Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


STAV KPJ U ODNOSU NA PAKT IZMEĐU SSSR-a I NEMAČKE

Iako je kod nekih komunističkih partija u Kominterni zauzet neki pomirljivi stav prema nastupajućem nemačkom i italijanskom imperijalizmu, KPJ svoj stav nije menjala, s obzirom da je Jugoslaviji pretila neposredna opasnost od ulaza trupa Nemačke i Italije u našu zemlju, pošto su neke vladajuće stranke idejno bile bliske politici koju su vodile te zemlje. Od svih stranaka u zemlji jedino je Komunistička partija ukazivala narodu o opasnosti koja zemlji i narodu prete od fašizacije i okupacije zemlje. O tom stavu KPJ postoje mnogi dokumenti, kojima je ukazivano na ovu opasnost, koji se nisu menjali od vremena pojave nemačkog i italijanskog imperijalizma, pa i posle potpisivanja Pakta o nenapadanju izmeću SSSR-a i Nemačke.

U tom cilju na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj u Zagrebu od 19. do 23. oktobra 1940. godine, zaključeno je da Pakt o nenapadanju izmeću SSSR-a i Nemačke je "nastojanje SSSR-a da što je moguće duže osigura mir na svojim granicama, ali isto tako ne treba imati nikakvih iluzija da će to potrajati. Mećutim, pakt ne može uticati na KPJ da menja ocenu o karakteru nacostičke Nemačke, njene osvajačke politike prema Jugoslaviji i zadataka Partije u vezi sa takvom politikom".36

36. "Istorija SKJ", Rad, Beograd, 1985, str. 166 - 170. I

I, dalje, o zadacima članova KPJ se kaže: "Boriti se protiv imperijalističkog rata i uvlačenja Jugoslavije u rat, protiv svih agenata jednog ili drugog imperijalističkog bloka, koji ugrožava nezavisnost naroda Jugoslavije".37

37. "Istorija SKJ", Rad, Beograd, 1985, str. 169. I

"Proleter", organ CK Kt, u decembru 1940. godine upozorava "da nemački i italijanski imperijalisti neprekidno vrše pritisak na našu zemlju kako bi je potpuno dobili u svoje kandže", pa se poziva "da se čitav radni narod okupi u borbi protiv svih tih vanjskih i unutrašnjih neprijatelja, a za stvaranje prave narodne vlade".38

38. List "Proleter", organ KPJ, 1940, str. 19.

Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, saznavši za odlazak Cvetkovića u Nemačku, odmah je, 24. marta 1941. godine, obnarodovao proglas, u kome se ističe: "Današnja vlada sprema izdaju. Za neki dan treba da potpiše Trojni pakt, koji znači sigurnu sramnu smrt našoj državi, našoj slobodi i našem narodu. Prvi put u našoj istoriji treba pred tiranima da kleknemo, da na kolenima potonemo u beščašću i ropstvu."39

39. "Istorija SKJ", str. 173.

Isuvišno je govoriti šta je sve KPJ učinila u organizovanju demonstracija 26. i 27. marta posle potpsiivanja Trojnog pakta. U svim gradovima širom zemlje članovi KPJ su predvodili mase koje su demonstrirale protiv potpisivanja sramnog Trojnog pakta. Te demonstracije su doprinele pad vlade Cvetković - Maček. I to je jedan od primera koji pokazuju koliko su komunisti bili naklonjeni i želeli da vide namačke vojnike u svojoj domovini.40

40. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str. 22.

U Čačku su se predstavnici KPJ Momčilo Radosavljević, Momčilo Vilimanović, Đorđe Milovanović, Đorđe Popović, Bogdan Teofilović... sastali sa predstavnicima nekih građanskih partija, koje su bile protiv sklapanja Trojnog pakta, i dogovorili se oko mera u vezi sa organizovanjem masovnih demonstracija, koje su usledile narednih dana. Tu svoju energiju protiv sklapanja Trojnog pakta sa fašističkom Nemačkom građani i radnici Čačka su iskazali, predvođeni komunistima, 26. i 27. marta odlučno rekavši aktuelnoj vlasti: "Bolje grob - nego rob".41

41. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str. 21.

Po direktivi KPJ da se nemobilisani vojni obveznici jave u jedinice radi odbrane zemlje, grupa od oko 300 Čačana, pretežno članova Kt i SKOJ-a, krenula je 10. aprila peške iz Čačka u Užice, radi prijema oružja. Istog dana manja grupa krenula je iz Mrčajevaca, a sutradan se u Guči prijavilo oko 20 vojnih obveznika. Kada su u vojnoj komandi u Užicu odbili da im daju oružje, jedna grupa članova Kt i SKOJ-a krenula je za Sarajevo u nadi da će im tamo biti uručeno oružje i da će biti primljeni u vojne jedinice.42

42. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str. 22.

Pre neposrednog ulaska Nemaca u grad 15. aprila, po direktivi, Čačak je počeo da napušta veći broj članova KPJ i SKOJ-a. Povlačenje iz grada je vršeno u pravcu Dragačeva, a bilo je planirano da jedan broj žena i dece, koji su napustili grad, krene u pravcu Crne Gore.43 Čudno je: Od koga su bežali ako su mogli Nemce dočekati kao svoje prijatelje?

43. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str. 26.

Samo dan po ulasku nemaca u Čačak, 18. aprila, u Virovu, u kući poznatog revolucionara Milojka Ćirjakovića, održan je sastanak istaknutih komunista sa područja Čačka i Užica. Bili su prisutni: Petar Stambolić, Miloš Minić, Milka Minić, Mitra Mitrović, Radoslav - Rade Minić, Milorad - Mile Stanišić, Milan - Bata Janković, Miroljub - Miro Matijević, Radenko Broćić... Na sastanku je razmatrana situacija koja je nastala posle kapitulacije Jugoslovenske vojske. Donet je zaključak da se radi na pripremi naroda za oružanu bobu, pa u tom cilju, treba prikupljati oružje i vojnu opremu i skrivati ih da ne padnu u ruke okupatoru.44

44. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str. 28.

Početkom maja u Zagrebu je održano savetovanje najvišeg rukovodsta KPJ, poznatog kao Majsko savetovanje, na kome su doneti zaključci u vezi sa zadacima Partije u uslovima okupacije zemlje. Pored ostalog, odlučeno je da se pristupi organizovanoj borbi protiv okupatora i da komunisti treba da stanu na čelo te borbe. U tom cilju odlučeno je da partijske organizacije formiraju vojne komitete, koji će vršiti pripreme za oružani ustanak.45

45. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja",str. 31.

Polovinom maja u Čačku je održan plenum Okružnog komiteta Kt, na kome se diskutovalo o Aprilskom ratu i posledicama okupacije zemlje. Zaključeno je da komunisti i ostali zaposleni ne treba da idu na rad u radionice koje rade za okupatora, da se na ulici ne treba javljati nemačkim vojnicima i oficirima, biti prema njima gord, iako je postojala naredba građanima od kvislinške vlasti da to moraju da čine. Odlučeno je da se pristupi prikupljanju oružja i vojne opreme. Preporučeno je skrivanje partijskih aktivista i izbegavanje odvoćenja u ropstvo.46

46. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str.32.

Šestog i sedmog juna u Čačku, u kući inženjera Ivkovića, održan je prošireni plenum Okružnog komiteta KPJ, na kome su razrađeni zaključci Majskog savetovanja KPJ. U vezi sa njima utvrćeni su zadaci Partije. Donet je zaključak o neophodnoj borbi protiv okupatora. U tom cilju treba pristupiti, kao prvoj meri, organizovanju bojkota i sabotaža, neodazivanja na poziv vlasti; uz to ne odazivati se na rad u radionice koje rade za okupatore, skrivati poljoprivredne proizvode, skupljati oružje, formirati borbene desetine, organizovati kurseve za pružanje prve pomoći...47

47. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str. 34.

Ovo je bila organizovana aktivnost KPJ na pripremi oružane borbe protiv okupatora, što govori kakav su odnos članovi imali prema okupatoru i njihovim okupacionim snagama, od njihovog stupanja na tle naše zemlje.

Mnoge podatke o ovoj aktivnosti Kt našle su se u publikaciji ovih istoričara. Verovatno da su oni, iz nekih svojih idejnih ili političkih pobuda, poželeli da predstave i neku drugu stranu komunista.

Koristeći, pri tom, neke članke iz okupatorske štampe, kao i nekoliko izjava nepouzdanih, čak i lažnih, svedoka, autori u ovoj publikaciji u mnogo čemu pišu protivurečno.

Pogledajmo koju novu istinu o komunistima otkriše ovi mladi istoričari, prikazujući tu drugu stranu komunista u Čačku:

Na stranici 105. prve knjige "Zatamnjene prošlosti" zapisano je:

"Prvi meseci okupacije nisu doneli progone komunista. Štaviše, oni su uživali veću slobodu nego u Kraljevini Jugoslaviji. Iskoristili su 1. maj da se simbolično okupe i podsete na predratne uzbudljive, prkosne i razdragane prvomajske manifestacije. Na mestu Ravan, na Jelici, okupilo se tada nekoliko stotina omladinaca iz okoline. Po izjavama samih učesnika, bez prismotre policije..."

Nisu autori hteli da kažu, ili možda to nisu znali, da je skup organizovan u strogoj ilegalnosti i, kao takav, nije prijavljivan policiji. Zaboravili su da kažu i to da je sutradan na mesto održavanja skupa izašla policija, zajedno sa okupatorskim vojnicima i da je vodila istragu o ovom skupu saslušavajući čobane i meštane.48 Nisu se autori upitali: Ako su komunisti uživali takvu slobodu, zašto ovu svečanost ne održaše negde na obali Morave, ili na nekom mestu bliže gradu, nego za to odabraše vrh planine Jelice?

48. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str. 30.

Da podsetimo autore koliko su komunisti uživali u "slobodi" koju im je pružao okupator: Hapšenja komunista i paljenja njihovih domova vršena su baš tog 1. i 2. maja u Preljini i Rakovi.

Toga 1. maja, dok je omladina proslavljala Praznik rada na planini Jelici, Nemci i žandarmi su u Preljini uhapsili Dragana Bojovića, člana KPJ, i Dragića Bojovića, a istog dana zapalili su jednu zgradu Miljku Bojoviću, Draganovom ocu. Drugog dana su nastavili hapšenje i paljenje kuća u Preljini i Rakovi. Zapaljene su radionica Dragutina Jovanovića i po jedna zgrada Dragoljubu Iliću u Preljini i Milovanu Krupežu u Rakovi. Uhapšeni su: Novica Ilić, Radovan Jovanović i Miloš Jovašević iz Preljine i Slavko Krupež iz Rakove, članovi KPJ, i sprovedeni u nemački zatvor u Čačku.49

49. "Čačanski kraj u NOB - hronologija događaja", str. 30.

To bi bio deo prave istine o "slobodi" koju su uživali komunisti pod okriljem okupatorske vlsti, uz dodatak da je najveći broj aktivista Partije bio napustio grad i živeo u ilegalnosti.

Na istoj strani knjige, pozivajući se na neki izveštaj pripadnika JNP "Zbor" iz juna 1941. godine, ističe se "da su komunisti jedino društvo nemačkim vojnicima u gradu..." A, u svom intervjuu listu "Svedok" od 5. avgusta oni te svoje stavove dopuniše i napisaše "da su čak u junu odigrali i fudbalsku utakmicu sa nemačkim garnizonom". O fudbalskoj utakmici koja je odigrana sa okupatorskim vojnicima u Čačku govori se i na strani 106. knjige, pozivajući se.na kazivanje filmskog režisera, Čačanina Puriše Đorđevića. On u tom svom svedočenju kaže da je utakmicu sa Nemcima odigrao radndički klub "Borac", koji tada nije ni postojao. Ko je od čačanskih komunista igrao fudbalsku utakmicu sa Nemcima autori su izbegli da kažu. Ako su tu identifikovali Purišu Đorđevića, on tada nije bio član KPJ i niti član SKOJ-a, već je u SKOJ primljen neku godinu posle rata.

Nije sporno da je u Čačku igrana utakmica sa okupatorskim vojnicima, ali tu utakmicu nisu igrali pripadnici KPJ, niti SKOJ-a. Organizovanjem te utakmice Nemce su počastile kvislinške vlasti Čačka tako što su od bivših fudbalera iz više čačanskih klubova dobrovoljno prikupili igrače. Nije istina da su ovu utakmicu igrali komunisti, pa ni radnički klub "Borac", koji tada nije ni postojao.

Zbog odigravanja ove utakmice skojevska organizacija Čačka oštro je reagovala. U tom cilju član Mesnog komiteta SKOJ-a Slavko Jovančević napisao je više plakata koje su rasturene po gradu. Na taj način je protestovano što je ova utakmica odigrana. Pored ostalog, u tim plakatama je pisalo: "Zar se bezbrižni zabavljaju, dok najbolji sinovi padaju, dok okupator trebi srpski narod".50

50. Aleksandar Kerković "Tim "Borca" bio je kompletan", Čačak, 1986, str 74.

Isticanje ovih plakata bilo je razlog da su u toku odigravanja utakmice okupatorske jedinice blokirale stadion i izvršile pretres gledalaca, jer su očekivali da meću pristalicama ima naoružanih lica.

To bi bila prava istina o tome ko je u Čačku igrao "prijateljsku" utakmicu sa Nemcima, a ne ona koju autori Davidović i Timotijević plasiraju u svojoj publikaciji i intervjuu u listu "SveDok" pod bombastim naslovom "KOMUNISTI PRVO IGRALI FUDBAL SA NEMCIMA, A ONDA IZAZVALI GRAĐANSKI RAT U SRBIJI". tto se tiče drugog dela ovog bombastog naslova 0 »građanskom ratu u Srbiji", slediće, kasnije, odgovor.

Na stranici 111. knjige i u intervjuu u listu "Svedok", autori se bave unutrašnjim sukobima u KPJ uoči, kao i prvih dana rata. Za te sukobe vezuju i hapšenje i streljanje advokata Aca Ćurčića, postavljajući pitanje zašto je on postao žrtva hapšenja, dovodeći u sumnju njegovo odstranjenje iz Partije kao trockiste, što je čista proizvoljna ocena, koja nema nikakvog osnova.

Istina je da je Aco Ćurčić bio aktivan član KPJ do svoje smrti, da se lično angažovao na podizanju, uoči rata, spomenika dr Dragiši Mišoviću i da je učestvovao u partijskom životu sve do hapšenja.

Svetislav Nedović iz Rtara, učesnik Vukovarskog kongresa, pred rat je održavao stalnu vezu sa Ćurčićem. Ćurčić ga je angažovao u dovozu kamena za izgradnju grobnice dr Mišoviću, i ta je veza sa Ćurčićem stalno održavana.

Nedović u svojim "Uspomenama" beleži da se 22. juna našao u Čačku, da je od trgovca Dragutina Nedeljkovića saznao da će u toku noći biti hapšenje komunista. On je o tome izvestio Ratka Mitrovića, a zatim je otišao kući Aca Ćurčića da bi i njega o tome obavestio. Nedović navodi da ga je Acova supruga "osorno" primila. Ali, on tvrdi da joj je preneo to saznanje da bi prenela svom mužu.51 On veruje da je Ćurčić o ovome upoznt, ali je nejasno iz kojih razloga nije izbegao iz Čačka i pod kojim uslovima je pao u ruke Nemaca.

51.  Svetislav Nedović, "Moje uspomene", Zbornik radova Narodnog muzeja; II, Čačak, 1971, str. 240-241.

Još jedan kratak osvrt na ispoljavanje neskromnosti ovih mladih istoričara:

Zaneti u svom otkrivanju "istine" i naše ratne prošlosti, a vidimo kakvu nam istinu serviraju, autori se sa ponižavanjem odnose prema svojim kolegama istoričarima i publicistima, koji su se bavili istraživanjem ratnih događaja.

Dajući uopštenu ocenu o istraživačkoj delatnosti publicista i istoričara, koji su ranije objavljivali svoje radove, oni u navedenom listu "Svedok" napisaše:

"...Ta građa jednim savesnim i objektivnim istraživanjem daje sasvim drugačiju sliku prošlosti od one koju su nam zadnjih 50 godina fabrikovali brojni kvaziistoričari i publicisti".52

52. List "Svedok" od 5. avgusta 2005, Beograd, str. 45.

Na našem području tim poslom su se bavili i za sobom ostavili mnoge pisane prublikacije stručnjaci i osobe kakvi su bili: Dr Milivoje Urošević, dr Mladen Stefanović, profesor Dragoljub - Dragan Subotić, general Milojica Pantelić, istoričar Milutin Jakovljević, Vitomir Vasilić, Radoš Ž. Madžarević, književnik i publicista Radovan M. Marinković, publicista Milan Đoković, književnik, Mile Mojsilović... i mnogi drugi čestiti ljudi i pisci. Njihovi radovi nisu zasnovani na nečijoj narudžbini, već na istorijskim činjenicama. Neshvatljivo je da se njihova istraživanja negiraju.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument