| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
FORMIRANJE PRVE PARTIZANSKE ČETE Prva partizanska četa za srez crnogorski — seća se
Dobrosav M. Pavlović — formirana je 4. avgusta 1941. na mestu Benkovača, kod
štale Sime Poznanovića. Četa je po formiranju brojala 22 druga: komandir
Jordan Đukanović, agronom iz Varde; zamenik komandira Simo Poznanović iz
Kosjerića; politički komesar Mito Igumanović, student filozofije iz Beograda
(koji je svako leto provodio kod ujaka Jakova Tomića iz Seče Reke); zamenik
polit. komesara Slavoljub Zarić iz Seče Reke. Četa je bila smeštena u štali Sime Poznanovića. Odatle
su drugovi odlazili u akcije: na rušenje mosta kod trnovske zadruge na putu
Kosjerić — Užice; sečenje telefonskih stubova u Kosjeriću; napad na
bolnicu u Bajinoj Bašti (tada je poginuo Jože Baruh, organizator ustanka u
crnogorskom srezu). Od Simove
štale četa je krenula u Kosjerić. gde su tada bili smešteni žandarmi i četnici.
Bila je zora, 15. septembra, kada se četa preko Cikotine stene spustila u Seču
Reku i uputila prema Kosjeriću. U svitanje smo stigli do Grbića vodenice, gde
smo se podelili po desetinama. Ja sam sa svojom desetinom krenuo levoj strani
Kosjerića, a desno je išla desetina Dragana Vujovća. Tako smo i zauzeli
Kosjerić bez borbe. Posle ulaska u Kosjerić komanda čete se smestila u
zgradu gde se sada nalazi Dom narodnog zdravlja, a borci u onu gde je sada Dom
narodne omladine. Izvršili smo detaljan pretres Kosjerića, pre svega sumnjivijih domova, a zatim smo počeli da palimo
arhive sreza i opštine u Kosjeriću. Posle toga smo spalili arhive u Ražani,
Radanovcima, Subjelu i drugim mestima, iz kojih smo istovremeno prikupljali i
oružje. Dok je bila u Kosjeriću, četu su više puta napadali četnici, naročito
kad osete da nas je malo jer smo se često delili i išli u akcije. Težu borbu sa požeškim četnicima smo imali kod Zorine
kafane. gde nam je ranjen Stanoje Pavlović. 19. septembra 1941. uveče četnici su blokirali varošicu.
Iako nas je bilo malo, prihvatili smo borbu i 48 časova sprečavali ulazak četnika
u varošicu, tražeći pomoć sa strane. Bili smo naoružani puškama, a imali
smo i jedan puškomitraljez »brno« koji smo prenosili s jednog kraja varošice
na drugi i kratkim rafalima stvarali zabunu kod četnika koji su mislili da naša
četa raspolaže sa više automatskih oružja. Saznavši za četničku blokadu,
Jakov Tomić iz Seče Reke je odmah sakupio simpatizere NOP-a, stigao nam u pomoć
i udario četnicima u leđa, čime nam je olakšao da izdržimo u borbi dok nam
ne stigne pojačanje. 21. septembra stigle su nam oko 16 časova u pomoć
Ariljska
i Račanska četa, daleko mnogobrojnije i bolje naoružane : naše (Crnogorske)
čete. Četnici su odmah potisnuti i proterani za Divčibare. Tek posle tri dana
ljudi su uvideli kakav je teret podnela naša četa protiv dvadeset puta
nadmoćnijih četnika. Četa je u toj neravnoj borbi imala jednog ranjenog
(Josifa Josifovića) i poginulog (Adama Jokovića), oba iz Podnice.
|