Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA

IZBEGAVANJE SUKOBA SA NEMCIMA Autori pripisivaše četnicima neke oružane akcije protiv okupatorskih jedinica u kojima sigurno nisu učestvovali. Na stranici 167. i 168. (prve knjige) oni pišu o oružanom sukobu koji je grupa četnika iz Graba pod komandom Gvozdena Šipetića imala sa Nemcima na planini Jelici, na potesu Karaula, 16. septembra 1941. Kao izvore tih tvrdnji uzeli su izjavu jednog nepouzdanog svedoka. Oni tvrde da je grabska grupa četnika, stupajući u borbu, "dala veliki podsticaj partizanima" i da je taj napad "bio jedan od razloga za povlačenje Nemaca". Autori, dalje, navode da je "godinama učešće četnika izostavljano iz ovih događaja". Mi tvrdimo da se o tim događajima nije ćutalo, ali da se ništa takvo nije dogodilo. Mogli su autori o ovom događaju da nađu pravu istinu, ali ona njima nije odgovarala. O borbi koja je vođena na Karauli 16. septembra ima više zapisa i pisanih izjava aktera ovog događaja i istraživača koji su pisali u raznim publikacijama. Drugi podatak koji ne ide u prilog ovoj tvrdnji je taj da su četnici izvršili mobilizaciju tek 22. septembra, a zna se da pre toga datuma u Dragačevu nije bilo pod oružjem ljudi, osim nekoliko desetina oko štaba Jeličkog četničkog odreda, što potvrđuje i poručnik Jovan Bojović, komandant tog odreda.13 13. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", Čačak, 1968,, str. 95. U želji da dokažu kako su četnici u ustaničkoj 1941. godini vodili borbu sa okuptorskim snagama na stranama 185. i 186. piše da su četnici "pod komandom učitelja Dragomira Ćeramilca, rezervnog oficira, mobilisali ljude i poslali na položaj prema Nemcima koji su se povlačili prema Čačku. Borba je vođena u sadejstvu sa partizanima na relaciji Požega - Ovčar Banja - Čačak". Činjenica je da je Nemce u toj koloni, koja se povlačila iz Požege prema Čačku, napadala manja grupa građana, koju je predvodio Milojko Marković, član KPJ iz Dljina. Na istoj strani knjige autori na neki način to potvrdiše pravdajući Milutina Jankovića za ubistvo Vojislava Pajića zapisavši da je Janković to ubistvo učinio iritiran "nepotrebnim stradanjem svog rodnog sela od nemačke vojske u povlačenju, koja je na tom delu napadnuta od partizana". Kao što se može videti, ovde se ne pominje da su i četnici napadali Nemce, što je jedino tačno. Time autori sami sebe demantovaše. No, i pored ove činjenice, pogledajmo izvore koje su autori koristili i neke činjenice koje se vide iz tih izvora. Kao izvori za navedene konstatacije autori su koristili rukopisnu "Hroniku Lučana" Danila O. Belića, nastavnika. O tim događajima, na koje se autori pozivaju, Belić je govorio na 129, 130. i 131. strani hronike. Slikajući zbivanja u vreme kada su se Nemci povlačili iz Požege i kada je vršena mobilizacija četnika, Belić zapisa: "U Lučanima, pod rukovodstvom učitelja Dragomira Ćeramilca, rezervnog oficira, izvršena je mobilizacija. Ova mobilizacija je izvršena za zajedničku borbu protiv neprijatelja. I kad su sutradan Nemci svom snagom nastojali da prodru prema Čačku i dalje prema Kraljevu, onda svi stupe u borbu". Dalje se konstatuje: "Četnici su se rasporedili i vodili borbu posebno, a partizanske grupe posebno, prema rasporedu štaba odreda". Dalje se konstatuje da je partizanskom grupom komandovao Milojko Marković i da je ova partizanska grupa vodila borbu sa Nemcima počev od šanca gde je sada most na Moravi preko Jelendola do Ovčar Banje. Posle te borbe uveče je ova grupa od desetak boraca održala sastanak u kući Dragoslava Markovića, kada je odlučeno ko će od ovih boraca da ide u partizanski odred, a ko ostaje da deluje u pozadini. U izjavi koju je Ćeramilac dao Beliću ni reči o napadu četnika na Nemačku kolonu koja se povlačila iz Požege prema Čačku, niti o mestu odakle je ta grupa dejstvovala. On govori o stanju koje je bilo u vreme mobilizacije i o tome da su "ljudi masovno bili bez oružja". On svedoči da su jednu grupu četnika hteli da pošalju za Požegu, ali su tamo već bili partizani. Dalje je on svoja kazivanja posvetio pripremi jedinice i pokretu za oslobođenje Čačka. Iz svega se vidi da Ćeramilac ni jedne reči nije kazao da su neki iz njegove jedinice napadali Nemce prilikom njihovog povlačenja iz Požege. Znači, o toj borbi četnika sa Nemcima nema ni jedne reči, osim uopštenog - da je Belić konstatovao da se "pripremalo na zajedničku borbu protiv okupatora". Iz svih tih razloga možemo da uočimo kakva podmetanja autori "Zatamnjene prošlosti" ovim putem čine. Treba znati i da su Nemci po zauzimanju slobodne teritorije vodili istragu i organizovali poteru za ljudima koji su vršili napad na njihovu kolonu. Milojko Marković je uhvaćen u Dljinu od četnika Milutina Jankovića, predat Nemcima i streljan u Požegi. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument