Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA

NASTOJANJA RUKOVODSTVA NOP-a ZA ZAJEDNIČKU BORBU PROTIV OKUPATORA Komunisti su i po svaku cenu nastojali da četnike usmere za borbu protiv okupatora. Ovo će posebno doći do izražaja od 1. okgobra 1941. kada je Čačak oslobođen, bez obzira što je Draža Mihailović ignorisao stvarnog oslobodioca - partizane. Ipak, brzo je - a o tome ne previše pišu Davidović i Timotijević - već 2. okgobra obrazovana Komanda mesta, zajednička, a po nekim izvorima dve - partizanska i četnička. U svakom slučaju, u početku je bia zajednička. Na čelu partizanske bio je Milenko Nikšić, a četničke kapetan Bogdan Marjanović. Istog dana obnarodovao je saopštenje građanstvu, u kome se ističe da "niko nema pravo da lšava slobode bez pismenog odobrenja" ove komande i da je obrazovan preki sud, pa će "svi slučajevi samovolje... biti istrebljeni iz korena". Zajednička Komanda mesta obrazovala je Komisiju za borbu protiv pete kolone, na čijem se čelu našao Milan - Bata Janković u ime partizana, a zamenik mu je bio predstavnik četnika Žika Bujičić. Sastav je bio paritetan. Ova komisija imala je status vojnog suda. Ali, ubrzo je došlo do nesporazuma, jer su četnici šitili saradnike okupatora, pa su partizani obrazovali Odeljenje za borbu protiv pete kolone, zatim i miliciju. Naredbom od 3. oktobra urećeni su odnosi u gradu i srezovima ljubićkom i trnavskom, kojom se naglašava potreba poštovanja "lične i imovinske sigurnosti". Zajednička Komanda mesta je, posle priprema, 5. oktobra, imenovala Gradski (u početku nazivan - Radni) narodnooslobodilački odbor, sastavljen od po 10 predstavnika partizana i četnika. Za predsednika je imenovan predstavnik partizana Dušan Milosavljević, a za potpredsednika predstavnik četnika Dikan Popović; po nekim izvorima oni su bili kopredsednici. Ovaj odbor delovao je na platformi "Sve za front - sve za pobedu!" Bio je to legalan organ vlasti, u kome su se - za razliku od četničkih komandanata i komandira - četnički odbornici krajnje korektno ponašali. Obrazovani su i neki drugi organi, na insistiranje komunista - svi na paritetnoj osnovi, sve u težnji da se jača front borbe protiv okupatora. Četničke glavešine su se i u takvim prilikama, u tim organima (samo ne u Gradskom narodnooslobodilačkom odboru) ponašale kao neiskreni saveznici. Ovo će se posebno uočiti posle 3. novembra, ali u "Zatamnjenoj prošlosti" Gorana Davidovića i Miloša Timotijevića to se ne vidi. Oni, jednostavno, sve pripadnike partizanskog pokreta proglašavaju za komuniste, i to zlikovce, mada se zna da je u partizanskim redovima bilo veoma malo članova KPJ, a mnogo - iskrenih antifašista i boraca za slobodu. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument