ZATAMNJENA ISTINA

Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA

DRAŽA MIHAILOVIĆ PREGOVARA SA NEMCIMA

Saradnja četnika sa Nemcima trajala je neprekidno od jeseni 1941. godine, kada su u zajedničkoj borbi uništavali partizanske odrede u Srbiji i kada je došlo do legalizacije većine četničkih odreda, koji su se tako stavili u službu okupatora. Kasnije, krajem 1942. godine, mnogi od tih odreda su prestali da budu legalni. Od tada mnogi lokalni četnički odredi, počeli su sklapanje ugovora sa nemačkim garnizonima, a svi ti ugovori su bili u funkciji borbe protiv NOP-a. Ta saradnja naročito je bila razvijena na području Crne Gore i Hercegovine, koje su bile pod okupacijom italijanskih karabinjera. Četnički odredi su od Italijana dobijali kompletnu vojnu opremu, bili su snabdeveni sa odećom, obućom i hranom, a u borbe protiv partizana odvoženi su italijanskim kamionima. Borbe su često zajednički vođene. U Srbiji je bilo mnogo sklopljenih ugovora, koje su potpisivali lokalni četnički komandanti. Mihailović je tu saradnju odobravao, ali je uvek sugerirao da sklapanje tih ugovora bude u strogoj tajnosti.

Zbog situacije u kojoj se našao četnički pokret u drugoj po-lovini 1944. godine, ova je saradnja sa okupatorom intenzivirana. Od okupatora je traženo mnogo više naoružanja, pa su nućene i ve-će obaveze okupatorskim jedinicama u toj saradnji. U takvoj situaciji Draža Mihailović preuzima na sebe odgovornost. On direktno pregovara sa Nemcima. U tom cilju šalje svoje izaslanike - Dragoslava Račića, komanddanta Četvrte grupe jurišnih korpusa, i Neška Nedića, načelnika štaba te grupacije, sa zadatkom da izdejstvuju održavanje sastanka sa nekim višim komandantom nemačke °ojske. Oni se 11. avgusta sastaju u Topoli sa predstavnikom nemač-^_e _komande za jugoistok. Prema nemačkim dokumentima (jer četnič-kih dokumenata o ovom sastanku nema, pošto su oni težili na usmene dogovore), moglo se doći do podataka o čemu se pregovaralo.

Račić i Nedić su predlagali da se sastanak izmeću Mihailovića i nekog visokog nemačkog predstavnika održi negde u okolini Čačka, što Nemci nisu prihvatili. Nemački predlog bio je da se taj sastanak, ukoliko do njega doće, održi u Topoli, u rezidenciji kraljevskog dvorca. Nemački predstavnik Ritmajster princ fon Vrede, koji je vodio ove razgovore, rezimirao je i predloge i želje predstavnika Draže Mihailovića o čemu je trebalo razgovarati:

1. Draža Mihailović želi da razgovara sa Firerovim opunomoćenikom, komandantom za jugoistočni prostor.

2. On zahteva prikupljanje nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizaciju i naoružanje svih borbeno sposobnih nacionalnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružanje i rukovodstvo obezbećenje nemačke vojske.

4. Draža Mihailović moli da lično ostane ilegalan.

5. Pripadnici pokreta Draže Mihailovića ne treba da oblače nemačke uniforme.

6. Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd, ili neki veći grad.

Nasuprot ovome naše sopstvene želje:

1.Draža Mihailović je sporazuman sa jednim usmenim, a ne pismenim sporazumom.

2. Obećava se obustava svih mera uperenih protiv nemačkih vojnih vlasti i njihova zaštita".¹⁶⁴

Operativno odeljenje komandanta Jugoistoka 16. avgusta obaveštava svoje obaveštajno odeljenje o odobrenim količinama oružJa i municije četničkim jedinicama: "U nadovezi na dogovor od 15. " saopštava se da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje u najboljem slučaju sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital) sa po 100 metaka,

50 teških mitraljeza 8 mm (ital) sa po 250 metaka,

42 laka bacača 45 mm (ital) sa po 250 mina.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha Italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenim količinama."¹⁶⁵

Razgovori o zahtevu Mihailovića vođeni su 17. i 18. avgusta U to vreme, po pitanju ovog zahteva održan je sastanak sa čitavim kabinetom vlade Milana Nedića. Prema tim beleškama, "Nedić se predstavio kao zagovornik jednog srpsko-nacionalnog fronta jedinstva", uslovljavajući i to - ako ova pomoć ne bude ispunjena, "d_aće istovremeno ponuditi demisiju svog kabineta". Posle svih tih razgovora opet su precizirani zahtevi Draže Mihailovića, koji se nešto razlikuje od prethodnih:

,,a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju, ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihailović moli, da ga se privuče organizovanje Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje da bi se oslobodili četnici, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana sa invazionim trupama.

h) Draža Mihailović nema veze sa Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom naroDUKao motivi za manje, ili više ultimativno postavljenu ponudu za pregovore ocrtavaju se:

a) Aktivna opasnost u kojoj se Srbija nalazi usled upada ko munističke Titove gerile.

b) Nužda, da se sada formira jedan srpski jedinstveni front protiv komunista.

c) Zabrinutost pred verovatnošću, da će deo četničkih vođa, spoznajom nedostajanja sopstvenih borbenih snaga i izostanka dovoljne podrške oružjem preći Titu.

d) Bojazan od pojave dezorganizacije u četničkim bandama.

c) Spoznanje da je sadašnja vlada u izgnanstvu u suštini proovatski orijentisana (Tito i Šubašić),

f) Spoznaja da se u slučaju dolaska nemačkih trupa Srbija mora braniti od naroda koji se sa njima graniče, a koji ne priznaju srpske hegemonističke pretenzije.

g) Činjenica da Anglo-Amerikanci ni u bližoj budućnosti neće biti u stanju da preduzmu stalno snabdevanje oružjem pokreta Draže Mihailovića. Obziri Anglo-Amerikanaca prema Rusiji ne dozvoljavaju otvorenu podršku nacionalno orjentisanog Draže Mihailovića...

O svim ovim razlozima za koje je Draža Mihailović tražio pomoć u naoružanju raspravljali su vojni komandanti i šef operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka, koji su izrazili saglasnost za pregovore, ali su i podvukli: "Teškoću treba videti u tome da veliki zahtevi za pružanje pomoći Draže Mihailovića ne mogu biti zadovoljeni iz sopstvenih zaliha, pa ni u ratama".

Zahtev Draže Mihailovića o saradnji sa Nemcima, kao i za naoružanje, razmatrao je i Generalštab Vrhovne komande Vermahta. Ovaj organ 25. avgusta obaveštava svoje ministarstvo inostranih poslova o razgovorima koji su vođeni sa predsednikom Srpske vlade Milanom Nedićem u vezi sa ovim zahtevom Mihailovića o saradnji i naoružanju njegovih jedinica i zajedničkoj borbi sa NOVJ. U tom izveštaju se kaže:

,,a) Nedić se 18. 8. pri zajedničkim razgovorima vlade sa glavnim komandantom za Jugoistok obavezao, da će se pokret Draže Mihailovića u svakom slučaju suzdržati od neprijateljskih dejstava protiv Nemaca - ljudstvo Draže Mihailovića ubuduće će osiguravati bezbednost cesta, železnica, transport žita, rudnika i ostale pogone koji su od značaja za Nemce.

Srpske nacionalne jedinice su pod Nedićevom komandom, koga priznaje pokret Draže Mihailovića, spremne za odlučnu bor^bU protiv komunizma.

b) Nedić je istovremeno izjavio da je u tom slučaju sposoban Da preuzme odgovornost vlade, ukoliko bude bezodvlačno potpomogUt nemačkim oružjem i zahteva.

3 miliona peš. metaka

50.000 pušaka

1.200 mašinki

6.000 puškomitraljeza

1.200 mitraljeza

1.200 minobacača

120 brdskih art. oruđa

sredstva za vezu i

lovačku eskadrilu.

c) U sporazumu sa glavnim komandantom za Jugoistok specijalni opunomoćnik smatra da je neophodna, odlučna, hitna i izdašna pomoć, kako možda ne u celom opsegu koji je pomenut. Danas postoji neposredna opasnost od proboja južne Srbije u slučaju da komunisti iskoriste istaknuti položaj kod Leskovca, čime bi presekli Nemcima vezu ka jugu.

d) Specijalni opunomoćnik s punom odgovornošću veruje u Nedićevu lojalnost i u toj prilici vidi poslednju mogućnost da se nacionalno srpstvo u srcu Balkana suprotstavi boljševicima.

e) Davanje odlučujuće pomoći Nediću, specijalni opunomo ćenik je uslovio time da se posle ličnog dogovora sa Dražom Miha ilovićem preuzme odgovornost da ovaj neće udarati Nemce u leća.

f) Na osnovu Firerovog naređenja od 29. 10. 43. o potrebi borbenog jedinstva protiv komunizma na Jugoistoku, specijalni opunomoćnik zamolio je opštu pomoć za političku mobilizaciju nacionalnog srpstva i istovremeno zatražio od vojnog rukovodstva da se bezodložno da pomoć u naoružanju".¹⁶⁷

U ovom zahtevu raspravljalo se i na savetovanju grupe nemačkih komandanata za Jugoistok, 30. avgusta 1943. Data je opšta podrška - da treba nastojati stvoriti jedinstveni srpski front i treba pružiti pomoć u naoružanju. Ali, došlo se "do spoznanja da oružje koje Draža Mihailović traži ne stoji na raspolaganju". Pominjana je i mogućnost i želja Srpske vlade o nabavci ovog oružja u inostranstvu. Pominjana je Maćarska, kao mogući isporučilac ovog naoružanja.¹⁶⁸

Realizacija ove ponude Mihailovića, iako je dobio punu podršku Vlade Milana Nedića, teško je bila ostvarljiva, što se može zaključiti iz nemačkih dokumenata. Po ponašanju nemačkih predstavnika, oni su uskoro očekivali kraj rata i kod njih je postojala. sumnja: Ako se naoružanje daje Mihailoviću, da li će ono u osudnom času, ukoliko se dese invazija savezničkih trupa, na ovo područje biti upotrebljeno protiv njihovih trupa, iz čega se očito vidi da nije bilo poverenja u Mihailovića. Drugi razlog je bio činjenica da Nemci nisu imali količine naoružanja koje je Mihailović tražio. Treći, najodlučniji momenat zbog čega nije bilo naoružanja je taj; što su, dok su se oni oko toga nagaćali, jedinice NOVJ umarširale u Srbiju. Južni i istočni deo Srbije krajem septembra je pod kontrolom NOVJ, dok je čitava Šumadija, sem nekih većih gradova, takoće bila posednuta i pod kontrolom ovih jedinica.

Nije bilo više mogućnosti da se u Srbiji stvori neka jedinstvena vojska što je bilo želja Mihailovića, Nedića i Ljotića, jer je za širu mobilizaciju, kako su oni zamislili, ostao samo deo zemlje, gde se ona eventualno može sprovesti.

Nema podataka koji kazuju koliko su oružja ovog puta dobile jedinice Draže Mihailovića, izuzev onog dobijenog 15. avgusta. To je bilo naoružanje italijanske armije. Krajem avgusta Dragiša Vasić je iz Beograda dopremio Mihailovićevim trupama 500 pušaka, 200 mitraljeza i veću količinu municije.¹⁶⁹
Posle mnogih natezanja oko zahteva za naoružanje i ponude saradnje u borbi protiv NOVJ, Mihailović se u Rošcima pod Kablarom sastao sa delegatom Vrhovnog vojnog zapovednika za Srbiju majorom Rudolfom Šterkerom. Sastanku je prisustvovao Robert Mek Dauel, pukovnik američke vojske, delegat pri Vrhovnom četničkom štabu. Iz srpske vlade prisustvovao je Milan Aćimović, ministar unutrašnjih poslova. Koliko se iz dostupnih podataka može videti, glavnu reč je vodio pukovnik Mek Dauel. On je zahtevao od nemačkog predstavnika da nemačke trupe u Srbiji predaju sve svoje naoružanje jedinicama Draže Mihailovića i da se potom njihove jedinice mogu mirno povući preko Drine i Save. Major Šterker je odgovorio da on nema ovlašćenje da pregovara o kapitulaciji svoje vojske, već se interesovao kod američkog oficira o mogućnosti neometanog izvlačenja nemačke grupe armija "E" iz Grčke. Na ovom sastanku nije bilo razgovora o zahtevu Mihailovića za naoružanje i saradnju, pa se može zaključiti da je ta opcija odstranjena.™ U cilju ujedinjenja nacionalnih snaga, kojim putem bi se stvorila jedinstvena vojska od jedinica JVuO, SDS i SDK - to je bila iznuđena "želja" do tada razjedinjenih nacionalnih političara na srpskoj političkoj sceni - u Pranjanima je prvih dana septembra održan sastanak, kome su prisustvovali ovlašćeni predstavnici svih ovih grupa. Doneta je odluka da se sve ove jedinice stavljaju pod Jedinstvenu komandu, kojom bi komandovao Mihailović. General Miroslav Trifunović, komandant štaba JVUO za Srbiju, 7. septemra obaveštava svoje potčinjene komandante o toj odluci. On kažeda svi oficiri, podoficiri i vojnici ostaju u svojim formacijama i da niko ne može napustiti svoje jedinice i prelaziti u druge bez njegovog odobrenja.¹⁷¹

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument