време, око 15 часова, друга колона 1. батаљона 699. пука кренула. је из Драгинца и са неколико тенкова и пешадијом продрла преко Карлагана у Цикоте, прокрстарила неколико заселака — Шурице, Кулич, Кривајицу, Ракића малу — и починила најтеже и најсвирепије злочине, које су за време казненог похода у Србију починиле јединице 342. дивизије. У борбама од 14. октобра до тог трагичног дана немачке јединице су два-три пута прошле кроз неке делове села. Одрасли мушкарци су се склањали испред њих, а код кућа су остајали само старци, жене и деца. Том приликом Немци нису убијали ни палили село, само су купили храну. То је допринело да су многи људи 19. октобра дочекали упад немачке војске код својих кућа. Тог поподнева Немци су у Цикотама запалшш 140 кућа, убили око 400 лица, од којих 190 деце до 14 година и 140 жена.142 После пријема Бемеове сагласности да напад на Крупањ отпочне 20. октобра, командно место Штаба 342. дивизије премештен је 19. октобра из Шапца у Лозницу. По подне у 16. часова командант дивизије одржао је саветовање са командантима пукова, на коме су утврђени задаци пукова у нападу на Крупањ. Они су, затим фиксирани и у дивизијокој заповести, донетој истог дана: „Н е п р и ј а т е љ: Крупањ, седиште непријатељског руководства, треба да буде кажњен. Дивизија има задатак да Крупањ опколи и до темеља спали. Борбене групе дивизије прећиће сутра, 20. октобра, у 07.00 часова ујутро, у наступање са линије Луњевац — Кривајица. На десном крилу наступаће Група 699 (три батаљона, један артиљеријски дивизион, једна пионирска и једна тенковска чета), изводећи главни напад правцем Драгинац — Цикоте — В. Градац — Деспићи — Обрадовићи — Малешевићи, а споредним правцем В. Градац — Висибаба — Главница... На левом крилу наступаће, дубоко ешелонирани, делови групе 698 (два батаљона, један артиљеријски дивизион, једна пионирска и једна тенковска чета) правцем Кривајица — Логор — Јовичићи — Ђукићи — Грбићр! — Пешићр! — Голово. Првом групом командоваће пуковник Дирауф, а другом потпуковник Штраус. ... Група Лозница (један батаљон и један вод извиђачке чете) налазиће се под командом пуковника Рота и обезбеђиваће и извиђати правац Ковиљача — Зајача. Група Драгинац (два батаљона, једна пионирска и једна тенковска чета, обе умањене за по један вод) под командом пуковника Триштета, извиђаће и обезбеђивати долину Јадра до коте 152,3 и косе с обе стране моста који се ту налази. ...Ударне групе 698 и 699 после разарања Крупња вратиће се на данашње полазне положаје... Дуже задржавање трупа у Крупњу после разарања града не долази у обзир. Уколико њихов повратак у току 20. 10. 1941. не буде био мо1*ућ, групе ће преноћити северно одјКрупња, али што је могуће даље од града. У том случају кренуће назад ка полазним положајима 21. 10. 1941. рано ујутро. ... Постројења рудника у Крупњу не разарати уколико за то не постоје војнички разлози".143 Сва три пешадијска пука 342. дивизије и делови ојачања били су 19. октобра увече прикупљени и смештени на простору одређеном за полазак у општи напад на Крупањ. У оштрим тродневним борбама 17, 18. и 19. октобра немачке пуковске групе су успеле да се учврсте на комуникацији Лозница — Драгинац, да потисну партизанске чете са предњих положаја на простору Коренита — Ступница — Цикоте од друма, са те најпогодније линије за одбрану у јужне делове тих села и да себи створе просторне услове за развијање и предузимање напада. Ујутру 20. октобра јединице 342. дивизије кренуле су у напад у правцу Крупња,144 а у току дана сви делови дивизије који су се налазили на „Јадранском фронту" били су ангажовани борбама, демонстративним нападима, извиђањима и на обезбеђењу. Непосредно према Крупњу напад је извршен у 4 правца: о д К р с т а преко Корените и Костајника ка Столицама; од Б р е з ј а к а преко Рејиновца, Луњевца, између Дворске и Корените, у правцу Столица; од Карлагана преко Цикоте и Дворске према речици Брштици, западно од Крупња; и од Кривајице, источним делом Красаве, преко Церове и Липиновића ка Добром потоку и Топионици антимона, на источном крају Крупња. Истовремено су вршени напади на другим правцима: једна моторизована колона извршила је снажан напад од Лознице према Зајачи, једна јединица „Групе Драгинац" кренула је из Драгинца у правцу гвозденог моста на Јадру и Гајића стени, а мањи делови ове групе вршили су демонстративне нападе од Драгинца и од Текериша на партизанске положаје на десној страни Јадра. Пут Коренита — Костајник — Столице био је темељно прокопан и закрчен многобројним препрекама од наваљанрхх стабала и камења. Овим правцем нападао је 2. батаљон 699. пука, полазећи од Крста. Скоро код сваке препреке чете Димитрија Бајалице и Пере Савића заустављале су се да пруже отпор непријатељу, али су их бројно надмоћнији Немци обухватима са крила приморавали да се повлаче до Столица. Штаб Одреда је намеравао да прикупи чете на брду Столице, изнад рудника и малог рударског насеља и да ту пружи јачи отпор непријатељу. Да би се заштитило повлачење са Столица, постављена је чета Пере Савића на Козју стену, највеће узвишење изнад дубоке јаруге, јужно од рудника и насеља. Чета Димитрија Бајалице заузела је положај на око 2 км северно од Столица и прихватила борбу, која је била кратка; чета се повукла на Столице. Још борци нису стигли да заузму положаје, на косу изнад Столица на десном крилу чете избио је немачки стрељачки строј и осуо паљбом из митраљеза по чети. Борци су се сјурили у јаругу и под заштитом чете Пере Савића са Козје стене, извукли се кроз густу шуму на јужну страну, а затим повукли до Капетанове воде, на Борањи. Други батаљон 699. пука кренуо је десним крилом из Брезјака преко Рејиновца и Луњевца ка Ступници. На том гхравцу Вукова чета, је заузела положај северно од Суваје, на раскршћу код коте 306, на око 3 километра од друма. Против Вукове чете наступала је само немачка пешадија са товарним коњима који су носили бацаче и митраљезе. Кад се непријатељ приближио на око 200 метара борци Вукове чете отворили су брзу паљбу. Код Немаца је дошло до извесне пометње, а онда су ужурбано поставили минобацаче и митраљезе и почели да туку партизанске положаје. Вукова чета је обуставила паљбу, али је и даље остала на положајима. Немци су још извесно време тукли положаје Вукове чете, а онда су из вршили покрет путем на исток, у правцу села Ступнице и ту се спојили са левим крилом, које је од Брезјака, с тенковима и пешадијом, поред Великог Градца стигло у Ступницу. Од Ступнице је немачка колона продужила напредовање према Дворској.145 Командир Вук је наредио повлачење чете према Столицама, такође преко Дворске. Са Вуковом четом повлачио се и поручник Ратко Мартиновић са својом групом четника. У повлачењу, пише Миленко Самарџић, „много пута смо заузимали на згодној коси положај и тукли смо их". По његовој процени Немци су наступали у колонама у зачини чете од око 200 — 400 људи, а свака чета имала је по 8 коња са митраљезима. „Код одступања — пише он даље — приметисмо немачки тенк, који се позади нас шшео на наше брдо. Доле десно другови јаругом. Тенк није могао да нас туче тако ниско и прођосмо без жртава".146 У Дворској, у засеоку Обрадовићи, Вукова чета је наишла на Филипа Кљајића. Он је покушавао да ту организује поседање положаја и заустављање непријатеља. Борцима је раздељено нешто бомби и флаша с бензином. Међутим, партизани су убрзо угледали једну немачку колону на свом десном крилу, од села Красаве, а истовремено је стигао и курир од команданта Одреда Небојше Јерковића, који је наређивао да се партизанске јединице што пре повуку на Столице, јер су непријатељске снаге већ избиле у Костајник и наступају ка Столицама. После кратке борбе у Обрадовићима, Вукова чета и група поручника Мартиновића, са Филипом Кљајићем, хитно се повукла до Столица. Непријатељ их је пратио у стопу и када је Вукова чета избила на косу изнад рудника Столице, немачке јединице су већ излазиле из Костајника. Чета Пере Савића омогућила је одступницу и Вуковој чети кроз поток испод Козје стене на пут према Борањи. У том часу непријатељске колоне од Костајника и Дворске састале су се код барака. Приликом извлачења кроз поток рањен је десетар из Вукове чете Милорад Спасојевић Бели. И Вукова чета се повукла на Борању. Устаничке јединице, које је претходног дана немачки ојачани батаљон потиснуо са положаја Градац — Цикоте, нису се у току ноћи вратиле на првобитне положаје, иако их је непријатељ увече напустио и вратио се на коначиште у Драгинац. Чета Лале Станковића, чета Милоша Вучковића (одред Зечевић — Мартиновић) и бомбашка десетина Богосава Митровића Шумара заузеле су положаје на линији Висибаба — Мајдан — Мишковац. Тамо је пребачена из Брезовице и чета Стеве Колубарца. Немачка пешадија и тенкови надирали су од Шурица, Раковице, Каменика и Кривајице с обе стране Мишковца, потиснули устаничке јединице и продужили наступање источним крајем Красаве, према Церови. Тога јутра заједнички партизанско-четнички штаб у Завлаци послао је наређење командиру 8. рађевске чете Луки Стевићу у Мојковић, да се стави под команду капетана Ковачевића, команданта батаљона Церског четничког одреда, да заједно заузму положај код Пијаног грма у Красави и да ту зауставе Немце. Лука Стевић је нашао четнике капетана Ковачевића, али они дуго нису хтели да му кажу где је командант. На крају, Лука је сазнао да капетан пијан спава у потоку. Одлучио је да само са својом четом заузме положај, али је било касно. Немачка колона — напред четири тенка, за њима пешадија, па опет 5—6 тенкова — прошла је за Крупањ. Чете Стеве Колубарца и Лале Станковића повукле су се преко Церове и Липиновића поред Топионице антимона за село Шљивову, а чета Луке Стевића је добила наређење од штаба из Завлаке да се пребаци преко пута Крупањ — Завлака, да заузме положаје на дну Крупањског поља и да спречи Немце да од Крупња продру у Завлаку. Путем радио-везе напредовање немачких колона било је добро усклађено, те су претходнице свих колона скоро једновремено, између 16 и 16,30 часова, избиле на висове изнад Крупња, на линији Столице — Брштица — Липиновић. Група 698. пука се задржала на висовима северно од Крупња, а група 699. пука ушла ]е у Крупањ. Евакуација Крупња почела је 20. октобра ујутру и до појаве Немаца на првим висовима изнад Крупња, све што је припадало НОП-у евакуисано је на југ, углавном у села Томањ, Шљивову и даље. После краћег окупљања и припуцавања у правцу Крупња Немци су се спустили са висова у варошицу и заузели је у 16,30 часова, У крупањској болници пронашли су 19 Немаца заробљеника. Истог поподнева Немци су почели да пале варошицу и убијају становништво по њој. Кад се примакла ноћ Немци су се извукли из варошице и провели ноћ у околини Крупња. Сутрадан су се вратили и до ггодне претресли цело насеље, до темеља га спалили (остала је читава само једна зграда, апотека Немца Циглера) и извршили масовне злочине. Командант 342. дивизије рапортирао је свом претпостављеном: „Колоне које су извршиле напад на Крупањ, пре напуштања истог, спалиле су до темеља цело место и стрељале сва сумњива лица ухваћена у н>ему".147 У акцији освајања Крупња, Немци су, према њиховим извештајима, имали 3 мртва и 4 рањена.148 После првих извештаја о повољном одвијању напада према Крупњу, Штаб 342. дивизије наредио је у 10 часова „Групи Лозница" да 1. дивизион 202. тенковског пука са деловима 1. батаљона 697. пука изврши „насилно извиђање у долини Штире, према руднику Зајачи".149 На челу колоне наступало је 5 тенкова праћених пешадијом, а на мало већем растојању иза њих ишли су камиони са пешадијом. Лозничка партизанска чета и вод Добре Јанковића поставИли су заседу у шумовитом теенацу између кота 258 и 291, северно од Зајаче. Партизани су се спустили кроз густу шуму Бобије до самог друма и добро скривени заузели повољне положаје. Одређени су бомбаши да бацају бомбе на тенкове. Када су немачки тенкови, праћени пешадијом, зашли у теснац, партизани су их изненада силовито напали. Први тенк је био оштећен. На уском друму пешаци нису имали где да се склоне, нити могућности да пруже отпор. Уз губитке повукли су се из теснаца оставивши на бојишту доста оружја и муниције. Партизани из вода Добре Јанковића мислили су да је борба окончана, па су сишли на друм да покупе оружје и муницију. Шума, која им је ломогла да изненаде тенковску претходницу, спречила их је да виде наилазак главнине колоне, на камионима, која их је затекла на друму. Немачки војници су искакали из камиона и хитро се пребацивали лево и десно да опколе партизане, док су други тукли митраљезима по друму. Партизани су успели да узму два немачка митраљеза, но кад су хтели да се повуку у шуму, запали су у тешку ситуацију. Поставивши два заплењена митраљеза на ивице друма, митраљесци су штитили своје другове који су се појединачно, брзим скоковима, пребацивали у заклоне. Дејством два митраљеза постављена изнад тог места, вод је омогућио повлачење бораца. Кад су се сви борци пребацили у заклоне, митраљезац који је остао последњи на друму пао је пресечен непријатељским рафалом. Тројица бораца су покушали да га извуку, мислећи да је само рањен. Двојица од њих су тешко рањени, а трећи је успео да дође до митраљесца и кад је видео да је мртав, извукао је само његов митраљез. Немци су се, затим, пробили у Зајачу. У овој тешкој борби рањена су два, а погинули су два партизана и једна партизанка, из Лозничке чете.150 По немачким извештајима, њихови губици су били: 1 мртав и 4 рањена.151 Партизани су се повукли до рудника Заворја на Мамутовцу, више насеља Зајача. Кад су обавештени да су Немци заузели Столице и Крупањ, повукли су се до Турског гроба.152 „Група Драгинац" је предузела. тога дана свестрану извиђачку активност: 2. батаљон 697. пука са тенковском четом — према Циганкуљи, гвозденом мосту на Јадру и Мићановића брду, а 3. батаљон 698. пука у правцу Јаребица, Мекоте и Горње Бадање. Једна чета је заузела без отпора коту 232, између Кривајице и гвозденог моста. Тенковска извиђачка патрола јавила је ујутру да код моста, кота 152, нема партизана, но кад је извршен покушај да се заузме мост, партизани су отворили ватру, зауставили тенкове и ранили једног лекара, који је био у борним колима. Испадима од Драгинца према Симином брду (кота 248) и према Вису (кота 247), немачке јединице су установиле да је „место Циганкуља поседнуто од стране партизана", а на Мекотама су „откривена пољска утврђења противника". Северно од Драгинца, на Виноградини, није било партизана.153 Укупни немачки губици 20. октобра били су: 4 мртва и 8 рањених. Исте вечери опуномоћени командујући генерал у Србији Беме одао је признање потчињеним трупама за успешне борбе у западној Србији. Према десетодневном извештају 342. дивизије, њени губици од 10. до 20. октобра били су: погинулих 2 официра и 13 војника, рањених 4 официра и 78 војника, свега 15 погинулих и 82 рањених, укупно 97 избачених из строја.154 Одмах после спаљивања Крупња л стрељања становништва, колоне 342. дивизије су напустиле Крупањ и почеле се груписати за наступање према Ваљеву. Једна колона 699. пука прошла је из Крупња преко Столица око 9 часова. Претходног дана, када је колона наступала према Столицама, један тенк се заглибио у дубокој јами ископаној на окуци пута испод рудника Столице, на месту званом Ђуриновача. Патрола Вукове чете обавестила је команду чете да су Немци прошли и да је иза њих остао заглављен тенк. Вук је одмах повео чету на то место, рачунајући да ће се Немци вратити и покушати да одвуку тенк, и поставио заседу јачине једног вода изнад пута. и тенка на удаљености од око 100 метара. Други вод је послао на Столице да провери да ли тамо нема непријатељских снага и да претресе бараке. Борци су сишли на друм да разгледају тенк. Убрзо се зачуло снажно брујање тенковских мотора и борци су полетели у заседу. Путем од Корените ишла су три тенка без пратње. „Заклоњени уз велика и дебела стабла осматрали смо како на куполама тенкова седи по један Немац тенкиста у црном оделу", пише Бранко Остојић.155 Командир је наредио да се не пуца све док посаде не изађу из тенкова. Челни тенк се зауставио на десетак метара од заглибљеног тенка, остали за њим. Два немачка војника из предњег тенка изнели су дугачко челично уже, завезали га најпре за свој, а онда за заглављени тенк. Један по један излазили су тенкисти из других тенкова. Тада је Вукова чета отворила плотунску паљбу на тенкисте. И поред забуне и паничне јурњаве око тенкова, тенкисти су успели да умакну, али само са два тенка. Са бојишта су однели тројицу рањених војника. Кад су тенкови одмакли борци Вукове чете сишли су на друм, из тенкова узели митраљезе, а онда у њих и око њих натрпали дрва, сламе и суве папрати и потпалили. Експлозија граната и бензина „направила је само крш од челичних грдосија". Друга колона 699. пука оставила је такође један тенк, који се преврнуо на уском, неравном сеоском путу код Мијаковца, у Церови. Покушаји Немаца да га окрену и одвуку, нису успели.156 До увече цео 699. пук је био прикупљен на друму код Драгинца. Левокрилна колона, пуковска група 698, није из Крупња кренула друмом, низ долину речице Ликодре, као што су партизани претпостављали, већ се истим путем вратила, али не у Драгинац. Она се разместила на Аранђеловом гробу, северно од Красаве и ту остала на одмору целог дана.157 Око подне делови „Групе Драгинац" извели су напад на партизанске снаге испред Завлаке.158 Од јутра, 3. дивизион 342. арт. пука је тукао јаком ватром партизанске положаје на Симином брду, на Вису и Кику (кота 241), на Циганкуљи, Мекотама, Завлачком брду, на Гајића и Јездимировића стени. Цео 2. батаљон 697. пука је добио задатак да напада уским појасом уз десну обалу Јадра и да заузме Циганкуљу. Његово наступање осигуравали су: на левом крилу — делови 3. батаљона 698. пука, нападом на Мекоте, поседањем Виноградине и продором преко Горње и Доње Бадање; на десном крилу половина тенковске чете и један пионирски вод имали су да поседну гвоздени мост код Гајића стене, а. 10. чета 698. пука да држи коту 232, јужно од моста (Мићановића брдо). На овом вису је постављен истурени осматрач. Снажним налетом из Драгинца немачке јединице су успеле да потисну партизанске чете са положаја Симино брдо — Мекоте, а потом да освоје и Циганкуљу. Вод 11. рађевске чете, који је, после јаке борбе успео да задржи тенкове код моста, услед пада Циганкуље морао је да се повуче на Чергу. Партизанске_чете — Поцерска, Рачанска, 1. и 11. рађевска — повукле су се у Завлаку и заузеле положаје на источној страни села, а 4. колубарска и један вод 11. рађевске чете одступили су у Мојковић. Увече је тамо пребачена, и 8. рађевска чета.159 Сутрадан ујутру делови 698. пука су прешли речицу Ликодру код Мојковића и напали на партизаноке снаге у селу. Јачи отпор Немцима пружила је 8. чета, састављена већином од бораца из Мојковића, и вод 11. рађевске чете. Одбацивши партизанске делове из Мојковића, Немци су наступали за њима до Рађевог камена, а одатле скренули на исток и преко Рађевског поља избили на друм Завлака — Ваљево, код Комирића. Истовремено је немачка 10. чета преко Мићановића брда и Черге ушла у Брезовицу и попалила је, а 3. батаљон 698. пука је без борбе прошао кроз Завлаку и избио на висове источно од села. Партизанске чете су се повукле у Комирић. Сва насеља у близини пута од Комирића до Лознице била су поседнута деловима 342. дивизије, спремним за покрет. Сутрадан, 23. октобра, дуга дивизијска колона је кренула према Ваљеву. Претходница, коју је образовао 698. пук, стигла је у току дана до Осладића и успоставила везу са 704. дивизијом у Ваљеву. Ради осигурања пута и везе преко Завлаке и Лознице са Шапцем, дивизија је оставила једну чету у Лозници и једну у Лешници. Партизанске чете су из Комирића одступале преко висова, паралелно са друмом и немачком колоном, до Каменице, а онда се одвојиле, окрер^уле на север, до Горњег Црниљева, па се вратиле у Комирић. Ту су успеле да се ноћу провуку између делова немачке колоне, да пређу Јадар и да, преко Беле Цркве, дођу у Рађевске Ставе. Тада су Рачанска и 1. рађевска чета добиле наређење да се пребаце у Белотић, заселак Ружићи, да ту дочекају Немце и спрече им наступање уз реку Пецку, према варошици Пецкој. Поцерска чета је упућена у састав чете Александра Лале Станковића, али не као засебан вод, већ су борци распоређени по водовима и десетинама. После тога Поцерска чета се више не јавља као самостална и засебна јединица. Заменик комадира Поцерске чете Ранко Шешић постављен је за водника првог вода ојачане чете Лале Станковића, а командир Миодраг Трифуновић и Станко Трифуновић упућени су на политички рад у Јадру и Рађевини.160 Генерал Беме издао је наређење 342. дивизији да издвоји два батаљона, који ће 24. октобра из рејона 0'сечине напасти и уништити партизанске снаге код Пецке. Штаб дивизије одредио је 1. и 2. батаљон 699. пука, да као Група за опкољавање „Пецка" изврше Бемеов задатак. Група је од места Плужац наступала уз реку Пецку. Код Белотића су партизанске чете примиле борбу и после краћег отпора повукле се за Врбић и Шљивову. Од Данила Лекића Шпанца, који се налазио у Шљивови са четама Лале Станковића и Стеве Колубарца, Штаб Ваљевског НОП одреда је затражио помоћ. Чете су хитно упућене у Рађевске Ставе, где је чета Лале Станковића заузела положај према друму за Пецку. а чете Стеве Колубарца (Подринског одреда), 4. колубарска и Петра Враголића (Ваљевског одреда) заузеле су положај на путу испред села Гуњака, у висини Рађевских Става. Док су партизанске чете ишле према одређеним положајима, избиле су изненада немачке јединице пред њих, развијене у стрелце. Настала је огорчена борба из сусрета, из непосредне близине. Чета Стеве Колубарца је одступала стопу по стопу, од заклона до заклона, упорно бранећи пролаз кроз Гуњаке све до иза Пецке. У тој јуначкој борби нарочито су се истакли командир Стева Колубарац и митраљезац Ђорђе Димић. Димитрије Кољковић прича по чувењу: „Стева Филиповић се крваво борио против те колоне Немаца... Из стојећег става је командовао четом и непрестано је галамио, викао. После борбе на Завлаци, то је била једна од најжешћих борби наших јединица са немачком колоном која је продрла од Шапца према Ваљеву".161 Степан КоврЈћ, у то време десетар у чети Стеве Колубарца, прича да су Немци пре њих стигли на положај и наједном су осули паљбу према њима. Борба је трајала око 3 до 4 часа. „Ми смо почели да се бијемо огорчено, чували смо сваку стопу земље. Наједном, Немци су прошли иза леђа Пери Враголићу, запоеели друм и почели да нас бију дуж друма. Овде је Стева викао на другове да не одступају, да не беже, да бију непријатеља до последњег друга, док не погинемо... Овде смо изгубили два друга: Радована Тодоровића из Салаша Црнобарског и Душана, опанчара из Дреновца. Имали смо приличан број рањених другова. Немци су јурили за нама, довикивали да се предамо. Ми смо изнели Лазу кувара на леђима".162 Немци су ушли у Пецку, запалили је, а 26. октобра ујутру кренули из Пецке и преко ваљевских Става и Мајиновића, „без даљег непријатељског отпора", сишли на друм Лозница — Ваљево. Претходница 342. дивизије ушла је у Ваљево 24. октобра увече. а главнина 25. октобра. На крају дана генерал Беме је у дневној заповести (по четврти пут за два месеца) одао признање 342. дивизији „за досад показане подвиге".163 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument