Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
TRAGOM
"ZATAMNJENE PROŠLOSTI" (Redakciji
"Čačanskog glasa") U
vašem listu poslednjih sedam brojeva objavljuje se feljton pod nazivom
"Istorija Ravnogoraca čačanskog kraja", čiji se tekstovi prenose iz
knjige "Zatamnjena prošlost", autoraistoričara Gorana Davidovića i
Miloša Timotijevića. Ovog puta ne bismo hteli da komentarišemo mnoge detalje
iz te knjige i feljtona koji se objavljuje, čija je elementarna istina drugačija,
već ćemo to ostaviti za drugu priliku. Mećutim, ono o čemu ćemo ovog puta
da nešto kažemo jeste sadržaj feljtona u poslednjem broju Vašeg lista od 25.
oktobra 2002. godine. Uz
tekst koji je tu objavljen data je fotografija boraca LJubićske partizanske čete
sa vojnikom u nemačkoj uniformi. Ispod fotografije je tekst: "Pripadnik
nemačkog Vermahta (August Heler) sa ljubićkim partizanima 1941. godine". Verujemo
da je autorima bilo dobro poznato ko je bio August Heler i da u vreme sačinjenog
snimka on nije bio pripadnik Vermahta, već borac-partizan LJubićske čete i
mogli su da o tome upoznaju vaše čitaoce. Međutim, očito je, da su oni sa
fotografijom i takvim natpisom ispod nje imali drugi cilj. Hteli su da tim putem
stave do znanja čitaocima, posebno mladima, da su i partizani sarađivali sa
okupatorskim vojnicima. To je prava namera autora kako bi što bolje uspeli da
"rasvetle" našu "zatamljenu prošlost". Oni su to uradili
bez osećaja stida, podmetnuvši i to kao kukavičko jaje u svojim nastojanjima
da promene istoriju. No,
radi vaših čitalaca, koji se i nama obraćaju i traže da im se kaže prava istina,
moramo ovde da istaknemo ko je bio August Heler i kako se on našao sa ljubićskim
partizanima. August
Heler je poreklom Austrijanac, rođen je 1920. godine; po zanimanju je bio odžačar.
Prema nekim, neproverenim, podacima bio je član Komunističke partije Austrije.
Po dolasku u nemačke jedinice u Čačak, kojoj je Heler pripadao, on je odmah
uspostavio vezu sa nekim članovima KPJ. Rukovodstvu partije i Odredu pružao je
dosta podataka o okupatorskim snagama u gradu. Krajem jula 1941. godine on napušta
okupatorsku jedinicu i priključuje se ljubićskim partizanima. Učestvovao je u
više borbi koje je vodila njegova jedinica. U borbi na opsadi Kraljeva u noći
izmeću 14. i 15. oktobra 1941, August Heler sa svojim drugovima iz Pete ljubićke
čete: Milom Lončarićem, Bogoljubom Ostojićem i Dimitrijem Plazinićem iz
LJubića i Dragišom Milovanovićem iz Prijevora dobija zadatak da uništi
neprijateljsko mitraljesko gnezdo na Zapadnoj Moravi kod Kamidžore. Iz te
borbene akcije ni jedan od ovih boraca se nije vratio, pa su u četi smatrali da
su poginuli, ili su zarobljeni. Mnogo kasnije, na osnovu izveštaja nemačke
komande, saznalo se da je jedan nemački poručnik kod pomenutog mosta streljao
pet komunista i da su od njih pet dvojica bili u nemačkim uniformama. Znalo se
i to da je, pored Helera, nemačku uniformu nosio i Dragiša Milovanović. Tako
je poginuo August Heler, borac-partizan protiv fašista na strani i za interese
srpskog naroda iako po krvi njemu nije pripadao. NJegovo ime ukdesano je na spomeniku palih boraca Narodnooslobodilačkog rata u LJubiću, kod spomenika Tanaska Rajića. Neka se i to zna! Dakle, August Heler, nije se našao meću partizanima - što se može shvatiti iz legende u feljtonu - kao nemački čovek za saradnju, već kao pravi čačanski i srpski partizan-antifašista. 29. oktobar 2002. godine OPtTINSKI ODBOR SUBNOR-a Čačak
|