Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


FAMOZNO SLOVO "Z" I CRNE TROJKE

Autori napraviše kratak osvrt na odluku Draže Mihailovića o uvođenju famoznog slova "Z". Oni pišu o načinu i razlozima uvođenja ovog slova i na koga će se ono primeniti. Pozivajući se na istoričara Kostu Nikolića, navedoše razloge uvođenja ovog slova: ... "Ko svesrdno radi u korist neprijatelja, a protiv interesa naroda, odmah se isti javno stavlja pod slovo "Z" i biva zaklan u roku od nekoliko sati, ili nekoliko dana..." Dalje: "Pod slovo "Z" stavljaju se: špijuni, korupcionaši, okupatorski plaćenici, svi oni koji rade za svoj lični interes u ciljustvaranja kapitala, kao i svi oni koji odbiju da izvrše naredbu svojih komandanata".

Radi sprovođenja ove odluke, Mihailović donosi odluku o fomiranju crnih trojki, čiji je zadatak da vrše egzekuciju nad onima koji se stave pod slovo "Z". Mihailović je sebe imenovao za šefa tih trojki. U odluci o formiranju trojki rečeno je da se one formiraju tajno i dobrovoljno, nisu se mećusobno smele poznavati. Polagale su posebnu zakletvu pred komandantom brigade - nad kamom. U naredbi o formiranju trojki posebna je odredba: "Trojka koja ne izvrši svoj radni zadatak osuđena je na smrt, koja se mora odmah izvršiti".103

103. "Zbornik NOR-a", tom XIV, knj. 1, str. 516, dok. 137.

Crnotrojkaši su se raspoznavali tako što su posebno skriveno nosili obeležje - četvorolisnu detelinu.

Obe ove odluke Mihailovića - prva, o uvođenju slova "Z", i druga, o formiranju crnih trojki - ostaviće teške posledice za narod, ali i za čitav četnički pokret. Ogroman broj građana, među kojima je bilo staraca, žena (među njima i porodilja i trudnih žena) i dece, usmrćeni su u najtežim mukama. Na drugoj strani, sprovođenjem ovih odluka proizveden je veliki broj zločinaca, koje su se pretvorili u krvoloke i zveri, a narod je po tim zločinima čitav četnički pokret prozvao koljačkim.

Žrtve ovih famoznih Mihailovićevih odluka nisu bili narodni neprijatelji, ili saradnici okupatora, kako je u obrazloženju odluke o uvođenju slova "Z" predvideo. Na udaru ove neprimerene i zločinačke odluke bili su komunisti, borci i simpatizeri NOP-a i članovi njihovih porodica. Očito je da je u obrazloženju ove odluke Mihailović obmanuo domaću i svetsku javnost, jer se odmah po primeni famoznog slova "Z" videlo kome je ono namenjeno. Narod je na svakom mestu prepoznavao koljaše i batinaše, jer su oni bili zaduženi i za batinjanje onih koji su izbegli da njihova imena ne budu stavljena pod to famozno slovo. Njih je narod uočavao i po neurednom oblačenju, bahatom ponašanju, konzumiranju alkohola, a mnogi su se, pod teretom zločina koje su vršili, ponašali kao psihopate i neurotičari. Izležavali su se u dokolici uz čašicu alkohola, mećusobno su se hvalili nebuloznim izjavama kojima su iskazivali svoje "junaštvo" Čulo se: "Kama mi se krvi poželela" "Noćas mora nekog pomračina da proguta", "Dete od litre ću u kolevci zaklati"...

Narod je izbegavao susrete sa njima. Izbegavali su ih i u četničke mobilisani seljaci.

Šef crnih trojki na području Drugog ravnogorskog korpusa bio je po zlu poznati Bojan Ristanović, pod čijom komandom se okupio veći broj zločinaca. Oni su na području ljubićkog, trnavskog i žičkog sreza na divljački način usmrtili veliki broj osoba. U Dragačevu Milutin Janković je okupio oko sebe isto tako veći broj zločinaca, koji kamu i batinu nisu ispuštali iz ruku. I sam Janković znao je da uzme kamu u svoje ruke, dok mu je batina bila stalno na usluzi, jer je njom "vaspitavao" Dragačevce. Da bi dobili potpunu sliku o svom "junaku" kako ga autori u svojim kazivanjima prikazaše, nužno je navesti jedan njegov "podvig", mada se on ne izdvaja od mnogih drugih, koji su se dešavali na našem području.

Na suđenju Draži Mihailoviću kao svedok se pojavio Milentije Živković iz Mrčajevaca. On je pred sudskim većem svedočio o načinu na koji je pogubljen jedan partizan koji je zarobljen u Kosjeriću prvih dana maja 1944. godine. Pogubljenje je izvršeno pred postrojenim korpusom četnika u prisustvu oko 300-400 nemačkih vojnika. Egzuktor nad ovim zarobljemim partizanom bio je Milutin Janković. Živković navodi da su za vreme klanja mnogi nemački vojnici okretali glavu na drugu stranu. Verovatno je da ti fašisti, koji su mnoge zločine počinili nad Srbima, tako nešto nisu do tada videli. Za Jankovića je ovo bila više rutinska stvar i nije se zastideo da javno prikaže pred nekoliko hiljada vojnika JVUO i pred okupatorskim vojnicima kako se to radi kad se primeni slovo "Z", izum svog vrhovnog komandanta.104 Ne zna se broj ovako od Jankovića usmrćenih. Ali se zna da je mnogo više pretučenih, silovanih žena, obezčašćenih devojaka, a nije izostalo ni paljenje kuća svojim komšijama, niti ubijanje bližih srodnika. Milutin Janković je slučajno uzet kao primer. Mećutim, nesreća je za naš narod što je ovakvih zločinaca na našem području bilo mnogo, koji su nastali kao proizvod famoznog slova "3 .

104. "Dokumenta sa suđenja Ravnogorskom pokretu, 10. juni-15. juli 1946. go-dine", knj. 2, str. 1394.

Uvođenjem slova "Z" zvanično je na prostorima gde su vladali četnici ozvaničen način usmrćenja ljudi klanjem, što je nedostojno ljudskom biću, a nije postojao ni kod najprimitivnijih naroda. On je kasnije masovno primenjivan. Postoji mnoštvo naredbi Vrhovne četničke komande, ali i nižih komandi kojima je potčinjenim naređivano klanje i samo klanje. Taj su metod četnici odabrali radi zastrašivanja naroda.

Kako je vreme rata odmicalo, u četničkim jedinicima broj crnotrojkaša je stalno rastao. Naročito se njihov broj povećao kada su u 1943. i 1944. godini mobilisani seljaci napuštali četničke jedinice i bežali svojim kućama, odbijajući da vode borbu protiv partizana. Tada su crne trojke, okupljene oko štabova, dobile zadatak da u vreme borbi nastupaju iza fronta i da love dezertere. Mnogi mobilisani seljaci su kasnije isticali da je strah od crnotrojkaša bio mnogo jači od njihove želje da napuste bojište, jer su se plašili da ne nabasaju na ove trojke pa bi tako doživeli neizbežnu smrt. Milutin Janković je crne trojke slao po selima, gde su hvatali begunce i privodili ih. Uhvaćeni su podvrgnuti žestokim kaznama, najčešće premlaćivanjem, a bilo je klanja i streljanja.

Primetno je i to da su Davidović i Timotijević izbegli da rasvetle i da čitaocima nešto kažu o sadističkim torturama nad usmrćenim osobama. Opšte je poznato da je u većim razmerama kod vršenja tih zločina bilo prisutno iživljavanje i sadističko mučenje osuđenih.

Gotovo da nije bilo žrtve nad kojom pre klanja nije vršeno sadističko nasilje i mučenje, silovanje i sečenje dojki ženama, vađenje očiju, sečenje polnih organa, a lomljenje kostiju na nogama i rukama, dranje žrtve pre klanja i vešanje, sečenje pojedinih delova tela i primoravanje žrtve da jede odsečene delove svoga tela. Naročito su žene bile podvrgnute mučenjima. Sve ovo nisu radili pojedinci, samoinicijativno, već po odobrenju i naređenju četničkih komandi, a leševi su često iznošeni na javna mesta da ih tako unakažene vide građani. Želja je bila da se tako narod zastraši. Postoje mnoga svedočenja o takvim zločinima. Nejasno je zašto Davidović i Timotijević u ovoj "knjizi istine", kako rekoše na jednom mestu, prećutaše da saopšte istinu o tome kako se umiralo na ovim prostorima i ko su dželati koji su na ovaj način usmrćivali ljude. Zašto čitaoci ove publikacije nisu mogli da znaju kako je usmrćen Miloš Anđelić iz Ostre, na kome je sadističko mučenje osmišljavao i rukovodio mučenjem lično komandant korpusa Predrag Raković? Ili: zašto se nije moglo znati kako je mučena pre klanja Ljubinka Popović iz Vape, majka devetoro dece, ili učiteljica Radojka Filipović iz Prijevora, ili, pak, Grozda Toroman Sretenović, koju su zaklali iako je bila pred porođajem. Uskraćeno je čitaocima da saznaju kako su usmrćeni Mihailo-Mišo Đurić, učitelj, rezervni potpukovnik i stari ratnik iz Mojsinja i mnogi drugi, da ih sve ovde ne nabrajamo, a zna se da je klanjem na našem prostoru samo iz redova pripadnika NOP-a usmrćeno 209 osoba, meću kojima je 61 žena.105

105. "Čačanski kraj u NOB - pali borci i žrtve", (izvod).

U redovima četničkih koljaških trojki u Srbiji našao se i jedan broj bivših partizana, koji su se posle razbijanja njihovih odreda 1941. godine našli u četničkim jedinicama. Može se zapaziti da su Davidović i Timotijević ovaj podatak dosta dobro koristili, jer, često, posle pominjanja imena nekih od ovih zločinaca, navode: "bivši partizan". Očito je da je postojala želja da se tako ukaže u kojoj sredini su rođeni zločinci, što uopšte ne odgovara činjeničnom stanju. Zbog toga, potrebno je da se neki događaji rasvetle, ne da bi se zločinci branili, jer se oni ne mogu amnestirati, pošto za njima ostaju nedela koja se ne mogu brisati.

Tragičnu sudbinu su doživeli mnogi borci posle rasturanja partizanskih odreda u jesen 1941. godine. Zbog pripadnosti tom pokretu nad onima koji su izbegli pogubljenje, vršeni su strašna tortura i nasilje. Traženo je pokajanje i javno odricanje pripadnosti tom pokretu - da bi im život bio poštećen, uz to i zahtev da pristupe četničkom pokretu. Kada su se našli u toj sredini, traženo je da pokažu odanost. Ta odanost je dokazivana njihovom sposobnošću da vrše nasilje nad pripadnicima pokreta kome su do juče pripadali. Normalno, najpre je to činjeno kroz sitnije ispade, a zatim mnogi su prihvatili da tu vernost iskažu ubijanjem i klanjem i drugim zločinima. Tako su od'tih ljudi presijom stvarani zločinci i dželati. Sve se ovo događalo u vreme stvaranja crnih trojki, čiji su oni postajali članovi. Neosporna je činjenica da su ovakvim pritiscima podlegle osobe labilnog karaktera, ljudi koji nisu imali jasno izraženo političko opredeljenje. Imajući sve ovo u vidu, sa sigurnošću možemo tvrditi da od tih zločinaca, bivših partizana, takve zločine nije činio dok je pripadao partizanskom pokretu, jer takav način usmrćenja ljudi u ovom pokretu nikada nije prihvaćen.

Takav izum usmrćenja ljudi je plod Draže Mihailovića, vrhovnog četničkog komandanta, direktivom uvoćenja slova "Z" i stvaranjem Crnih trojki, čime je odgajeno na hiljade zločinaca koji su kamom sejali smrt u našoj zemlji. Pokušaj Davidovića i Timotijevića da kažu kako su ovi zločinci u četničke redove došli iz drugih sredina više je nego zlonameran.

Projektanti uvoćenja slova "Z" i formiranja crnih trojki nisu razmišljali da ovim činom, ne samo što su omogućili i bili inicijatori usmrćenja na svirep način hiljade nevinih građana u našoj zemlji, već je sa tim usmrćeno i nekoliko desetina ljudi koji su izvršavali ove sulude odluke. Ti nesretnici, koji su kamom u ru. kama oduzimali živote drugima, brzo su postajale osobe sa pomračenom svešću. Oni su, pored usmrćenja ljudi klanjem i na drugi način, batinama svirepo mučili i oduzimali živote nevinim građanima. Neki od njih, ogrezli u te zločine, osećali su potrebu za svakodnevnim klanjem i ubijanjem. Postojali su nervozni ako to nisu mogli da rade. Mnogi od njih te zločine su vršili sa zadovoljstvom. Kao takve, narod ih je brzo prepoznavao, pa ih je prezirao i izolovao iz svojih sredina. Izbegavali su sa njima susrete i mobilisani seljaci u četničkim jedinicama. Za većinu ovih bezumnika, zbog broja zločina koji su izvršili, nije postojala nikakva mogućnost da se vrate normalnom životu.

Ne znamo da li su protagonisti i stvaraoci ovih ličnosti razmišljali o tome šta će sa tim ljudskim nakazama, koji su klali stare osobe, žene i decu, raditi kada se rat završi i kakvoj će opasnosti tada biti izloženi građani u sredinama u kojima ti zločinci budu živeli. Bili su to većinom mladi ljudi koji su morali da nastave život u vreme kada neće biti klanja, ubijanja i na neki drugi način iživljavanja nad ljudima.

Podsetimo da su ove ljudske nakaze na čačanskom području od 1941. do 1945. godine usmrtile 702 pripadnika NOP-a. Od tog broja njih 209 su zaklali.106 Broj usmrćenih klanjem na čačanskom području mnogo je veći, jer su oni klali i pripadnike drugih formacija, sledbenike Ljotića i Nedića, bez obzira da li su oni bili civili, ili uniformisani. Neki podaci ukazuju da je na našem području oko stotinu ovih zločinaca kamom okrvavilo svoje ruke. Uz njih zna se da je još jedan broj ljudi pripadao crnim trojkama, ali se ne zna da li su i oni klali, ili su samo pomagali u tom zločinačkom poslu. Davidović i Timotijević su, po nekom svom saznanju, sačinili spisak koljaša u svojoj publikaciji.

105. "Čačanski kraj u NOB - pali borci i žrtve", (izvod).

S obzirom da je njihov broj znatno veći od broja koji su ovi autori naveli, u nastavku dajemo podatke, prema našim saznanjima, o onima koji su klali i ubijali, mada i oni nisu potpuni.

U ljubićkom srezu: Bojan Ristanović (Gornja Gorevnica), Žarko Borišić (Trbušani), Miodrag Kozoderović Kozoder (Trbušani), Miloš Gavrilović (Gornja Gorevnica), Ljubisav Nikolić (Donja Trepča), Adam Adžemović (Donja Gorevnica), Radojko Jeremić Jermela (Donja Trepča), Previslav Milovanović Ebir (Trbušani), Radailo Vidojević (Donja Trepča), Aleksa Kovačević (izbeglica iz Bosne), Miloljub Jelisijević Gininac (Gornja Gorevnica), Ljubo Obradović Kotur (Miokovci), Mirko Sertić (izbeglica iz Bosne), Milorad Bojović Škipa (Donja Trepča), Radivoje Radulović Tulum (Mrčajevci), Milisav Radović (Ljubić), Hristivoje Stojanović (Mrčajevci), Rajko - Rajica Ilić (Sokolići), Ljubiša Tomašević (Konjevići), Radomir Mladenović (Konjevići), Toma Pavlović (Mrčajevci),. Milan Novaković Ciganin (Mrčajevci), Milosav Vasiljević - Brkovac (Donja Trepča)...

Iz trnavskog sreza: Miloš Ćirković (Atenica), Božidar Božo Vasiljević (Čačak-Kulinovci), Stanko Jovanović-Crni Bosanac (Atenica), Slaviša Đurović (Atenica), David Kojović Čupo (Loznica), Vićentije Mišović (Kulinovci), Ilija Mangović (Atenica), Tomislav-Tomo Vasović (Kulinovačko polje), Petar Vukomanović (Srezojevci-Atenica), Milisav Marinović (Kulinovačko polje), Slobodan Pejović (Mršinci), Slobodan Vuković (Goričani), Radoje Tomić (Baluga), Ljubiša Grujanac (Banjica), Rade Brašanović (izbeglica sa Kosova - Lazac), Žarko Anćelković (Lazac), Radosav Radonjić Lukinac (Jezdina), Dragoslav Vučićević-Crnjak (Pridvorica), Radosav Blagojević (Pakovraće), Petar Vujović (Trnava), Dragutin-Drago Poluga (Parmenac), Petar Milojević (Rićage), Milan Vukosavljević - Valjevac - Zver (Čačak), Miloš Rečević (Ježevica)...

U Dragačevu: Milutin Janković (Dljin), Sreten Kovačević (Dučalovići), Ratkb Kovačević (Dučalovići), Milorad Sudimac (Dučalovići), Božidar Obrenović (Negrišori), Simo Dramlić (Guča), Dragan Stanisavljević - Ćoro (rodom iz Rajca), Miodrag Šolajić (sveštenik, Goračići), Milan Milićević (Lisa), Mito pebić (Dljin), Milosav Čopica (Guča), Dobrivoje Vukajlović Kaluša (Guberevci), Slobodan Dragović (Rogača), Mihailo Nikolić (Beli Kamen), Milutin Lazarević Žućo (Krstac), Radisav Nikolić (Lisice), Miloje Vukašinović (Krstac), Aleksandar Vujović (Lisice), Branislav Pantelić (Lučani)...

U takovskom srezu: Sreten Čutović (Pranjani), Radovan Tović Canovac (Pranjani), Milomir Bradonjić (Pranjani), Miodrag Zelenović (Pranjani), Svetolik Pavlović (Lozanj), Milosav Nikolić (Rudnik), Milutin Ignjatović Miljur (Gornji Banjani), Svetolik Popović Purnjo (Takovo), Predrag Nikolić Gebo (Leušići), Dragoslav Mrkeljić (tarani), Dobrivoje Avramović (Svračkovci), Milovan Milovanović (Ljutovnica), Radovan Obradović (Donji Branetići)...107

107. Podaci Opštinskog odbora SUBNOR-a u Čačku.

Ovo su bili istaknuti zločinci, koji su direktno klali, ubijali, batinali i na drugi način usmrćivali ljude. Tu su i mnogi drugi, koji su bili članovi crnih trojki, ili na neki drugi način učestvovali u ubijanju ljudi. Pored njih, koji su neposredno usmrćivali ljude, tu su i oni koji su donosili odluke i davali naloge koga treba zaklati, ubiti, ili na drugi način likvidirati. Bili su to najčešće komandanti četničkih korpusa, brigada i bataljona, koji nisu ništa manje odgovorni od onih koji su klali i ubijali. Sigurno su na našem području najodgovorniji Zvonko Vučković i Predrag Raković kao komandanti korpusa. Zatim komandanti brigada: Dragomir-Gagi Topalović, Krsta Kljajić, Dačo Simović, Milutin Janković, Dragiša Pelivanović, Radiša Čeković, Žiko Katanić, Vladimir Martinović i mnogi komandanti bataljona, kao što su Žarko Borišić, Krsta Babić, Novica Cogoljević...


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument