ЧИШЋЕЊЕ ЦЕРА И ИВЕРКА После избијања на комуникацију Лозница — Завлака, требало је да 342. дивизија што пре стигне у Ваљево, да разбије партизанску блокаду, из које јединице 704. посадне дивизије нису могле да макну, да преузме обезбеђење комуникација од Ваљева према Београду и Шапцу, да омогући померање 125. пука у Шумадију, ради осигурања најважније саобраћајнице на Балкану, а себи да створи повољне услове за даље нападе према Ужицу и југозападној Србији. Да би 342. дивизија могла да се прикупи на комуникацији Лозница — Завлака и да изврши покрет, требало је претходно да уништи партизанске делове заостале на Церу и Иверку, да разбије и одбаци јаче партизанске снаге, које су измакле из обруча, Преко обавештајне службе и извиђачким акцијама јединица, Штаб дивизије прикупио је обавештења: да се једна група устаника, јачине око 1.500 људи, прикупила на, простору 8 км југоисточно од Лознице, да је друга група, јачине око 800 људи, затворила „јадрански теснац", 5 км југоисточно од Драгинца; да је, пр,:ма томе, главнина устаничких снага успела да се пробије на југ.75 Због тога је генерал Беме 12. октобра увече наредио 342. дивизији: да главнином снага изврши чишћење Цера и Иверка, а истовремено са два ојачана батаљона да изведе препад према Завлаци и Крупњу. Сматрао је да ће „ефикасној" и „ратоборној" дивизији бити довољно три дана за припрему и спровођење обадва задатка, па је планирао и наредио „да се дивизија 15. X увече построји на источној и југозападној падини зз покрет према истоку" 76 Одвојивши батаљоне и делове ојачања за „подухват Крупањ", 342. дивизија је 13. октобра ујутру отпочела „планско прочешљавање планина Иверка и Цера".77 Са линије Текериш — Румска — Милошевац 697. пук је покренуо све расположиве снаге и прокрстарио „источну четвртину" Цера, до линије Милина — Радовашница. Претресајући сам гребен Цера 3. батаљон је допро до највишег врха, до коте 687. Штаб дивизије издао је наређење пуку да у Милини „узме плен, пошто је Милина била место штаба". По наређењу Штаба дивизије 698. пук је оставио 3. батаљон у Драгинцу да се припрема за препад на Крупањ, а 1. и 2. батаљон је упутио у чишћење Иверка. Наступајући од Горње Бадање 1. батаљои је прочешљао источни део Иверка и доспео до свог „дневног циља" — Каменице, села на јужној страни Цера. Вративши се са положаја код Малог Градца на десну обалу Јадра, 2. батаљон је чистио Иверак од Драгинца на север и увече стигао у Мајур, заселак Јошеве. Ту се сместио и Штаб пука. Један део батаљона, са Штабом, вратио се у Драгинац ради обезбеђења. Без 1. батаљона, упућеног у Драгинац ради учешћа у препаду на Крупањ, оставивши делове на Крсту и у Лозници, 699. пук је покретом на север извршио чишћење западног дела Иверка и долине Лешнице, и увече се нашао у Лешници и Јадранској Лешници. Штаб 342. дивизије опрезно је припремао генерала Бемеа на неуспех акције чишћења Иверка и Цера. У јутарњем извештају (око 10 часова) Бемеу је јављено да су у рејону Иверка, код Брдарице, запажени покрети избеглица према југу, а у дневном извештају (око 14 часова) дивизија је саопштила свој „утисак": „Непријатељ покушава да се извуче са Цера и Иверка". Сажет преглед дејстава 342. дивизије за 13. октобар је гласио: очишћен Иверак, западни део долине Лешнице и источни део Цера. Командант 342. дивизије упутио је истог дана, 13. октобра, увече, заповест пуковским групама: „Потпуно чишћење планине Цера изврпшће се 14. и 15. X 1941. наглим обухватом с оба крила". У заповести су за сваки дан и за сваки пук посебно дати правци наступања и рејони са границама дејства. Све нападне колоне полазе 14. октобра у 7, а 15. октобра у 6,30 часова. „По избијању на одређене циљеве зауставити се и обезбедити у свим правцима... Између крила појединих колона треба одржавати чврсту везу". Заповест садржи и „упутство за борбу" генерала и правника др Хингхофера: „Сви униформисани, затим сви грађани затечени у међупростору на терену, који могу бити устаници, имају се стрељати. Мушко становништво из насељених места има се отпремити преко Љешнице, одн. Варне ка Шапцу. Насељена места до јужно од планине Цера имају се спалити за одмазду".78 У чишћење Цера укључена је и дивизијска резерва, која је добила наређење да затвори правац Рибари — Липолист и да стреља све „цивиле" који покушају да се пробију у Мачву, а припаднике оружаних снага „по могућству" да заробљава и шаље дивизији на. саслушање. У току 14. октобра снаге 342. дивизије чврсто су стегле обруч око северозападног дела Цера, рачунајући да су се у том пределу задржали остаци Подринског одреда. Од Милине, Косаниног града и Радовашнице 697. пук је продужио до линије Широка раван — манастир Радовашница — Бела Река. Из Мајура и Каменице 698. пук је доспео на линију Кумовац — манастир Чокешина. Из Јадранске Лешнице и Лешнице 699. пук се пребацио преко Прњавора на линију Петковица — Чокешина. На тим одредиштима немачке јединице су биваковале до сутрадан. Тај казан су немачке јединице детаљно претражиле 15. октобра до 16. часова, те су се пукови до вечери прикупили у Белој Реци, Липолисту, Петковици, Рибарима и Прњавору. Прикупљање дивизије 15. октобра увече завршило се тамо где је почео „подухват Цер" 10. октобра, подаље од циља постављеног Бемеовим наређењем од 12. октобра. Покрет према Ваљеву био је одложен. Дивизији је предстојало да изврши прегруписавање и да поново нападне на партизанске снаге „јужно од планине Цер", онде где је требало исте вечери да се построји за „покрет према истоку". Биланс и ове, друге по реду, операције чишћења, као и оне претходне у Мачви, није био нарочито повољан за 342. дивизију. У десетодневном извештају Штаба дивизије целокупан резултат операције резимиран је на следећи начин: „Из сразмерно малог броја заробљеника и плена може да се закључи да. је непријатељ, углавном, успео да умакне".79 Ни овога пута није постигнут циљ, који је генерал Беме у заповести од 7. октобра изричито одредио дивизији: да у н иш т и устанике на Церу и Иверку. Стога су се немачки официри и војници и овом приликом трудили да промашај и неуспех у војним операцијама надокнаде злочинима. Бес немачких војника нарочито је погодио села у близини којих су вођене борбе: у Бојићу су убили више од 20 лица; у Синошевићу, такође више од 20 лица су убили, а 70 кућа и 240 разних зграда спалили; у Милошевцу су спаљене 44 куће, село потпуно опљачкано, мушкарци одведени у логор, а жене и деца протерани из села, које је( седам дана било потпуно пусто; у Радовашници је убијено неколико људи, а похватани мушкарци натерани да извлаче муницију и друге ствари немачких једница на Цер и после спроведени у шабачки концентрациони логор. Манастир Радовашница је миниран и срушен. У Доњој Бадањи запалили су школу, неколико кућа и убили 5—6 сељака. У Горњој Бадањи су убијене дееетине сељака, а многи отерани у Драгинац и тамо стрељани. У Новом Селу је убијено преко 55 лица, међу којима и седморо деце између 3 и 11 година, и спаљено 188 кућа. У једну колибу Немци су затворили 15 лица, онда бацили унутра четири бомбе. У Чокешини је убијено преко 100 лица, а међу њима 19 деце, од 1 до 13 година. У Лешници је спаљено стотине кућа и зграда, а убијено преко 100 становника. Манастир Троношу немачки војници су запалили, стоку побили, храну такође запалили, а на повратку у логор на Крсту успут су убили неколико сељака.80 Идући „сасвим јасном линијом" коју је дао Беме својим ..недвосмисленим наређењем", немачке трупе су „могле сасвим спровести у дело безобзирну акцију". Наступајући кроз села на јужној страни Цера и око Иверка, немачке трупе су палиле и убијале сваког на кога су наишле „у међупростору". Чувши за зверства Немаца почињена у Мачви, сељаци су се склањали по шумама. Онда су се Немци послужили обманом. „У прва два дана боравка у Драгинцу нису никога убијали, а послали су своје агенте да кроз околна села обавесте народ да се сва одрасла лица јаве у Драгинац, ради примања, наводно, неких објава."81 Приликом оправке моста на Јадру код Драгинца, натерали су сељаке да им помажу. Устаници су са Градца припуцали на мост и двојицу сељака ранили. Немци су их превили и пустили. Та варка је успела —< много је било лаковерних. Многи нису долазили да. се предају, већ су се кришом враћали кућама. Онда су Немци опкољавали села и све што су у обручу похватали, догонили су у сабирни логор у Драгинцу. Из масе похватаног становништва немачке јединице су издвојиле 112 мушкараца од 15 до 60 година из села: Симино Брдо, Филиповићи, Јаребице, Брњац, Велико Село, Јошева, Бадања и других и стрељале их у Драгинцу, 13. октобра. У извештају 342. дивизије за тај дан стоји: „За одмазду је стрељано 100 цивилних заробљеника, а 250 лица је ухапшено", због тога што је „непријатељ порушио мост на Јадру".82 У току 13, 14. и 15. октобра, јединице 342. дивизије прочешљале су густим распоредом планине Цер и Иверак са свим насељима на њиховим падинама, окружујући и претресајући део по део, затворен по линијама: са севера Чокешина — {Петковица — Бела Река — Радовашница — Милошевац — Текериш; са запада Лешница — Лозница; са југа Лозница — Крст — Драгинац и са истока Драгинац — Текериш — Варна. У том окружењу није било насеља ни усамљене колибе, брда, косе, ни јаруге, шуме ни пропланка, које немилосрдни стрељачки строј није претресао, прочешљао и очистио. Паљевине, пљачке, убијања, хапшења и депортовања били су допринос који је немачки војник прилагао „коначној победи". По јадранским селима страдало је доста избеглица из Мачве. Неки малодушни борци напустили су Подрински партизански одред и покушали да се као цивили извуку, али су, углавном, страдали као „цивилни заробљеници". Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument