Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA

PRVE VEĆE JEDINICE I NJIHOVO OKUPLJANJE Nasuprot tom činjeničnom stanju, Davidović i Timotijević daju neke podatke o brojnom stanju četničkih jedinica koje za poznavaoce tih prilika više liče na fantaziju nego na stanje kako je bilo. Evo šta autori napisaše o toj "vojnoj sili": U listu "Svedok" od 5. avgusta 2003.godine, povodom intervjua o promociji prve knjige "Zatamnjena prošost" u pogledu brojnosti tih jedinica kažu: "U Dragačevskom srezu je krajem maja 1941. godine stvoreno 14 odreda koji su pokrivali pomenuti srez". Kad govore o odredima, podrazumevamo da su to veće vojne jedinice, pa pretpostavljamo da je to bila ogromna vojna sila. Autori ne saopštiše njihovo brojno stanje, niti mesto gde su locirani, a niti saznadosmo njihov komandni sastav, kao i mnoge druge podatke koji bi zaslužili da se kažu o tako velikoj vojnoj formaciji. Malo je reći ako kažemo da su ovakve nebuloze od ljudi koji se bave istorijskom naukom više nego neodmerene. Na stranici 123. prve knjige se kaže da je "na osnovu plana donetog 26. maja 1941. godine da svaka opština formira po jednu četu u toku leta ova odluka u potpunosti sprovedena. Tako da je u petnaest opština osnovano i većim delom naoružano 30 četa. Od toga 15 četa potpuno naoružano i bilo spremno da svaki čas stupi u akciju." Brojno stanje ljudi po četama se kretalo od 50 do 100 ljudi, iz čega se može zaključiti da je to bila velika vojna sila. Na stranici 170. iste knjige piše da je u vreme izvršenja mobilizacije, u vremenu pred napad na Čačak, "Brojno stanje ljudstva u Jeličkom četničkom odredu bilo 1.200 naoružanih boraca, za koje je bio izraćen plan operacije i napada". Dalje se ističe: "Ovom broju treba dodati i sve one koji nisu imali oružje, a na mobilizaciju su došli sa vilama, sekirama i motkama." Kao što se vidi, i u ovom slučaju bila je prisutna velika vojna sila. Za sve ovo kao izvorima autori su se poslužili knjigom "Sa Jelice planule varnice" Stanojla Plazine, člana štaba Jeličkog četničkog odreda, koju je objavio u Melburnu (Australija) 1974. Svakako da je Plazina knjigu objavio radi popularizacije četničkog pokreta, u toj dalekoj zemlji, meću svojim zemljacima. On je verovatno pisao ono što je osećao i nije se plašio da će mu neko ta njegova kazivanja osporiti. Mećutim, autori su morali da znaju da takve laži ne mogu da prođu na ovim prostorima, jer su živi mnogi učesnici tih zbivanja. Da su makar pričekali da proće još neka decenija dok nestane savremenika, možda bi mnoge te laži mogle da se prihvate kao istina. Evo šta, suprotno, tvrde neki drugi izvori o snazi i brojnosti četničkih jedinica u te predustaničke dane, i kako su se te jedinice i u kom vremenu razvijale. Zvonko Vučković, jedan od ratnih četničkih komandanata, kazujući o formiranju četničkih jedinica, svedoči da ga je lično Draža Mihailović pozvao u svoj štab na Ravnoj gori 9. septembra i saopštio mu: "Krenite kroz srez i prikupite u odred sve one koji hoće da se bore".4 "Zahvalio sam se na poverenju i sa Takovskim odredom, koji je u tom trenutku, uključujući i mene, brojao samo deset ljudi krenuo sam na izvršenje zadataka". Za šesnaest dana, koliko kaže da je krstario po takovskom srezu, uspeo je da prikupi oko sto ljudi sa oružjem i da ih dovede Draži na Ravnu goru. To znači da je oko 25. septembra u takovskom srezu formirana prva četnička jedinica, odnosno odred, u kome je bilo oko sto naoružanih ljudi.5 Sa tim brojem vojnika dva dana kasnije Vučković učestvuje u oslobađanju Gornjeg Milanovca. 4. Zvonko Vučković, "Sećanja iz rata", Beograd, 1990, str. 102. 5. Zvonko Vučković, "Sećanja iz rata", Beograd, 1990, str. 106. Govoreći o operacijama za oslobođenje Čačka, Vučković navodi da je Jelički četnički odred, kojim je komendovao poručnik Jovan Bojović, a komandiri četa bili su poručnici Uroš Katanić, Dušan Đorić i Marko Muzikravić, imao oko 300 naoružanih boraca. U oslobaćanju grada učestvovali su i četnici iz ljubićkog sreza, koje su predvodili kapetani Drago Luković i Dušan Laušević, poručnici Radiša Čeković i Momčilo Erić i narednik Popović. Svaki od njih vodio je po naoružanu grupu svojih seljaka. Ukupna snaga tih odreda sastojala se od nešto više od dvesta pušaka. On navodi da je Takovski odred imao skoro isti broj naoružanih vojnika. To je bila snaga svih četničkih jedinica u vreme napada za oslobađanje Čačka. Tom podatku treba poverovati, jer je mnogo bliži pravom stanju nego onim koje autori žele da prikažu.6 Da su ovi autori koristili i druge izvore, sigurno se u njihovim kazivanjima ne bi našle neke konstatacije koje se u pojedinim slučajevima graniče sa glupostima. Kao ona da je u Dragačevu krajem maja bilo 14 četničkih odreda ili da je pre napada na Čačak Jelički četnički odred brojao 1.200 boraca pod oružjem. 6. Zvonko Vučković, "Sećanja iz rata", Beograd, 1990, str. 123. Nužno je nešto reći o borbenim aktivnostima četničkih jedinica od njihovog formiranja do prvih borbi koje su vođene na oslobaćanju Gornjeg Milanovca i Čačka, jer i ovde autori pokušavaju da dokažu nešto što se nije desilo. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument