ОПШТИ НАРОДНИ УСТАНАК Примивши извештаје о првој успелој акцији Мачванског партизанског одреда Покрајински комитет КПЈ за Србију поставио је задатак Окружном комитету: „Искористити ту акцију у циљу што чвршћег повезивања са најширим масама тога краја... увући у борбу све елементе који су данас спремни за борбу против окупатора и њихових слугу. Но при томе не треба изгубити из вида да је једино наша Партија способна да организује и предводи народну борбу за ослобођење испод крваве чизме фашистичких окупатора."67 Дајући нешто детаљнија упутства за рад на извршењу овог задатка ПК је постављао: „Одмах прићи стварању заједничких комитета, тј. одбора Народно-ослободилачког фронта, повезујући се са присталицама свих бивших партија које се данас изјашњавају за борбу ттротив окупатора и њихових слугу... Код преговора са нашим евентуалним савезницима треба се позивати на постигнути савез између СССР-а и Енглеске. Све друге разлике засада оставите по страни."68 Пре но што је ово писмо стигло до ОК Миле Ивковић је обавештавао ПК: „Покрет је добио карактер народног устанка, јер нам прилази из свих слојева и старо и младо. У нашим редовима се налази Милан Ђаковић, члан Гл. одбора Драгољубове странке, иначе врло популарна пол. личност у Мачви."69 Покрајински комитет у одговору од 20. августа подстиче такву активност ОК: „Ваш рад, а нарочито повезивање и увлачење у активну сарадњу присталица бивших грађанских партија, ПК похваљује и истиче као пример осталим нашим парт. организацијама". Констатујући да су чланови и руководство Партије шабачког округа „учинили много у подизању народа свог краја на отпор непријатељу", ПК одмах затим упозорава да се непријатељ спрема на поход против партизанских одреда и да се треба припремити за одбрану и противнапад, повезивањем „са читавим народом тога краја и свима онима, који нам у овој борби могу бити савезници. Стога вам ПК предлаже да отпочнете политичке преговоре с присталицама Драгољубове, демократске, радикалске и др. странака о заједничкој сарадњи како у политичком тако и у војном смислу. Резултат преговора треба да буде стварање заједничког комитета националног ослобођења. Ту и такву сарадњу нужно је одмах манифестовати извршењем и издавањем једног заједничког прогласа народу вашега краја који би потписали највиђенији представници партија које учествују."70 Овај предлог ПК у ствари је садржавао конкретне захтеве за реализацију задатка из првог писма. Окружни комитет је са свом потребном озбиљношћу примио ову директиву. Ценећи њен значај и хитност поступка наставио је да преговара са угледнијим политичким личностима у Мачви и да настоји да их придобије за сарадњу и учешће у устанку. После свега недељу дана ОК је 30. августа могао да извести ПК: „Што се тиче стварања заједничког фронта са представницима других бив. грађ. странака, имали смо пун успех. Пре неки дан смо имали саетанак са 10 најугледнијих пол. личности Мачве. Постигли смо сагласност гледишта и предлог за,једничког прогласа народу. Проглас би био као последњи проглас ОК-а само шире постављен. За 2. септ. заказана је конференција свих претседника општина и угледних личности из Округа, где треба да се изврши потписивање прогласа и продискутује ситуација у округу."71 Конференција заказана за 2. септембар је одржана. Душан Ђукић каже: „Једног дана, пре него што је постављен НОО у нашем селу, тадашњи председник општине Коста Достанић показао ми је позив за Петковицу на неки састанак. Позвао је и мене и ми смо отишли заобишавши Богатић зато што су се у њему налазили Немци. На саетанку у манастиру Петковици било је око 20 — 30 виђенијих грађана и политичара и председника општина из Мачве. На састанку су говорили Небојша Јерковић, капетан Рачић и партизанеки командир Станко Орловић. Тада смо потписали неку одлуку или проглас о сарадњи свих родољуба против окупатора."72 Проглас је потписан, објављен и — сачуван.73 Упућен је био „Народу Подриња: Мачве, Поцерине и Јадра", коме се потписници прогласа обраћају са.: „Срби и Српкиње! Сви родољубиви људи!" На документу нема датума, али из прве реченице се види да је обнародован два и по месеца после немачког напада на Совјетски Савез, дакле око 7. септембра. У прогласу се говори о насртајима фашистичких хорди на Совјетски Савез и о херојској борби народа Совјетског Савеза и Црвене армије не само за своју слободу, већ и за, слободу читавог радног човечанстЕа, о стварању јединственог антифашистичког фронта свих слободољубивих народа света, о борби југословенских народа против окупатора и домаћих издајника, о потреби јединства свих родољуба у тој борби, а онда се народ Подриња опомиње и на његову слободарску и борбену прошлост: „Славне традиције у борби за слободу и правду наших дедова и отаца не смеју бити заборављене. У нама је живо сећарве достојно дивљења и поштовања на јунаке са Цера. У нашем су сећању храбри Хајдук Станко, Зека Буљубаша, Змај од Ноћаја и други, који су се јуначки борили против туђина и његових слугу". Потписници образлажу зашто су ставили потписе на проглас: „Овим прогласом обраћамо вам се доле потписани са жељом да у овим тешким али часним моментима служимо свом народу и његовој борби". Пароле на крају прогласа истичу ширину народноослободилачког фронта, јединство свих родољубивих снага без обзира на политичку припадност и ослањање на антифашистички савез у свету: Смрт Фашизму — Слобода народу, Живела народна ослободилачка борба, Живело јединство свих Словена и осталих народа у борби против фашизма, Живела братека словенска Русија, Живео краљ Петар II, Живело борбено јединство четника и партизана. Поред тројице партизанских руководилаца, већина потписника били су председници општина, изабрани на општинским изборима 1936. године, неки од њих и као припадници ЈРЗ. У погледу политичке ширине прогласа, највећи успех је био што су своје потписе дали Ђурађ Јошић, председник општине у Салашу Црнобарском и Степан Смиљанић, председник општине у Белотићу, обадвојица. изабрани на листи ЈРЗ. Ђурађ Јошић је био и заменик кандидата за посланика (др Млађе Милошевића) на листи ЈРЗ. Били су то богати људи, узорни пољопривредници, добро познати у Мачви.74 Што се тиче потписника прогласа падају у очи још неке ствари: Прво, иако је проглас био упућен народу Подриња — Мачве, Поцерине и Јадра, сви потписници, изузев једног из Мајура, чак и они који су били руководиоци у Одреду, сви су из среза мачванског. Међутим, у то време већ је било могуће наћи угледне људе и вољне да потпишу такав проглас у јадранском и поцерском срезу. Друго, кад су проглас потписали тројица руководилаца Одреда, од којих двојица чланови КПЈ и добро познати као комунисти, а за трећег се већ сматрало да је комунист, нејасно је зашто се онда није нашло на списку још имена оних који су већ били у Одреду, нису били чланови КПЈ, а до рата су били познати као припадници грађанских политичких странака (Драгољуб Поповић, Миодраг и Станко Трифуновић, Ранко Шешић). Треће, и из Мачве недостаје још неколико имена познатих и угледних политичких личности као на пример: Владимира Лале Дукића из Богатића, Светислава Бате Девића из Црне Баре, Станислава Гератовића из Дреновца, Пере Ерчића из М. Причиновића. Сви су они били раније припадници разних грађанских политичких странака, као припадници Удружене опозиције били су 1936. године изабрани за председнике општина (сем Гератовића), а неколико дана после објављивања прогласа сва четворица су били изабрани за председнике НОО. Четврто, кад су проглас потггисала три руководиоца Подринског НОП одреда, како то да га није потписао нико од нредставника Церског четничког одреда. Вероватно је хитња да се задатак што пре изврши разлог овакве ускости у погледу броја и састава потписника. У политичком животу Мачве у бурним устаничким данима није уопште учествовао Божа Манојловић. Пред рат је био веома близак сарадник и лични пријатељ са неколицином мачванских комуниста, са којима је врло активно учествовао у политичким борбама против реакционарних режима и њихових експонената. Окружни комитет и Штаб Подринског НОП одреда настојали су да га укључе у народноослободилачку борбу, позивајући га неколико пута преко више људи блиских њему да ступи у Одред. Упорно је одбијао с мотивацијом да из превелике љубави према деци не може сам својом вољом да се одвоји од њих, иако је свестан да седећи код куће може да настрада од окупатора, што се на крају и догодило. Милан Беловуковић Дева пише: „Божу сам иеколико пута лично ја позивао, јер сам се с њим од пре рата познавао и радили смо заједно, али се Божа оглушивао о моје позиве: да ли није хтео, или није смео то не знам, само је увек говорио: „Још је рано!"75 О другом истакнутом републиканцу из Мачве, адвокату Свети Берићу, Милан Беловуковић Дева пише: „Исто тако и Света Берић је неколико пута опомињан да дође нама и дошао је тек онда, када му је строго речено да ће по њега доћи наша патрола; па и када је дошао, мало користи смо имали од њега".76 Није познато да ли су Божа Манојловић и Света Берић позивани да учествују у политичком раду у позадини (на пример, да потпишу проглас о којем је било речи, да уђу у народноослободилачки одбор, и слично). У извршењу директиве ПК од 4. септембра77 о нужности повезивања са грађанским партијама и стварању заједничких „одбора ослободилачког народног фронта", који „треба да буду нека врста народне власти", али поред постојећих општинских управа, Окружни комитет и Штаб Одреда имали су различит приступ, према приликама у појединим деловима округа. У Мачви су старе општинске управе укинуте и замењене народноослободилачким одборима. Полазећи од тога да су већина председника и општинских управа изабрани као иристалице Удружене опозоције и да су присталице НОП, није се ишло и на обавезно смењивање свих председника, кметова и одборника. Ипак су само у Дубљу и Клењу дотадашњи општински одбори изабрани и потврђени у целини као народноослободилачки одбори. Од 30 председника општина само трећина је поново изабрана за председнике НОО.78 У већини села за председнике и чланове НОО изабрани су симпатизери КПЈ, присталице и активисти НОП. У Салашу Ноћајском председник и обадва члана НОО били су чланови КПЈ, а у Глушцима члан КПЈ је изабран за председника. Једино у Бановом Пољу, Раденковићу, Рибарима и Прњавору у НОО су изабра^и и представнипи четника. Изван Мачве само је у Лешници изабран НОО као орган власти уместо старе општинске управе, са председником и већином чланова припадницима НОП и са три четничка представника. У крајевима под претежним четничким утицајем оснивани су одбори народноослободилачког фронта као „политички одбори". Основани су у Чокешини, Јошеви, Драгинцу, Текеришу, Доњој и Горњој Бадањи у срезу јадранском,79 и у Поц. Добрићу и Накучанима у срезу поцерском.80 Ови одбори су вршили упис у партизане, спроводили агитационо-пропагадну делатност у корист НОП, прикупљали прилоге за Подрински НОП одред. „Политички одбор" у Текеришу отворио је своју „канцеларију" у општинској згради (где је већ била смештена, поред општинске, и четничка канцеларија).81 Одбор НОФ у Поцерском Добрићу основао је кројачку радионицу и обновио драмску секцију Књижнице и читаонице. Штаб Одреда је послао Жику Поповића да руководи овим радом. „Политички одбор" у Мачви постојао је, поред народноослободилачких одреда, једино у Дубљу, био је врло активан и предузимљив, и стварно је више представљао орган власти него и сам НОО. Народноослободилачки одбори, сеоске партизанске чете и активисти НОП у Мачви, имали су у септембру да издрже краткотрајну, и успешно окончану политичку борбу против четничких официра и присталица, који су покушали да разбију политичко јединство народних маса и да омасове евоје редове присилном „општом мобилизацијом". Нарочито су се таквом врстом „политичке активности" истакли тројица официра Рачићевог Церског четничког одреда: капетан Милован Братић, поручник Милић Матић и потпоручник Станоје Милованчевић. Милован Братић је са својом четничком четом крстарио селима југозападне Мачве: Прњавор, Бадовинци, Салаш Црнобарски, Клење; Милић Матић је са својом четом дошао на положај код Мачванске Митровице, био ту дан-два, а онда се вратио и прошао кроз Салаш Ноћајски, Ноћај, Глушце, Богатић и Дубље задржавајући се све до напада на Шабац; Станоје Милованчевић је уписивао људе у четнике у Засавици, Раденковићу и Бановом Пољу. Начин на који су покушали да спроведу замисао свог „Горског штаба" показују примери „мобилизације" у Клењу и Бадовинцима. У Клењу је Милован Братић, дошавши са својом четом, наредио да се окупе сви мушкарци који по прописима бивше Југославије подлежу војној обавези, од регрута до такозваног трећег позива. Окупљене људе увели су четници у једно добро ограђено двориште, около поставили страже и позвалрх свештеника да и^чрши заклетву на верност „краљу и отаџбини". Тада је иступио Светислав Цане Ђенадић, рекао да заклетва за четнички одред није обавезна за све, већ само за оне који хоће да ступе у четничке јединице. Људи су нагрнули на излазе и разишли се, осим њих петнаестак. Кад су четници видели шта се догодило и сами су се покупили и отишли камионом у Салаш Црнобарски.82 У Бадовинце је, као „политичко" појачање дошао са Братићем и командант Церског четничког одреда Драгослав Рачић. Људе окупљене по њиховом наређењу увели су у једно празно двориште, под изговором да треба да се склоне од непријатељских авиона. Двориште је било ограђено високом оградом, а около постављени четници са митраљезима. „Политички" говор одржао је Милован Братић. Заклањајући се за споразум о сарадњи између партизана и четника, који је у почетку говора потврдио, говорио је затим о славној династији Карађорђевића, да ће четнике наоружати Енглези итд. Онда је позвао присутне да се добровољно уписују у четнике. Они који би се уписали добијали су потврде и стража их је пустила да изиђу. Оне који нису хтели да се упишу у четнике, а покушали да изиђу, четничка стража је враћала, не дозвољавајући им да напусте двориште. Настало је комешање међу љ>удима, отворени и гласни протести, а онда прескакање преко ограде и бежање од овакве „добровољне" мобилизације. Овај случај бацио је још једном сенку на сарадњу партизана и четника, оквалификован је као четничка неискреност, као злоупотреба споразума. Расло је подозрење и сумња да ће кад-тад четници раскинути споразум и изазвати сукоб.83 Сличан покушај Милића Матића у Богатићу да мобилише људе затворене у црквено двориште, пропао је, јер су се сви присутни разбегли.84 Дошавши у Дубље са својом четом од двадесетак људи Милић Матић је у канцеларији „политичког одбора", где се случајно затекао и Рајко Гладовић, изазвао оштар сукоб, који је почео његовом љутитом примедбом: зашто нису исписане и „четничке пароле", као што су биле, на зидовима једне зграде, исписане партизанске пароле (пароле су биле: Смрт фашизму — Слобода народу, Живела КПЈ, Живео Совјетски Савез, и друге). Рајко Гладовић му је одговорио да и њима нико не брани да и сами пишу пароле, ако хоће. Дошло је до жучне свађе, изгледало је да ће бити и потезања оружја. На крају је Матић изјавио да је цео народ за четнике, а да комунисти немају никог за собом. Тада су „политички одбор" и НОО објавили да у року од три дана сви војни обвезници треба да се определе и упишу у партизане или у четнике. Упис је заиста и извршен за три дана у канцеларији НОО. За цело време Милић Матић и његова чета били су у Дубљу и присуствовали уписивању. У партизане се уписало 820, а у четнике 212 људи.85 Такво опредељивање изазвали су четници у још неколико села: у Салашу Црнобарском уписало се у партизане 270, а у четнике 37 људи; у Бановом Пољу — у партизане 88, а у четнике 14; у Клењу су Душко Остојић и Светислав Ђенадић уписали у партизане људи „за шест чета"; у Црној Бари је уписано за пет чета, у Бадовинцима за шест, у Прњавору за две... Упис у четнике и партизане вршен је и у Совљаку. Ту је упис у партизане нарочито појачан после једног случаја: по тужби неке жене из Совљака четници су за казну јавно батинали Марка Радонића из Совљака.86 Једино је у Раденковићу био већи одзив за четнике, који су уписали око 150 — 200 људи, док се у партизанску чету уписало око 80.87 Приликом опредељивања између партизана и четника у Равњу од свих присутних на збору само један, Миодраг Т>онлић, одвојио се за четнике, а сви остали за. лартизане.88 У другим мачванским селима четници нису ни покушали да врше „мобилизацију" и упис. Зато су у Јадру и Поцерини настојали да на сваки начин спрече ширење НОП-а. Окружни комитет и Штаб Одреда били су усредсредили сву своју пажњу и усмерили све напоре према Шапцу и његовом ослобођењу од непријатеља, па су због тога мање пажње посветили дубљој позадини округа, Јадру и Поцерини, оставивши их бризи и старању Лозничке и Поцерске партизанске чете. Помоћ ОК и Штаба Одреда у политичком раду овим четама и срезовима била је само повремена и делимична. Лозничка и Поцерска партизанска чета, иако врло активне, нису имале довољно снага да у политичком погледу изврше осетнији утицај у срединама у којима су четници већ били освојили позиције, придобили већи број људи, покупили оружје и наметнули своје ставове. Мемоарска грађа садржи врло мало података о политичком раду у Јадру и Поцерини до прве непријатељске офанзиве, о напорима да се партизанске чете пре свега одрже, а затим и ојачају и прошире, и о сметњама и препрекама које су им на сваком кораку постављали тобожњи савезници — четници. Забележено је да је у делу среза поцерског, западно од друма Шабац — Ваљево, односно Шабац — Црниљево, у целом устаничком периоду 1941. године одржано само неколико политичких скупова 89 Утицај и углед Комунистичке партије Југославије, њених руководилаца и чланства у округу шабачком, исправност политичке линије НОП и привлачност циљева. ослободилачке борбе проверени су и доказани у Мачви на још једном од оспрема партизанима других националности и уопште према онима који су дошли из других крајева. У Подринском НОП одреду било је Хрвата, Црногораца, Македонаца, Словенаца, Муслимана, Јевреја, Немаца, Руса. У већем броју било је у Одреду Срба — избеглица из разних крајева: Војводине, Словеније, Лике, Босне и Херцеговине. Сви су они примљени са пуним поверењем, и од партизана, и од народа. Нарочито је карактеристичан однос према Хрватима. Пред устанак и у његовим првим данима, непријатељска пропаганда покушала је да прикаже Хрвате у целини као једине кривце за слом бивше југословенске војске у априлском рату, да их све сврста у усташе. Ова пропаганда била је помогнута реакционарним деловањем неких од избеглица. Јачањем устанка, Подринског НОП одреда и народноослободилачког покрета, такви покушаји су сасвим нестали. Једина мерила вредности људи у партизанима били су њихови људски и борачки квалитети. Неколико Хрвата —партизана Мачванског (Подринског) НОП одреда — стекли су неподељене симпатије, били цењени и поштовани и међу партизанима и у народу: Јосип Антоловић, кога су сви просто звали „Хрват", Емил Шулентић, познат као „Емил Хрват, митраљезац", Мирко Штрајтнбергер, познат као „Мирко Штука", Стјепан Шишак и остали. Никоме није сметало што су многи руководиоци Партије и Одреда дошли из других крајева. Сведочанства неких комуниста-партизана из других крајева, који су у устаничкој Мачви били, борили се и радили цело време или само неколико дана 1941. године, а касније, у току НОП прокрстарил*1 многе крајеве наше земље, показују колико је устанак у Мачви био заиста општи народни устанак. Ево извода из сећања Миле Бајалице: „Партизанске песме, устаничке песме, шириле су се из села у село... Имена појединих партизана, првих бораца, била су врло популарна и знало је свако дете за њих... Устанак у Мачви био је заиста прави народни устанак. Ја сам се чудила са каквом лакоћом смо ми окупљали народ — подизали у борбу и чували од издаје... Сав народ је био на страни покрета... Све за фронт — била је исписана парола... Позадина је била радни логор. Храна се допремала на фронт. На пример, било је кола пуних печених пилића, куваних јаја, једно село је послало на фронт печеног вола, жене из Чокешине грожђе и лубенице. Са свих страна стизала су пуна кола са пешкирима, везеним чарапама, марамама и тако даље (на пример и поп из Штитара дотерао пуна кола, он је скупљао и донео). Поред исхране, која је била и обилна и квалитетна. народ Мачве је помагао партизане на разне Друге начине као своје драге борце. Ово заиста није фраза него сушта истина. Сећам се како су жене и девојке доносиле из кућа платно и разне друге ствари за рањенике, како су их обилазиле и неговале као да су им најрођенији. Организоване су разне радионице и у њима је учествовао велики број жена и девојака. Све је то показивало како је Мачва прихватила партизане... Била сам присутна кад је на положај западно од Шапца дотеран један топ. Он је био сав искићен ћилимима, пешкирима, цвећем и свим стварима за украшавање и даривање које су сеоске девојке могле изнети из куће. Тада сам видела, више него икада раније и доцније, колико је народ био одушевљен борбом против окупатора, колико се радовао нашим успесима."90 О Мачви у тим данима Пашко Ромац пише: „Преноћили смо у Равњу да би смо се одморили од пешачења, а онда смо сутрадан камионом пребачени у село Петковицу на Церу. Тамо се налазио и штаб одреда. Пут од Равња до Богатића и Петковице представљао је читав доживљај за сваког од нас. Изнад камиона вијорила се црвена застава; ориле су се револуционарне песме. Из кућа су истрчавале жене, мушкарци и деца и поздрављали нас стиснутих песница подигнутих у вис. У Црној Бари скупило се мноштво света... настало је даривање од стране сељака. Неки су донели јабука, неки ракије, неки сира, а неки и печено прасе. Нама није било до јела, али смо узимали храну и стављали је у камион. До Петковице су се ређале сличне слике. Бивши робијаши су постајали све радоснији и усхићенији. Бидели смо у току једног дана (од Саве до Цера) народ који је устао да се бори. Морам рећи да ми је цело време рата остало у сећању то дивно устаничко расположење народа Мачве. Такво расположење сам после видео и у далматинском Приморју."91 О устаничком расположењу у Мачви има доста примера у записаним сећањима Мачвана — учесника НОП из 1941. године. Кад су Немци бомбардовали Косовац и група заробљеника — Немаца побегла из логора, доспели су у бадовиначки потес. Открила их је патрола сеоске партизанске чете, а онда је цело село кренуло у потеру. Похватани су и дотерани пред општину. Међу њима било је и рањених. Ту се налазио и лекар, који им је указао помоћ. Свима им је дат ручак, а онда. су спроведени у Петковицу.92 На исти начин је неколико одбеглих заробљеника ухваћено и у Салашу Црнобарском. О одзиву народа на акције народноослободилачких одбора за помоћ фронту један одборник НОО каже: „Све што смо прикупљали добијали смо добровољно, без икаквог нареза. Народ је радо давао све што се тражило, колико год је могао. Ако неко није био код куће, после је долазио сам и доносио оно што је тражено."93 Гругха комуниста-робијаша остала је у Мачви само 10 дана. У договору са Окружним комитетом неколико „робијаша" је распоређено на рад. Иван Мачек је кооптиран у Окружни комитет, Марјан Стилиновић је радио у културно-пропагандном одбору, Трајко Стаменковић је упућен у Лозничку, а Рафаило Батимо у Поцерску партизанску чету (познат као „Милош"), Никола Шпехал „Риста" у села горње Поцерине, Пашко Ромац у Богатић и Радован Вуковић („Љуба Поповић") у Табановић.94 „У селима смо организовали састанке, пише Пашко Ромац, помагали рад партизанских радионица, организовали рад народноослободилачких одбора и прикупљали оружје".95 Говором у Богатићу 7. августа Небојша Јерковић је отворио скоро двомесечни и скоро непрекидни састанак и договор партизана и народа, војске и позадине. Нема села у Мачви у којем за то време нису одржана барем 2 — 3 политичка скупа, а већ у септембру није протекао ни један дан а да се не састану сељаци у мањим и већим групама око радио-вести, око неког беседника или групе дискутаната. Нико до сада није покушао да озбиљније и систематски прикупи и среди податке и сећања о том бурном политичком животу септембра 1941. године, а питање је и колико би било могуће забележити и приказати безброј званичних и незваничних, организованих и неприпремљених састанака,, скупова, зборова, договора. Најактивнији и најпопуларнији говорник у то време био је Добросав Радосављевић Народ. На више зборова иступали су Здравко Шестић и Душко Остојић, а помињу се као говорници на зборовима и Лука Туфегџић, Милорад Рада Кулезић, Милорад Петровић Ујка, доктор Жика Јанковић, Бошко Маринковић, Јордан Криловић, Миленко Самарџић, Селе Јовановић... Али сигурно је најкарактеристичније, да се у то време појавило више сељака — говорника, којима је народноослободилачка борба дала подстрека да оно што мисле, осећају и знају, онако како умеју и могу, неувијено и неулепшано, искажу. То су били: Милан Беловуковић, Милан Ђаковић, Лала Станковић, Аврам Росић, Васа Туфегџић, Рајко Гладовић... У средини која је увек била политички радознала, опредељена и активна, као што је била Мачва, увек бунтовна и немирна, стално жељна обавештености о свему што се око ње и у свету догађа, која је ценила ватреног говорника и волела жустрог полемичара, Окружни комитет КПЈ и Штаб Подринског НОП одреда од почетка устанка су нашли праву реч која је годила срцу народа и прави пут да она до срца допре. Половином септембра задаци примљени од Покрајинског комитета били су добрим делом (у једном делу округа у потпуности, а у другим делимично) извршени. Подрински НОП одред био је у то време један од најјачих и најактивнијих у Србији.96 Постигнут је споразум са Церским четничким одредом о заједничкој команди и о заједничкој борби против окупатора, а са Јадранским четничким одредом — прећутна трпељивост и релативна слобода политичке акције. Цела територија округа, изузев Шапца и Мачванске Митровипе, била је ослобођена и спојена са слободним територијама суседних округа. Ослобођењем територије разрешене су и могућности за динамичан политички рад на стварању антифашистичког јединства позадине, створени су повољни услови за широку добровољну мобилизацију људског и привредном потенцијала, за рушење старе и оснивање нове народне власти у лицу народноослободилачких одбора. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument