Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
FAMOZNO SLOVO "Z" I CRNE TROJKE Autori
napraviše kratak osvrt na odluku Draže Mihailovića o uvođenju famoznog slova
"Z". Oni pišu o načinu i razlozima uvođenja ovog slova i na koga će
se ono primeniti. Pozivajući se na istoričara Kostu Nikolića, navedoše
razloge uvođenja ovog slova: ... "Ko svesrdno radi u korist neprijatelja,
a protiv interesa naroda, odmah se isti javno stavlja pod slovo "Z" i
biva zaklan u roku od nekoliko sati, ili nekoliko dana..." Dalje: "Pod
slovo "Z" stavljaju se: špijuni, korupcionaši, okupatorski plaćenici,
svi oni koji rade za svoj lični interes u ciljustvaranja kapitala, kao i svi
oni koji odbiju da izvrše naredbu svojih komandanata". Radi
sprovođenja ove odluke, Mihailović donosi odluku o fomiranju crnih trojki, čiji
je zadatak da vrše egzekuciju nad onima koji se stave pod slovo "Z".
Mihailović je sebe imenovao za šefa tih trojki. U odluci o formiranju trojki
rečeno je da se one formiraju tajno i dobrovoljno, nisu se mećusobno smele
poznavati. Polagale su posebnu zakletvu pred komandantom brigade - nad kamom. U
naredbi o formiranju trojki posebna je odredba: "Trojka koja ne izvrši
svoj radni zadatak osuđena je na smrt, koja se mora odmah izvršiti".103 103. "Zbornik NOR-a", tom XIV,
knj. 1, str. 516, dok. 137. Crnotrojkaši su se raspoznavali tako što su posebno skriveno nosili obeležje - četvorolisnu detelinu. Obe
ove odluke Mihailovića - prva, o uvođenju slova "Z", i druga, o
formiranju crnih trojki - ostaviće teške posledice za narod, ali i za čitav
četnički pokret. Ogroman broj građana, među kojima je bilo staraca, žena
(među njima i porodilja i trudnih žena) i dece, usmrćeni su u najtežim
mukama. Na drugoj strani, sprovođenjem ovih odluka proizveden je veliki broj
zločinaca, koje su se pretvorili u krvoloke i zveri, a narod je po tim zločinima
čitav četnički pokret prozvao koljačkim. Žrtve
ovih famoznih Mihailovićevih odluka nisu bili narodni neprijatelji, ili
saradnici okupatora, kako je u obrazloženju odluke o uvođenju slova
"Z" predvideo. Na udaru ove neprimerene i zločinačke odluke bili su
komunisti, borci i simpatizeri NOP-a i članovi njihovih porodica. Očito je da
je u obrazloženju ove odluke Mihailović obmanuo domaću i svetsku javnost, jer
se odmah po primeni famoznog slova "Z" videlo kome je ono namenjeno.
Narod je na svakom mestu prepoznavao koljaše i batinaše, jer su oni bili zaduženi
i za batinjanje onih koji su izbegli da njihova imena ne budu stavljena pod to
famozno slovo. Njih je narod uočavao i po neurednom oblačenju, bahatom ponašanju,
konzumiranju alkohola, a mnogi su se, pod teretom zločina koje su vršili, ponašali
kao psihopate i neurotičari. Izležavali su se u dokolici uz čašicu alkohola,
mećusobno su se hvalili nebuloznim izjavama kojima su iskazivali svoje
"junaštvo" Čulo se: "Kama mi se krvi poželela" "Noćas
mora nekog pomračina da proguta", "Dete od litre ću u kolevci
zaklati"... Narod
je izbegavao susrete sa njima. Izbegavali su ih i u četničke mobilisani
seljaci. Šef
crnih trojki na području Drugog ravnogorskog korpusa bio je po zlu poznati
Bojan Ristanović, pod čijom komandom se okupio veći broj zločinaca. Oni su
na području ljubićkog, trnavskog i žičkog sreza na divljački način
usmrtili veliki broj osoba. U Dragačevu Milutin Janković je okupio oko sebe
isto tako veći broj zločinaca, koji kamu i batinu nisu ispuštali iz ruku. I
sam Janković znao je da uzme kamu u svoje ruke, dok mu je batina bila stalno na
usluzi, jer je njom "vaspitavao" Dragačevce. Da bi dobili potpunu
sliku o svom "junaku" kako ga autori u svojim kazivanjima prikazaše,
nužno je navesti jedan njegov "podvig", mada se on ne izdvaja od
mnogih drugih, koji su se dešavali na našem području. Na
suđenju Draži Mihailoviću kao svedok se pojavio Milentije Živković iz Mrčajevaca.
On je pred sudskim većem svedočio o načinu na koji je pogubljen jedan
partizan koji je zarobljen u Kosjeriću prvih dana maja 1944. godine.
Pogubljenje je izvršeno pred postrojenim korpusom četnika u prisustvu oko
300-400 nemačkih vojnika. Egzuktor nad ovim zarobljemim partizanom bio je
Milutin Janković. Živković navodi da su za vreme klanja mnogi nemački
vojnici okretali glavu na drugu stranu. Verovatno je da ti fašisti, koji su
mnoge zločine počinili nad Srbima, tako nešto nisu do tada videli. Za Jankovića
je ovo bila više rutinska stvar i nije se zastideo da javno prikaže pred
nekoliko hiljada vojnika JVUO i pred okupatorskim vojnicima kako se to radi kad
se primeni slovo "Z", izum svog vrhovnog komandanta.104 Ne
zna se broj ovako od Jankovića usmrćenih. Ali se zna da je mnogo više pretučenih,
silovanih žena, obezčašćenih devojaka, a nije izostalo ni paljenje kuća
svojim komšijama, niti ubijanje bližih srodnika. Milutin Janković je slučajno
uzet kao primer. Mećutim, nesreća je za naš narod što je ovakvih zločinaca
na našem području bilo mnogo, koji su nastali kao proizvod famoznog slova
"3 . 104. "Dokumenta sa suđenja Ravnogorskom pokretu,
10. juni-15. juli 1946. go-dine", knj. 2,
str. 1394. Uvođenjem
slova "Z" zvanično je na prostorima gde su vladali četnici ozvaničen
način usmrćenja ljudi klanjem, što je nedostojno ljudskom biću, a nije
postojao ni kod najprimitivnijih naroda. On je kasnije masovno primenjivan.
Postoji mnoštvo naredbi Vrhovne četničke komande, ali i nižih komandi kojima
je potčinjenim naređivano klanje i samo klanje. Taj su metod četnici odabrali
radi zastrašivanja naroda. Kako
je vreme rata odmicalo, u četničkim jedinicima broj crnotrojkaša je stalno
rastao. Naročito se njihov broj povećao kada su u 1943. i 1944. godini
mobilisani seljaci napuštali četničke jedinice i bežali svojim kućama,
odbijajući da vode borbu protiv partizana. Tada su crne trojke, okupljene oko
štabova, dobile zadatak da u vreme borbi nastupaju iza fronta i da love
dezertere. Mnogi mobilisani seljaci su kasnije isticali da je strah od
crnotrojkaša bio mnogo jači od njihove želje da napuste bojište, jer su se
plašili da ne nabasaju na ove trojke pa bi tako doživeli neizbežnu smrt.
Milutin Janković je crne trojke slao po selima, gde su hvatali begunce i
privodili ih. Uhvaćeni su podvrgnuti žestokim kaznama, najčešće premlaćivanjem,
a bilo je klanja i streljanja. Primetno
je i to da su Davidović i Timotijević izbegli da rasvetle i da čitaocima nešto
kažu o sadističkim torturama nad usmrćenim osobama. Opšte je poznato da je u
većim razmerama kod vršenja tih zločina bilo prisutno iživljavanje i sadističko
mučenje osuđenih. Gotovo da
nije bilo žrtve nad kojom pre klanja nije vršeno sadističko nasilje i mučenje,
silovanje i sečenje dojki ženama, vađenje očiju, sečenje polnih organa, a
lomljenje kostiju na nogama i rukama, dranje žrtve pre klanja i vešanje, sečenje
pojedinih delova tela i primoravanje žrtve da jede odsečene delove svoga tela.
Naročito su žene bile podvrgnute mučenjima. Sve ovo nisu radili pojedinci,
samoinicijativno, već po odobrenju i naređenju četničkih komandi, a leševi
su često iznošeni na javna mesta da ih tako unakažene vide građani. Želja
je bila da se tako narod zastraši. Postoje mnoga svedočenja o takvim zločinima.
Nejasno je zašto Davidović i Timotijević u ovoj "knjizi istine",
kako rekoše na jednom mestu, prećutaše da saopšte istinu o tome kako se
umiralo na ovim prostorima i ko su dželati koji su na ovaj način usmrćivali
ljude. Zašto čitaoci ove publikacije nisu mogli da znaju kako je usmrćen Miloš
Anđelić iz Ostre, na kome je sadističko mučenje osmišljavao i rukovodio mučenjem
lično komandant korpusa Predrag Raković? Ili: zašto se nije moglo znati kako
je mučena pre klanja Ljubinka Popović iz Vape, majka devetoro dece, ili učiteljica
Radojka Filipović iz Prijevora, ili, pak, Grozda Toroman Sretenović, koju su
zaklali iako je bila pred porođajem. Uskraćeno je čitaocima
da saznaju
kako su usmrćeni Mihailo-Mišo Đurić, učitelj, rezervni potpukovnik i stari
ratnik iz Mojsinja i mnogi drugi, da ih sve ovde ne nabrajamo, a zna se da je
klanjem na našem prostoru samo iz redova pripadnika NOP-a usmrćeno 209 osoba,
meću kojima je 61 žena.105 105. "Čačanski kraj u NOB - pali borci i
žrtve", (izvod). U
redovima četničkih koljaških trojki u Srbiji našao se i jedan broj bivših
partizana, koji su se posle razbijanja njihovih odreda 1941. godine našli u četničkim
jedinicama. Može se zapaziti da su Davidović i Timotijević ovaj podatak dosta
dobro koristili, jer, često, posle pominjanja imena nekih od ovih zločinaca,
navode: "bivši partizan". Očito je da je postojala želja da se tako
ukaže u kojoj sredini su rođeni zločinci, što uopšte ne odgovara činjeničnom
stanju. Zbog toga, potrebno je da se neki događaji rasvetle, ne da bi se zločinci
branili, jer se oni ne mogu amnestirati, pošto za njima ostaju nedela koja se
ne mogu brisati. Tragičnu
sudbinu su doživeli mnogi borci posle rasturanja partizanskih odreda u jesen
1941. godine. Zbog pripadnosti tom pokretu nad onima koji su izbegli
pogubljenje, vršeni su strašna tortura i nasilje. Traženo je pokajanje i
javno odricanje pripadnosti tom pokretu - da bi im život bio poštećen, uz to
i zahtev da pristupe četničkom pokretu. Kada su se našli u toj sredini, traženo
je da pokažu odanost. Ta odanost je dokazivana njihovom sposobnošću da vrše
nasilje nad pripadnicima pokreta kome su do juče pripadali. Normalno, najpre je
to činjeno kroz sitnije ispade, a zatim mnogi su prihvatili da tu vernost iskažu
ubijanjem i klanjem i drugim zločinima. Tako su od'tih ljudi presijom stvarani
zločinci i dželati. Sve se ovo događalo u vreme stvaranja crnih trojki, čiji
su oni postajali članovi. Neosporna je činjenica da su ovakvim pritiscima
podlegle osobe labilnog karaktera, ljudi koji nisu imali jasno izraženo političko
opredeljenje. Imajući sve ovo u vidu, sa sigurnošću možemo tvrditi da od tih
zločinaca, bivših partizana, takve zločine nije činio dok je pripadao
partizanskom pokretu, jer takav način usmrćenja ljudi u ovom pokretu nikada
nije prihvaćen. Takav
izum usmrćenja ljudi je plod Draže Mihailovića, vrhovnog četničkog
komandanta, direktivom uvoćenja slova "Z" i stvaranjem Crnih trojki,
čime je odgajeno na hiljade zločinaca koji su kamom sejali smrt u našoj
zemlji. Pokušaj Davidovića i Timotijevića da kažu kako su ovi zločinci
u četničke redove došli iz drugih sredina više je nego zlonameran. Projektanti
uvoćenja slova "Z" i formiranja crnih trojki nisu razmišljali da
ovim činom, ne samo što su omogućili i bili inicijatori usmrćenja na svirep
način hiljade nevinih građana u našoj zemlji, već je sa tim usmrćeno i
nekoliko desetina ljudi koji su izvršavali ove sulude odluke. Ti nesretnici,
koji su kamom u ru. kama oduzimali živote drugima, brzo su postajale osobe sa
pomračenom svešću. Oni su, pored usmrćenja ljudi klanjem i na drugi način,
batinama svirepo mučili i oduzimali živote nevinim građanima. Neki od njih,
ogrezli u te zločine, osećali su potrebu za svakodnevnim klanjem i ubijanjem.
Postojali su nervozni ako to nisu mogli da rade. Mnogi od njih te zločine su vršili
sa zadovoljstvom. Kao takve, narod ih je brzo prepoznavao, pa ih je prezirao i
izolovao iz svojih sredina. Izbegavali su sa njima susrete i mobilisani seljaci
u četničkim jedinicama. Za većinu ovih bezumnika, zbog broja zločina koji su
izvršili, nije postojala nikakva mogućnost da se vrate normalnom životu. Ne
znamo da li su protagonisti i stvaraoci ovih ličnosti razmišljali o tome šta
će sa tim ljudskim nakazama, koji su klali stare osobe, žene i decu, raditi
kada se rat završi i kakvoj će opasnosti tada biti izloženi građani u
sredinama u kojima ti zločinci budu živeli. Bili su to većinom mladi ljudi
koji su morali da nastave život u vreme kada neće biti klanja, ubijanja i na
neki drugi način iživljavanja nad ljudima. Podsetimo
da su ove ljudske nakaze na čačanskom području od 1941. do 1945. godine
usmrtile 702 pripadnika NOP-a. Od tog broja njih 209 su zaklali.106
Broj usmrćenih klanjem na čačanskom području mnogo je veći, jer su oni
klali i pripadnike drugih formacija, sledbenike Ljotića i Nedića, bez obzira
da li su oni bili civili, ili uniformisani. Neki podaci ukazuju da je na našem
području oko stotinu ovih zločinaca kamom okrvavilo svoje ruke. Uz njih zna se
da je još jedan broj ljudi pripadao crnim trojkama, ali se ne zna da li su i
oni klali, ili su samo pomagali u tom zločinačkom poslu. Davidović i
Timotijević su, po nekom svom saznanju, sačinili spisak koljaša u svojoj
publikaciji. 105. "Čačanski kraj u NOB - pali borci i žrtve", (izvod). S
obzirom da je njihov broj znatno veći od broja koji su ovi autori naveli, u
nastavku dajemo podatke, prema našim saznanjima, o onima koji su klali i
ubijali, mada i oni nisu potpuni. U
ljubićkom srezu: Bojan Ristanović (Gornja Gorevnica), Žarko Borišić (Trbušani),
Miodrag Kozoderović Kozoder (Trbušani), Miloš Gavrilović (Gornja Gorevnica),
Ljubisav Nikolić (Donja Trepča), Adam Adžemović (Donja Gorevnica), Radojko
Jeremić Jermela (Donja Trepča), Previslav Milovanović Ebir (Trbušani),
Radailo Vidojević (Donja Trepča), Aleksa Kovačević (izbeglica iz Bosne),
Miloljub Jelisijević Gininac (Gornja Gorevnica), Ljubo Obradović Kotur
(Miokovci), Mirko Sertić (izbeglica iz Bosne), Milorad Bojović Škipa (Donja
Trepča), Radivoje Radulović Tulum (Mrčajevci), Milisav Radović (Ljubić),
Hristivoje Stojanović (Mrčajevci), Rajko - Rajica Ilić (Sokolići), Ljubiša
Tomašević (Konjevići), Radomir Mladenović (Konjevići), Toma Pavlović (Mrčajevci),.
Milan Novaković Ciganin (Mrčajevci), Milosav Vasiljević - Brkovac (Donja Trepča)... Iz
trnavskog sreza: Miloš Ćirković (Atenica), Božidar Božo Vasiljević (Čačak-Kulinovci),
Stanko Jovanović-Crni Bosanac (Atenica), Slaviša Đurović (Atenica), David
Kojović Čupo (Loznica), Vićentije Mišović (Kulinovci), Ilija Mangović
(Atenica), Tomislav-Tomo Vasović (Kulinovačko polje), Petar Vukomanović
(Srezojevci-Atenica), Milisav Marinović (Kulinovačko polje), Slobodan Pejović
(Mršinci), Slobodan Vuković (Goričani), Radoje Tomić (Baluga), Ljubiša
Grujanac (Banjica), Rade Brašanović (izbeglica sa Kosova - Lazac), Žarko Anćelković
(Lazac), Radosav Radonjić Lukinac (Jezdina), Dragoslav Vučićević-Crnjak
(Pridvorica), Radosav Blagojević (Pakovraće), Petar Vujović (Trnava),
Dragutin-Drago Poluga (Parmenac), Petar Milojević (Rićage), Milan Vukosavljević
- Valjevac - Zver (Čačak), Miloš Rečević (Ježevica)... U
Dragačevu: Milutin Janković (Dljin), Sreten Kovačević (Dučalovići), Ratkb
Kovačević (Dučalovići), Milorad Sudimac (Dučalovići), Božidar Obrenović
(Negrišori), Simo Dramlić (Guča), Dragan Stanisavljević - Ćoro (rodom iz
Rajca), Miodrag Šolajić (sveštenik, Goračići), Milan Milićević (Lisa),
Mito pebić (Dljin), Milosav Čopica (Guča), Dobrivoje Vukajlović Kaluša
(Guberevci), Slobodan Dragović (Rogača), Mihailo Nikolić (Beli
Kamen), Milutin Lazarević Žućo (Krstac), Radisav Nikolić (Lisice), Miloje
Vukašinović (Krstac), Aleksandar Vujović (Lisice), Branislav Pantelić (Lučani)... U
takovskom srezu: Sreten Čutović (Pranjani), Radovan Tović Canovac (Pranjani),
Milomir Bradonjić (Pranjani), Miodrag Zelenović (Pranjani), Svetolik Pavlović
(Lozanj), Milosav Nikolić (Rudnik), Milutin Ignjatović Miljur (Gornji
Banjani), Svetolik Popović Purnjo (Takovo), Predrag Nikolić Gebo (Leušići),
Dragoslav Mrkeljić (tarani), Dobrivoje Avramović (Svračkovci), Milovan
Milovanović (Ljutovnica), Radovan Obradović (Donji Branetići)...107 107. Podaci Opštinskog odbora SUBNOR-a u Čačku. Ovo
su bili istaknuti zločinci, koji su direktno klali, ubijali, batinali i na
drugi način usmrćivali ljude. Tu su i mnogi drugi, koji su bili članovi crnih
trojki, ili na neki drugi način učestvovali u ubijanju ljudi. Pored njih, koji
su neposredno usmrćivali ljude, tu su i oni koji su donosili odluke i davali
naloge koga treba zaklati, ubiti, ili na drugi način likvidirati. Bili su to
najčešće komandanti četničkih korpusa, brigada i bataljona, koji nisu ništa
manje odgovorni od onih koji su klali i ubijali. Sigurno su na našem području
najodgovorniji Zvonko Vučković i Predrag Raković kao komandanti korpusa.
Zatim komandanti brigada: Dragomir-Gagi Topalović, Krsta Kljajić, Dačo Simović,
Milutin Janković, Dragiša Pelivanović, Radiša Čeković, Žiko Katanić,
Vladimir Martinović i mnogi komandanti bataljona, kao što su Žarko Borišić,
Krsta Babić, Novica Cogoljević...
|